Dejan Žujović: Oko nas



Piše: Dejan Žujović, kolumna za portal Nova.rs, 31.8.2020.

Juice i THCF, nema greške. Podrška domaćem repu, pogotovo sa ovom notom stare škole. Čujem da se svašta priča oko nas, i da se prašina digla oko nas… Sa Hiphopiuma4 ne preskačite ni Bol će proći.

Ko to živi oko nas? Ko su ti ljudi? Kako neko tokom svog životnog puta uspe da se izmetne u nešto tako?

Ko su ti ljudi koji na objavu pomoći prosvetnim radnicama ostavljaju najbljutavije komentare? Ženama sa bebama? Bez posla? Koja to stranačka uštva izda naređenje preko neke grupe i pušta pse bez mozga, morala i obraza da pljunu na nešto tako čisto? Gnjida sedi u stanu od cirka deset soma evra, sa nameštajem ostavljenim od bake i krene da kucka. Izbacuje žuč i govna iz svoje utrobe. Povraća kao stenica. Fekalije se šire mrežom poput urina u javnom toaletu. Šta je cilj? Da zbune, da izmeste ugao gledanja, da oskrnave? Promašuju uporno i uporno. I što oni više zagovnavaju, mi smo sve jači i jači.

Oko nas žive ljudi kojima je sve na prodaju. Gleda vaše dete i u glavi mu odmah određuje tržišnu cenu. Oko nas žive ljudi koji su trgovali tek rođenom decom. Oko nas žive ljudi koji trguju embrionima. Oko nas žive ljudi koji upućuju našu decu preko granica ove zemlje, gde im se gubi svaki trag. Oko nas žive ljudi koji samo liče na ljude. Predatori. Pedofili.

Oko nas žive ljudi koji su jako uspešni. Voze skupa, atraktivna vozila. Plene naslovnice tabloida. Ruke im nisu pune žuljeva. Ne umeju da reše jednačinu sa jednom nepoznatom. Naši dragi dileri. Nekada prevoznici iz tačke A u tačku B. Sada sejači svih mogućih psihoaktivnih supstanci po budućnosti ovog društva. Njihova su dvorištanca osnovnih škola. Srednjih škola. Splavovi. Noćni lokali. Oni zakidaju na gramu i čuvene spisateljice, ali i za život vašu decu. Umesto užine ekser u sebe.

Oko nas žive ljudi kojima ne znamo imena. Žive pored nas, ali nikada nismo imali raspoloženja da se upoznamo. Naše komšije. Na njih vičemo ako nam se ne svidi kako su parkirali. Na njih vičemo ako imaju malu decu koja se zaigraju u svom stanu. Gledamo baku koja posrće sa svojim cegerima i slatko bi je sabili cokulom u slezinu. Svi nas nerviraju. Sve bi ih pobili. I škrgućemo zubima i mrmljamo u bradu. A onda kada zapušimo svoju šolju u toaletu zovemo majstora sa interneta ili oglasa i spremamo uši za seču, ali ne pitamo komšiju sa sajlom za pomoć…

Oko nas žive ljudi koji nam celoga svoga života žele dobro. Oni najbolje znaju šta je najbolje za nas. Oni nas vole. Ponekad nam decu pošalju u mali prljavi rat, u kome nikada nismo učestvovali, pa ponekad moramo da jurimo proteze za otpale genitalije, kako reče šofer maskiran u ministra. Oni su skromni. Volonteri. Samo im se nekako njuške menjaju tokom tog volontiranja. Prepune botoksa, preterane šminke. Usavršavaju i vokabular. Sa kunjenja prelaze na proširene rečenice prepune ničega. Uspavljuju i anesteziraju. Mi sa sa sve manje zuba u glavi, oni sve uspešniji…

Ko živi oko mene? Oko mene žive moji ljudi. Moje komšije koje pozdravljam dok prolazim ulicom. Moj kraj, moja pravila. Oko mene žive moje kolege. Možda se ne slažu uvek sa mnom, ali poštuju napor i rizik kojim se izlažem. Poštuju savet ako ga traže. Oko mene žive drugari moje dece. Vole da se pozdrave, bace kosku. Oko mene žive moji drugari. Sedimo u bistrou na ćošku i da sve ječi od smeha. Nema loše priče.

Oko mene žive ljudi koji znaju da možemo bolje. A svako bi to mogao. Od malog osnovca sa kupljenim diplomama pečatiranih krompirom nije teško da budeš bolji. Verujte malo u sebe. Ne dozvolite da vas impresioniraju tašnom, mašnom, glupom spikom… Mlate nekim parama? Pa mlate vašim parama! Puna su im usta patriotizma? Pa rođenu majku bi prodali, a vi druga ne biste ostavili po cenu života!

Tajna je u ljubavi. U poštovanju čoveka oko vas. Počnite da pričate. Probajte da razumete drugog. Pružite ruku, ne pljujte. Poštujte sebe. Ne dajte na sebe. Slabijeg čuvajte od sebe, sebe branite od jačeg. A niko nije jači od složnih ljudi. Od naših ljudi. I zaista mislim, od bolesnih umova jedino ljubav može da nas spase. Ljubav prema čoveku.

Dragi prijatelji, pomozimo ljudima koji su ostali bez posla zato što su imali obraz i kičmu. Navedeni računi se vode na mene. Sav prikupljen novac će biti upućen Aleksandru Obradoviću, otpuštenim niškim žandarmima i dvema profesorkama iz Bele Crkve. Pokažimo solidarnost prema ljudima koji su u životu samo jednu grešku napravili – bili su časni.