Piše Milenko Vasović: Prevoz do vrha srpskog podzemlja



Milenko Vasović, kolumna za portal Nova.rs

Neki baš imaju sreće, eto vlast je Beograđanima najavila da će moći da biraju vagone za metro. Nije još odlučeno da li će biti otvoreni izložbeni saloni na Sajmu ili će nas sve odvesti u Pariz, pa da na licu mesta izaberemo.

Ponuda je ogroma, razni modeli i materijali, boje, platforme… kažu da ima i kabriolet varijanta. Možda je kabriolet idealno rešenje, trasa metroa je pod zemljom, ne kisne, a dobar je i za razgledanje podzemlja. Niko nema podzemlje kao mi. Naše podzemlje je vrh.

U Pariz bi se išlo autobusima, na bazi sendvič i hiljadaraka. Spremite pasoše. Agencija je odabrala Palmu za vođu puta, a ministar saobraćaja već štampa katalog: Laki vodič kroz aerodinamiku i estetiku vagona za teški metro – spoljni izgled. Unutrašnjost će biti u klasičnom srpskom stilu, nešto kao onaj voz sa freskama kome se zagubio trag.

No dok se ne budemo igrali biranja vagona, da vidimo našu startnu poziciju. Pod jedan, Beogradu treba metro. Pod dva, ako radove budu vodili Vesić i Mali, to će sigurno koštati znatno manje od procenjenih 4,4 milijarde evra. Njih dvojica su poznati srpski domaćini.

Treće i najvažnije, potonji plan za metro nastao je kao posledica silovanja prestonice od strane bahatog Beograda na vodi (BNV). Siledžija je sve podredio sebi i svom interesu.

Tužna priča viđena očima žrtve izgleda ovako: Prvo je siledžija, kako i dolikuje nasilniku, oteo državno zemljište. Potom je pod okriljem noći porušio Savamalu. Zatim je Beogradu oduzeo železničku stanicu. Pa sagradio kule od betona. A onda se dosetio da bi pored tog ogromnog brda od stakla i čelika moga da prođe i metro.

Nema veze što će podzemna železnica da završi na poljani. Tu, na makiškoj ledini će siledžija da digne novo naselje. Stručnjaci vele, da će gradnja i metro ugroziti reni bunare, izvorište vode za Beograd. Ništa za to, siledžija već najavljuje da će bunare premestiti na Veliko ratno ostrvo. Ako baš Dunav bude remetio plan, promenićemo i tok Dunava.

Nasilnik mora da ostvari svoj naum. Baš kao što je uspeo da nam ogadi Nemanju i Nemanjiće i kao što će u inat da premesti Stari savski most na suvo. On mora svakim svojim postupkom iznova da dokazuje ko je i šta je. Da se silovani ne bi odupirao.

Za sve pobrojano Beograđane niko nije pitao. Svi su prevareni, mnogi poniženi, a ima i onih koji se stide. Jedan deo se buni, ali siledžija ne popušta. Ne sluša vapaje da nam ne dira vodu, ne vidi našu muku da nađemo odakle nam kreće voz i gde dolaze autobusi, a nije nas fermao ni za trasu metroa.

Sad se smilovao i poziva nas da biramo, valjda boju sedišta, šta li. Da saučestvujemo u zločinu. Hoće tobožnjim izborom vagona da nas nagradi, a zapravo nas pravi budalama. Po sistemu – vi ste to tražili. Šest godina nam uporno navlači ludačku BNV košulju, a sad nas pita koju boju volimo.

I da se ne zaboravi. Jedini koji je znao da nam se sprema silovanje, ondašnji premijer a sadašnji predsednik, ne beše na potpisivanje ugovora sa Arapima. Ali ovi iz njegovog okruženja potpisaše i dobili smo šta smo dobili. A dobićemo još i po džepu i po prstima, a bogami i po glavi. Sve za BNV, BNV ni za šta.