Piše Ranko Pivljanin: Psiho drama, volja i Nevolja



Piše: Ranko Pivljanin, kolumna za portal Nova.rs

Dakle, Nevolja više ne valja! A Dijanica, Nika Rina - u kom je ona trenutno statusu? Ne dirate je, sigurno vam je žao da ostavite đake bez profesorke, grehota je i za njih i za nju, a i samo što je doktorirala. Hrkalovićku je baš krenuo pedagoški rad, a i deca imaju što šta od nje da nauče. Bitan je predmet psihologija, u stvari u ovoj zlatnoj i naprednoj Srbiji, psihologija je sve. Psihologija mase. Psihologija nasilja. Psihologija ubeđivanja. Psihologija manipulacije. Psihologija sirotinje. Psihologija pohlepe. Psihologija kriminala. Psihopatologija vlasti...

Da neće i dr Neša u profesore, ima li u kojoj gimnaziji kakvo slobodno mesto? A šta on beše završio? Završavao je sve, može odmah za direktora škole i sutra kad Vučić diplomira na ovoj višoj trenerskoj da i njega primi za profesora fizičkog. Da pokazuje deci kako se lupaju banane i da ih uči dvokoraku. Pomalo i raskoraku. Šteta što je ukinuta odbrana i zaštita, ne bi bilo boljeg profesora od Vulina. Čim je otkriven onaj snajper na stadionu Partizana, on je nepogrešivo znao za koga je namenjen. Mali sam ja, da bi mene nišanili – psihologizira Vulin – ako bi mene smakli, država bi stala pet šest dana, (ne budi skroman, ministre, malo je to), a onda bi se restartovala još brža, bolja, naprednija i završila sa kriminalom. Isto ovako kako je,u međuvremenu, završila u kriminalu.

Dakle, mrtav može biti samo jedan. Onaj koji je već toliko puta poginuo na naslovnim stranama tabolida, onaj koji je ginuo i vaskrsavao od Jajinaca preko Potočara i Topčiderske zvezde do Takovske… (I meni je odavno sumnjiva ona Olivera Jovićević sa njenim “Upitnikom” – ja tamo više ne bih gostovao, navlakuša je to). A tek koliko puta su ga streljali Ćulibrk, Koraks i Petričić, ta strašna crna trojka organizovanog kriminala.  Dakle, ako bi Njega nestalo (op.c. Vulin), sve bi stalo: i država i fudbal i treninzi, zemlja bi prestala da se okreće oko svoje ose i nadvladala bi teorija ovih ravnozemljaša koje tako često zna da podbada Vrhovna Žrtva. Možda bi stala i korona, jebote!

I sad će jedno mesec – dva da se gusla na temu “novog dvanaestog marta”, razglabaće se nadugačko i naširoko o još jednom sprečenom atentatu u poslednji čas, živopisni estradni udbaši raspredaće teorije zavere, terciraće im “medijski” i “marketinški” stručnjaci i ostali “ćiriličari”,  dok se stvari dobro ne zamrse kako se ne bi slučajno postavilo neko nezgodno i pravo pitanje.

Recimo ovo: otkud puške i droga na fudbalskom stadionu?  Pa, neće valjda biti lopte, trenerke i čunjevi. Tamo na utakmicu ne može da se unese upaljač i petodinarka (molim redare i upravu Partizana da mi vrate: upaljača komada četiri, tri flašice vode i jedno sto-dvesta dinara u kovanicama), ali puška je prirodni stadionski eksponat. Sada kad znam kako stvari stoje, sledeći put kad budem išao na utakmicu lepo ću poneti baklju da njom pripaljujem cigaretu i posle je ugasim u ustima nekog žandarma, ne znam da li je isto izvodljivo sa topovskim udarom? Pitaću onaj VVV triangl Partizanove uprave, Vučelića, Vazuru i Vuletića, a može i gospodin Terzić iz susedstva da kaže neku na tu temu – ni na “Zvezdin” stadion se ne može sa upaljačem i sitnišem. BTW, tamo mi dođu i jednu muštiklu.

O čemu se ovde radi. Radi se o specifičnom agrikulturnom sektoru zvanom sađenje tikvi sa đavolom. Sada je došla sezona berbe, tačnije, olupavanja o glavu.

Ako se setimo, tamo negde pre četiri godine – još je bio premijer – Vučić je na temu huliganstva izjavio kako država “trenutno nema dovoljno snage za borbu protiv huligana” i da je za tako nešto potreban “društveni konsenzus”. Bog dragi zna šta je čovek pod tim mislio? Ako je mislio na želju i volju društva i roditelja klinaca – od kojih ološ na stadionima pravi sitne dilere ili zavisnike – da se kriminalci sklone sa i ispod tribina imao je u stoprocentnu podršku. A što se tiče snage države, ona je za takvu vrstu obračuna uvek ima dovoljno, jedino je pitanje političke volje da li će je upotrebiti. E, volje nije bilo, i eto nevolje i Nevolja. I nije sada država ništa jača, nego je, dapače, kriminal ojačao, pa je počeo da ugrožava državu, tačnije vlast i njene interese koja je, u međuvremenu sa tim istim kriminalom napravila neku vrstu detanta i prećutnog ugovora o nenapadanju, a bogami i saradnji. U međuvremenu, što bi rekao besmrtni Toma Nikolić, dete poraslo, osamostalilo se i htelo bi da se igra sve skupljim igračkama, pa je i država naprasno “ojačala” i pokazala zube. Ajde!

Pustili ste bagru u naše gradove, stadione i živote, odgajali je i tetošili, hranili privilegijama i unosnim poslovima i kad je hobotnica iždžikljala i multiplikovala glave koje su počele da dišu i za vašim vratovima, setili ste se da to tako više ne može. Niste znali da diluju drogu? Niste znali da reketiraju? Niste znali da ubijaju? Niste ih do sad videli šta i kako rade? Tek ste pre neki dan saznali za bunkere ispod tribina jednog od naših najvećih stadiona, pretvorene u depoe droge i oružja? Koga vi, s oproštenjem, zaj…ate? Rešite to sami kao što se rešava mala svađa među prijateljima, a vaše priče, bajke i fantazmagorije ostavite za Marićevu “Ćirilicu”.