Ranko Pivljanin: Gde je nestao Vučić?


Piše: Ranko Pivljanin, kolumna za portal Nova.rs

Evo peti dan najmanje jedno četiri televizije muku muče da naprave dnevnike i otaljaju jutarnje programe. Ima tema, ali teme ni do sada nisu popunjavale program. Nema Njega. Nagledao sam se Marića i Sarape, pratio izveštaje Gordane Uzelac i Filipa Čukanovića, poslednja nada mi je bio „Hit tvit“ ali ćorak.

Posle javljanja iz Brisela u prošli četvrtak Aleksandar Vučić je nestao iz javnog života da mu se više u trag ne može ući. Nestao je poput Čedinih glasača, ispario je kao mokri Čanak na junskoj žezi, moglo bi se reći nema ga ko Nebojše Stefanovića.

Da ga greškom nije dohvatila ona predizborna naprednjačka mašina za teleportovanje i bacila nazad u Srpsku radikalnu stranku i sad ga Šešelj drži kao zarobljenika u Magistratu i kažnjava tako što mora da čita sve knjige koje je, u međuvremenu, napisao? To ni Vučiću ne bih poželeo.

A možda su ga kidnapovali ovi iz Pokreta za obnovu kraljevine Srbije, računajući da će na ponovljenim izborima preskočiti cenzus, uvesti parlamentarnu monarhiju pa da im bude kandidat za presto? Ono, već se izbirikao u ulozi kralja, još samo da se to i ozvaniči.

Da nije otišao da se testira na koronu, pa čeka rezultate a rezultati, kako pričaju, stižu tek za šest dana i sad čami čekajući pa će da se pojavi sa sve testovima u rukama i slavodobitno objavi – evo, i po ovom pitanju sam negativan? Pitale kolege nešto na tu temu Suzanu sa Dvora pa dobili odgovor u smislu „nije sramota biti zaražen“, „i vi se testirate, uta ta“ – evo još tolkujemo šta je savetnica Vasiljević tačno htela da kaže.

Nije da nedostaje, ali je prosto neobično da uključiš televizor, šaltaš kanale a Vučića nigde. Do sada je bilo nezamislivo da u bilo kom trenutku tokom 24 sata nemaš predsednika bar na dve televizije istovremeno – ima ih koji bi se zakleli da su ga videli i u „Patrolnim šapama“- a sada ga nema danima.

Neki njegovi obožavaoci su čak pomislili da im se pokvario televizijski aparat pa su prijavljivali kvar a drugi su spremni, ako se u najskorijem roku ne pojavi, da organizovano krenu ka prestoničkim televizijama i vide u čemu je stvar. Jedino je miran Aleksandar Vulin kome su u bolnici objasnili da respirator ne prima televizijski signal i da zato ne može da vidi Vrhovnog komandanta.

Možda je otišao na zasluženi odmor ali i to bi se već završilo, s obzirom da mu „vejkejšen“ traje najduže pola dana-dan. Ako je, pak, opet pobegao obezbeđenju do sad bi ostao bez goriva ili bi se ona polovna „škoda“ pokvarila, pa bi ga „kobre“ negde sustigle i savatale.

O čemu se, zaista, radi? Javnost to ne zna, niti onima koji bi mogli da daju odgovor pada na pamet da je o iznenadnom „nestanku“ predsednika obavesti. A dužni su, tim pre, što je kod njega sva vlast a stanje u državi nije baš u najboljem redu da bi se njime, naprečac, bavila Ana Brnabić. Ona što je sklona da podleti pod autobus.

Ako je, pak, ostavio Anu and kompani da se sami nasuču i olupaju na oštri hrid povampirene korone – što vidimo da im ide za rukom – moglo bi se reći da to nije u redu a pomalo je i kukavički. Nije politika samo kupljenje lovorika i bildovanje rejtinga, ponekad se rejting mora i žrtvovati.

Ako, pak, ima problema sa zdravljem i to je za ljude. Što reče savetnica „nije sramota biti zaražen“, sramota je i nije dobro da javnost, volela ga ili mu bila nenaklonjena – svejedno, pet dana ne zna šta je sa predsednikom. Pobegne devojčica od kuće da upiše željenu školu pa se cela zemlja digne na noge, ovde nestao šef države i svi se prave ludi. Gospodo, dužni ste tu informaciju, ako ništa drugo, ono da prekinete nagađanja i glasine, često glupe i ne baš primerene. A i televizori su se već odmorili.