Ranko Pivljanin: Vakcina protiv Novaka Đokovića

Piše: Ranko Pivljanin
Prenosimo sa portala Nova.rs

Prevari se, ujede ga guja i Novače zbori o vakcini. Najbolji teniser sveta je pre nekoliko dana tokom Fejsbuk „lajva“ sa ostalim srpskim teniserima rekao kako nije za to da vakcina protiv korona virusa bude obavezna.

Ekspresno je istesan krst na koji ga sada razapinju, s pravom i bez prava, stručnjaci i ignoranti, a kome god se pružila prilika zamahnuo je čekićem da mu pritvrdi čavao u zglobu.

Prvo da vidimo šta je Đoković tačno rekao. „Ja prvi nisam za te vakcine, nisam pristalica toga da moram da se vakcinišem da bih putovao. Ako to bude bilo pravilo i zakon, šta će onda biti? Moram da odlučim da li ću se podvrgnuti tome ili ne. Trenutno stojim pri ovome sada, da li će se promeniti, ne znam, ali utiče direktno na moj posao.“

Kao što vidimo Novak nije rekao „ne vakcinišite se“, „to je glupost“ , još jedna „igra farmaceutske industrije da zgrne novac“ ili neku drugu parolu takozvanih antivaksera, on je samo izneo svoju dilemu u vezi toga i ništa više. Ostavio je i pitanje otvorenim – „moram da odlučim da li ću se podvrgnuti tome ili ne“ – dakle, možda će se i vakcinisati, samo još nije načisto.

Jedan deo problema sa Novakovim stavom proizilazi iz njegove poznatosti i uticaja, pa se sve ono što izgovori meri drugačijim aršinima i ima petostruku težinu, tako da je i ovo njegovo razmišljanje odjeknulo, izazvalo polemike pa i osude. Na to mu je skrenuo pažnju i najčuveniji srpski epidemiolog dr Predrag Kon, konstatujući da je svojim stavom „stvorio pogrešna uverenja“ i da „ubuduće pokuša da izbegava direktne odgovore na pitanje u vezi sa vakcinacijom, je ima ogroman uticaj”.

Međutim, možemo se zapitati zašto uvaženi lekar nije isto tako bio osetljiv i na budalaste „medicinske“ performanse jednog ovdašnjeg televizijskog mogula koji, istina ( i srećom), nema Novakov planetarni uticaj ali ga ima u ovom našem bantustanu gde danima u najudarnijim terminima svoje televizije slobodno promoviše nadrilekarska dostignuća? Uostalom, vakcine spram koje je Novak sumnjičav, još nema na vidiku, dok ovaj stručnjak uveliko maše tretmanima a ima dovoljno novca i da otvori bolnicu pa da ih masovno primenjuje.

Drugi i glavni deo problema sa Đokovićem jeste što se usudio da ima zadršku spram nečega što je a priori neupitno i čemu se u zube ne sme gledati. Novakov greh je što je demonstrirao pravo na svoje mišljenje, pravo na sumnju i pravo na izbor – makar bili i pogrešni, a to se u današnjem svetu apsolutnih istina, nespornih gospodara i nametnutih obrazaca ponašanja ne oprašta.

I nije tako samo po pitanju imunizacije vakcinama, tako je za sve. Pojedinac nema šta da misli, sistemi misle za njega. Nema šta da se pita, odgovori su odavno spremni i neupitni. Nema šta da razmišlja, njegovo je samo da pristane. A i ako ne pristaje razrađeni su mehanizmi da ga na to, na ovaj ili na onaj način, nateraju.

Nije Novak loš primer što se zamislio nad tim da li da ga bocnu ili ne nečim što sad pokušavaju da sklepaju navrat – nanos, on je opasan kao bacil nepristajanja i pobune, remetilački faktor unapred donetih istina i globalnog inženjeringa kome su mase samo zamorčići. Svejedno da li se radi o kolektivnoj imunizaciji ili kolektivnoj kretenizaciji, da li vas vakcinišu ili vam instaliraju nuklearni kišobran, da li vam uvode GMO soju ili projektuju političku elitu, bolonjizuju školstvo ili reformišu vojsku.., vaše je da se ne pitate i ne bunite.

Da je Đoković uzviknuo „jedva čekam da se vakcinišem“, bio bi slavljen i uzdizan, onaj koji se prvi dokopa te tražene vakcine uzeo bi ga za zaštitno lice a ovako je proglašen za crnu ovcu, svetski mediji već pišu kako je time doveo u pitanje svoje mesto u svetu tenisa a nad njim se iživljava i ala i vrana. Hajde da ga bar mi ne diramo.