Piše: Ljubodrag Stojadinović, Peščanik.net, 8.12.2020.
No, jeste li videli naprednjački podmladak? Navodno su to mladi lavovi, školovani u akademiji za fanatike. Tek sam nedavno, sasvim slučajno pogledao neki raport iz skupštinskog tora. Ako već postoji paralela sa kraljevima faune, ne bi se reklo da viđeno u bilo čemu podseća na velike i pametne mačke. Pojavni oblici juniorske postavke SNS-a u srpskom parlamentu više liče na neke druge drage likove sa životinjske farme. Ali, nije lako za upoređivanje, mulci su tek počeli da prave svoje karijere, moraju da izgledaju kako im se kaže. Nemaju osećanje za sram, tako su naučeni tamo gde su dresirani, a bogme uče i radeći.
Pred njima su svetli primeri, još nedostižni uzori davno izmileli iz radikalskog i naprednjačkog gliba. Seniori su u skupštinu ušli sa prljavim nogama i još gorim biografijama, oslobođeni bilo kakvog obzira, morala i pristojnosti. Oni su izabrani da budu na tom mestu zato što su takvi: mrzioci svega što je bolje od njih. A ništa nije gore.
Napadački seniorski kvartet mentalno obogaljene skupštine redovno nastupa u udarnom sastavu: Martinović, Atlagić, Rističević, Jovanov. To je njihov tim snova pogodan za najprljavije stvari, jer čistih tamo nema. Oni su delegirani da sobom ukaljaju i zagade sve što dohvate, i da bez prekida vode avetne svađe sa nepostojećim protivnikom.
Njihov obračun sa opozicijom ima epske razmere, u tim debatama pobeđuju bez odgovora, uvek su u pravu, dobijaju aplauze od sebi sličnih, jer su tamo konačno svi takvi. Ali, cilj koji žele da pogode nije tu, niko im nije rekao da opozicije u parlamentu nema, mada je to za njih nevažno. Oni će optuživati za krađe, zločine, nedostatak rodoljublja, manjak ljubavi prema jedinom kome to nikada nije dovoljno.
U obračunu sa glumcima, medijima i mnogim ljudima koji slobodno misle, pokušavali su da pogode najtananije misli onoga koji ih je izabrao da budu to što jesu. Učinili su to onako kako se njemu dopada. Ali on se ipak izvinio zbog izliva zagađenja svoje reprezentacije prostaka, uz neprijatni cinizam i pokazivanje svih svojih zaliha licemerja i neskrivenog likovanja.
Šta u takvom brlogu mogu da urade sveže naprednjačke snage, juniori koji su bili podvrgnuti radikalskom drilu i učeni osobenom načinu mišljenja? U tom procesu nema misli, koja bi bila proizvod ličnog uma, niti pokušaja da se kaže bilo šta novo i drugačije, bar da se ublaži prostački jezik, toliko siromašan, jednoličan i zagađen.
Ništa od toga. Adolescenti su imali silnu želju da se dokažu i odmah budu odrasli radikali. Žele da govore onako kako su to Šešelj i Vučić činili devedesetih: isključivo, nervozno, neubedljivo, optužujuće, besmisleno i glupo. Izgledalo je da su postigli željenu formu, njihovi usiljeni nastupi liče na nešto poznato, ali to ipak nije isto. Pogledajte samo Vučića iz vremena kad je bio Šešeljev posilni: ima u svemu što je radio prezrive ljutnje i neskrivene mržnje prema nečemu, ni sam malađec tada nije znao šta je to. Ali je mrzeo sve što mrzi vojvoda, ne znajući zašto, znajući da će ga to negde odvesti. Možda čak i dovde. Podmladak, dakle, ima savršene uzore: Šešelja kao tvorca zmijskog gnezda, i vođu čija bi istinski zagađena biografija morala da bude sakrivena od njih. Ili da bude pokazana kao primer malignog izrastanja koje postaje uzor.
Ali, nije to isto. Nešto nedostaje u uverenju i iskrenosti tih mladih ljudi, upregnutih sa najcrnjim đavolom. Mnogi od njih verovatno sebe vide na mestima ekselencija Lazanskog i Đurića. Ili na samom vrhu. Ma koliko u onome što govore ima naučene tuposti, ipak im nedostaje pouzdanja i entuzijazma. Kao da znaju da nema previše vremena za konačnu doradu.
Svoje lekcije izgovaraju bez osobene radikalske strasti i bez utiska o posebnosti mladih primata. Niko ne kotrlja r kao Martinović, niti šušlja kao Rističević. Niti bleji kao što bleji ili muče ili zavija Atlagić. Deca su samo hibridni klonovi, koji će potrajati sasvim malo. Kad izumre vođa a sa njim i kvartet, neće više biti nedostižnih uzora.
Jedna devojka iz mlade naprednjačke faune reče i ovo: N1 i Nova S su izdajnici i strani plaćenici. Tačka.
Ma dobro, ali to je već trivijalno ponavljanje. Mlada trkačica želi da je zapamte, ali nije u stanju da nauči ništa novo. Zašto devojka ne pogleda razvojne stramputice radikala koji su se premetnuli u naprednjake, na primer. To su bili dani! Vladajuća sekta, koja nije pronašla ništa bolje od najgorih, ima razloga da se boji za svoju budućnost.
Stare hijene su ipak nedostižne za novo leglo.
