Ranko Pivljanin: Vučićeva ljubavna pisma


Ranko Pivljanin, kolumna za portal Nova.rs, 25.5.2020.

Zašto kažeš ljubav, a misliš na seks? Tako nekako bi se mogla definisati propagandna strategija Srpske napredne stranke koja se u glavnom izbornom sloganu poziva na „našu decu“, a šalje ljubavna pisma penzionerima.

Vučić je ponovo zašiljio olovku i napisao pismo najstarijim sugrađanima koje je na početku sitne knjige nazvao „temeljom i snagom našeg društva i naroda“. Verovatno se i većina tih ljudi, s pravom, zapitala kakvo je društvo kome su oni u godinama kada su završili radni vek i karijere – temelj i snaga, osim ako predsednik nije mislio na to da su njihove mršave penzije u mnogim familijama jedini izvor prihoda pa od njih izdržavaju i decu i unuke. Kao što se, gledajući u zaglavlju pisma ono „Za našu decu“, pitaju da li se to predsednik pomalo i sprda sa njima poručujući kako su oni u dobu kad mogu da podetinje.

Ostatak pisma obiluje zahvaljivanjem, ulagivanjem, podilaženjem i ostalim biserima iz arsenala Vučićeve demagoške patetike sve sa jednim ciljem: da penzionere podseti kako je vreme da i oni malim naporom 21. juna zaokruživanjem adekvatnog broja uzvrate na velikodušnost vlasti oličenu u one dve vanredne uplate.

Nije ovo prvi put da Vučić piše penzionerima. Pre dve godine, na adrese penzionera sa primanjima većim od 25.000 dinara takođe su stigla pisma zahvalnosti u kojima im se zahvaljivao na žrtvi koju su podneli zbog umanjenja penzija. Ni tada a ni sada nije do kraja jasno u kom svojstvu im se Vučić obraća: da li kao predsednik države ili kao lider partije, mada logo SNS-a na tim pismima sugeriše da su vladajuća partija i država jedno isto a obe Vučića imaju kao zajedničkog imenitelja.

Na dilemu odakle Srpskoj naprednoj stranci adrese penzionera, nije teško odgovoriti. Penzioni fond ima sve te podatke, pravo pitanje je zašto i po kom zakonu ih je „pozajmio“ Srpskoj naprednoj stranci i Aleksandru Vučiću da ih upotrebljavaju u propagandne svrhe?

Da sam kao novinar zatražio te podatke da li bi ih dobio? Da li bi ih, primera radi, dobio Dragan Đilas da iste te penzionere pozove na bojkot izbora ili Boško Obradović da im objasni zašto je onomad štrajkovao glađu? Možda bi i proizvođači raznih preparata bili zainteresovani za ovu bazu podataka ne bi li penzionerima uvalili neki „spasonosni“ preparat koji će im vratiti mladost? To isto im radi i Aleksandar Vučić, samo što im prodaje mnogo maglovitiju stvar od one koju bi im reklamirao neki farmaceustki mutlak i to bez upozorenja na kontraindikacije.

Šta bi bilo kada bi svakome kome, iz ovog ili onog razloga, padne na pamet da se obrati „temelju našeg društva i države“ , bili na izvolte njihova ulica i broj i zašto bi, po ovom pitanju, jedna politička stranka bila privilegovanu u odnosu na bilo koga drugog? Da li je, posredno, i jedno javno preduzeće – Pošte Srbije upregnuto u propagandni mehanizam političke partije?

Pitanja se množe a odgovora ni od korova. Samo još jedna potvrda propagandne zloupotrebe i državnih resursa i naših starijih sugrađana u kojoj Vučić potencira pokroviteljski odnos i nametnutu bljutavu familijarnost u kojoj su oni za njega „bake i deke“, a on za njih neka vrsta pater familijasa koji jedini brine o njima. Pa je onda, je li, red i da im se povremeno i javi pismom. U kome svašta piše, samo ako se pročita na pravi način.