Ranko Pivljanin: Bojkot lekcija a la Kukulovce


Ranko Pivljanin, kolumna za portal Nova.rs, 11.6.2020.

Jeste li čuli za Kukulovce? Čisto sumnjam, ali za razliku od većine nas koji o tom mestu pojma nemamo, Aleksandar Vučić zna sve. Tamo je pre tri godine kao kandidat za predsednika na ponovljenim izborima pobedio lukašenkovskim rezultatom od 96 odsto osvojenih glasova i verovatno se još seća šta je tada tamo u njegovo ime naobećavano. Tačnije, upravo se setio.

A kako je došlo do tog naglog osvežavanja predsednikovog pamćenja i pojačane pažnje za leskovačko selo smešnog imena u kome je izborno trijumfovao? Eh, kako! Zapretili Kukulovčani bojkotom predstojećih izbora i poručili da neće dozvoliti ni da se izborne kutije unesu u njihov atar.

A zašto, pobogu? Da nije pokvaren predajnik sa televizijskim signalom nacionalnih frekfencija ili da to nije, nekim čudom, rezultat rada na terenu „bojkot opozicije“ pa je selo kolektivno pristupilo Savezu za Srbiju? Taman posla, stvar je mnogo jednostavnija. Kad je pre tri godine trebalo Vučiću obezbediti impresivnu izbornu pobedu, lokalna naprednjačka vlast u Leskovcu je obećala da će u selu asfaltirati ulice, uvesti ulično osvetljenje, dovesti zdravu vodu za piće i rešiti kanalizaciju. Prošle su tri godine ali tamo se i dalje u mraku nabada po blatu, o vodi i kanalizaciji da ne pričamo i ljudi lepo rešili da bojkotuju izbore od čega se Vučiću očigledno digla kosa na glavi pa je u selo i u kontrolu štete ekspresno poslao interventnu ekipu na čelu sa Zoranom Drobnjakom, direktorom Puteva Srbije koji je odmah obećao da će im asfaltirati šorove i za danas najavio dolazak prvih mašina.

I onda neko kaže da se bojkot ne isplati? Itekako se isplati, samo sa njim treba biti ozbiljan i znati šta tačno želiš da postigneš. Da su pametni, a pokazali su da jesu, meštani Kukulovca ne bi trebali da „padnu“ na Drobnjakov asfalt, već da bojkot drže u pripravnosti i do pred same izbore na tihoj vatri peku svoju lažljivu vlast, dok im ne iskamče barem još i uličnu rasvetu. Ako budu uporni, eto njima uskoro u posetu i direktora EPS-a, ima lično Milorad Grčić da razmera rupe za stubove i privrće sijalice. S obzirom da za dve godine idu i predsednički izbori – a znajući da Vučić voli da obara prethodne rekorde, dakle u Kukulovcu sad mora da padne 99 do 100 odsto glasova – imaju sve šanse da dobiju i vodu i kanalizaciju.

Verovatno se pitate u čemu je tajna i snaga tog sela sa sedamdesetak kuća da im svemoćni Vučić istog trena izađe u susret i upregne javno preduzeće od strateškog značaja i njegovog direktora da asfaltira seoske sokake? Stvar je prosta. Baš njega briga što će mu izbore bojkotovati „krug dvojke“ i fenseraj sa Vračara, on ne sme da dozvoli da mu bojkot uđe u Kukulovce , Slavujevce i ostale Pečenjevce.

Tu je stvar slična kao i sa korona virusom. Vučić odlično zna ako se bojkot zapati u mestima gde je on pobeđivao kao Kim Džong Un, stvar je otišla dođavola i tu epidemiju više niko ne može zaustaviti. Zato je on brzo reagovao i poslao Drobnjaka da razvlači asfalt, a onda će, u pravom trenutku, svratiti da proveri njegovu debljinu i kilometražu i još jednom da oduška opsesivnoj potrebi da ponižava onog nesrećnika: „Je li, Drobnjak, dođi vamo…“

Dakle, da je bojkotaška opozicija, umesto što se međusobno svađa i optužuje, uspela da seme bojkota zaseje po mestima kao što je Kukulovce, sad bi Drobnjak njima asfaltirao put do vlasti, a ovako ostadoše u blatu bez izgleda da ga skoro otresu sa cipela. Jer, dok se oni preganjaju oko toga da li je bojkot mrtav, da li je promašaj, ko je izdao a ko ostao veran, mudri meštani Kukulovca ga naplatiše u praksi. A onda će im glasati za Vučića. Tragedija, što bi rekao ciga u jednom filmu.