Piše: Ljubodrag Stojadinović, kolumna za portal N1, 26.8.2020.
Na trgu stoji žena nežne građe, koja je svoj lični mir izgradila stišavanjem velikih strahova. Hladna je kao glečer i plamti svetlošću komete. Marinika Tepić, jedina je od koje se režim otvoreno plaši. Poslednji dokaz da ima živih u srpskoj opoziciji.
Iz sveta udobnog autizma, svoj tviter nalog obogaćuje premijerka koja odlazi nigde i dolazi ponovo niotkuda, tragajući za jezičkom formom usklađenom sa njenim usahlim mislima. Obraća se, minerskim rečima Mariniki Tepić: "Gospođo, vi mentalno detonirate. Svaki dan detonirate, a tužilaštvo ne reaguje. Svako Vaše detoniranje direktno košta građane…"
Zašto se Ana boji izmaštane detonacije, fenomena sasvim nepoznatog izuzetno delikatnim stvorenjima? Eksplozija kao ekstaza, zlokobna najava rušenja njenog sveta, tako je ona razumela oslobađanje razorne energije na kraju igre koju je zaigrala.
Svoju slabašnu leksiku prepunu nejasnih uzrečica, Brnabić je gradila statirajući na sceni koju nikada nije razumela. Ta okolnost joj nije nanela štetu, ovde se ljudi uzdižu na kapitalnom neznanju i misaonoj nemoći. Ana je tek nedavno počela sebe da shvata ozbiljno, ali je u tome potpuno usamljena. Njena upadljiva agresivna poza nastaje u prelaznom periodu između dve tragedije: prva u kojoj je bila premijerka, i druga u kojoj će biti. Ali, ta katastrofa nije njena, mada bez nje ne bi bila moguća. Ona je samo maskota srpske Porodice Adams.
Marinika je jednoga dana stala na plato ispred Telekoma, uz dokaze da je ta stvar ruina, opljačkana od razbojničke družine, ogoljena do koske. Od svega što je bilo veliko, ostala je samo ljuštura i ništa više. Sve je isparilo iz kase za finansiranje banditske vladajuće grupacije, u pohodu na poslednje ostatke plena gde god ga ima.
Pokušavali su da je ometaju, napadaju, vređaju i sklone, ali ona se uvek vraćala. Junaci koji se ničega ne boje ostavili su je bez podrške, samu pred opasnim lupežima.
Otkrila je da je iz iste blagajne isplaćeno jedno tabloidno ruglo i donela papire o tome. Postala je košmar mafije na vlasti, i neofašističke falange u Srbiji. Pretili su joj i snajperima i artiljerijom. Ali, ništa. Teško opstaje onaj koji dirne Mariniku, ne može ni ako je ostavi da govori.
Ana je dobila posao koji angažuje njene deminerske sposobnosti. Ali, ispalo je da je zalutala po nepoznatom polju, tragajući samo za onom koja bi mogla da je raznese. U svojim naumima da pokaže visoku vernost, pa i kuraž u prizivanju opasnosti, Brnabić se suočila sa nepoznavanjem efekata žene koja detonira, i to može da učini kad god poželi.
Držeći se položaja u zaklonu, eksplozije koje ne razume još posmatra sa bezbedne daljine. Okružena je svojim mahnitim učiteljem, limitima i bunkerom iz koga je vidljivost slaba. Odatle se samo tuđim očima vidi stranka koja jača, pretvorena u državu koja se raspada. Zato joj se i čini, a možda i zna da Marinika može da bude gde želi, i da protiv toga nema leka.
To je izvor straha koji je razložan. Režim zna šta da kaže o Đilasu, i šta da mu učini, ume da ignoriše sve ostale, ili da im baca svoje smeće na glave. Siguran je u njihovu neotpornost i hroničnu sanjivost. Ume sa Boškom, hvata ga između faza nasilnosti i štrajkačke fragilnosti, Sergeja drži na kratkoj uzdi njegovih stimulisanih emocionalnih lomova i ličnih prevrata bez racionalne kontrole, Lutovca na granici jednog od nebrojenih stranačkih raskola. O Jeremiću ne mora da brine nimalo.
Marinika, je ipak nešto sasvim drugo, žena koja je potpuno razbila stereotip o rutavoj balkanskoj hrabrosti i mužjačkom pobunjeničkom testosteronu. Ona izlazi sama na kraj sa bespućem. Dokazuje da je najteže slomiti ono što izgleda da se lako krši, ali ne može sama do kraja. Nisu joj našli ništa a ona njima, skoro sve što im rastura gole nerve. Čuva svoj ledeni mir, vidimo šta sve čovek može kad odluči da se ne boji onih koji su nedostojni bilo čijeg straha. Pokazuje nam koliko su zagađeni iznutra, ulazeći u smradnu trulež kao obducent mrtvaca koji se još po malo opire i mrda.
Za Anu je Marinika nedostižni cilj, zadatak koji ne ume, niti može da obavi sama, niti sa bilo kim. Dosetka o uzastopnom detoniranju žene koja se obnavlja, fantastična je drama o neuništivosti izvora njihovog užasa. I onda su protiv Marinike isturili Anu, koja već slobodno skakuće po minskom polju.
