TEOFIL PANČIĆ - Zemaljska kontrola zove potpukovnika Kona

Piše: Teofil Pančić, tekst za portal nedeljnika ''Vreme'', 11.4.2020.

Ko nije ranije pažljivo pratio lik i delo – a to znači otprilike svi – verovatno se pre neki dan prilično iznenadio čuvši da je dr Predrag Kon vojno lice, štaviše – sanitetski major. Dobro, možda više nije aktivan u vojsci, ali jednom vojno lice, uvek vojno lice. Znam ponešto o tome: moje kućno vojno lice bilo je pukovnik.

I taman što su se razni čaršijski mudraci, uticajni tviteraši, otrovni kolumnisti tajkunsko-soroševskih nedeljnika i slični civilni nesoj pripremili za pošalice na temu Konovog majorstva – koje je, uostalom, trebalo da prepoznamo i bez da nam se na njega prstom ukaže – eto njega na, hm, višem nivou. Evo, na primer, ja sam bio spremio bouvijevski naslov tipa "Zemaljska kontrola zove majora Kona", ali džaba – propade mi štos. Predsednik države, naime, unapredio je Kona u čin sanitetskog potpukovnika. A potpukovnici ne plutaju svemirom, bar ne u popularnim pesmama. Mada, ovi naši bogme sve više deluju kao da nisu sa ove planete.

Nema zbora da je unapređenje zasluženo. Zahvaljujući sjajnoj koordinaciji "politike" (koju oličava srpski napredni Unapređivač) i "struke" (koju oličava Unapređeni), cela je Srbija pretvorena u kasarnu, i to kasarnu em u karantinu em "pod uzbunom"; šta to znači, znaće svako ko je bio u vojsci. Nema poseta, nema izlazaka u grad, bežanje kroz rupu u žici strogo se kažnjava; a pravo da vam kažem, nema se kuda ni pobeći.

Voleo bih da je sve ovo tek šala-komika, makar i neprilična, ali ovde više ništa nije smešno. U otvorenoj diktaturi koalicije brutalne nekompetencije i servilne ili možda oblaporne kompetencije, a koja se rađa na naše oči, nema više nikoga ko bi mogao da priupita (evo su i prisustvo novinara na konferencijama kriznog štaba otkazali) potpukovnika Kona da nam medicinski, a ne vojno, objasni zašto je Srbija jedina evropska zemlja u kojoj postoji policijski čas, koji je uostalom tako manično-zaumno ekstenzivan da je prerastao u policijski (dvo)dan, a već nam se poluotvoreno preti uskršnjom policijskom polunedeljom? Zašto je Srbija jedina evropska zemlja u kojoj zatočenici – a to smo svi, celokupno stanovništvo – tokom PČ ne mogu ni do prodavnica, koje, uostalom, tada ni ne rade, što je isto bez presedana mnogo hiljada kilometara unaokolo? Ne, nema toga ni u Italiji, ni u Španiji, ni u Orbanovoj Mađarskoj, ni bilo gde. Zašto je Srbija jedina evropska zemlja u kojoj su stariji od 65 (to jest, ako nisu Sanitetski Potpukovnici) u doslovnom kućnom zatvoru, pod pretnjom ozbiljnih policajno-zakonskih sankcija? Objašnjenja te vrste ne tražim više od Vučića ili od nesrećne Brnabićeve: svakovrsnu moralnu i praktičnu odgovornost za ono što nam se dešava otvoreno je preuzela "struka", na čelu s potpukovnikom Konom, i zato se na tom nadležnom naslovu i raspitujem.

A ako nije tako, i ako "struka", sa činovima ili bez njih, služi samo kao tobože meritokratsko pokriće svakoj pa i najsumanutijoj odluci posednika prave moći, onda možda dolazimo do pravog problema: nije bitno ko je u ovoj priči major nego ko je – majordom.

P. S. U sklopu svečanog obeležavanja predstojećeg mesečnog jubileja vanrednog stanja i policijskog časa, apelujem na nadležnog Unapređivača da se ne zaustavi na upotpukovničenju dr Kona, nego da unapredi i druge zaslužne i voljne. Za početak, predlažem da Biljana Srbljanović dobije bar čin poručnika, uz mogućnost brzog napredovanja (recimo, za svaki nedeljni Blic po jedan čin!), za koju sam siguran da će umeti i hteti da je iskoristi. Uz nešto malo ubrzane obuke, verujem da bi najkasnije do početka maja mogla da preuzme neki jači garnizon.

A čin s kojim izađe iz "ove situacije" da joj jednog lepog dana na pobedničkoj paradi svečano dodeli prof. Srbijanka Turajlić, ako je ikada puste na slobodu. Dobro, ne mislim baš na slobodu, nego iz kuće.