Piše: Svetislav Basara
AFŽ, SUBNOR i Ravnogorski pokret se (za sada) nisu oglasili, ali se zato - u Novostima, a da gde drugde - tekstom naslovljenim „Kondure, reset i pantalone od đavolje kože“ oglasio Prvopotpisani antininovonagradi peticionaš Emir (Nemanja) Kusturica.
Poslušavši davni savet koji mi je dao profesor Sreten Marić da sa podjednakom pažnjom čitam i bisere ljudskog duha i totalne budalaštine - jer se tako najbolje uči i kako treba i kako ne treba misliti - dvaput sam pročitao Kustin uradak i uprkos dobroj volji, nisam uspeo da dokonam šta pisac hoće da kaže.
Hteo sam da pročitam tekst i treći put, ali u poslednji čas pomislih da je Kusturica zapravo i hteo da kaže da ne zna šta hoće da kaže. Ako mu je to bila namera, u potpunosti je uspeo.
Osim o uobičajenim toposima mokrogorskog imaginarijuma - antikapitalizmu, spasavanju čovječanstva od prevelikih lomova i sličnim tricama i kučinama - Kusturica se u tekstu, koji bi mirne duše mogla potpisati Ruška Jakić, uglavnom bavi analizom mog tena i lica, koje se, fakat, sparušilo i odrtavelo, ali koje, u poređenju s Kusturičinom facom, od mladosti nalik zgužvanoj paklici sarajevskog „malbora“ s dodatkom pramena masne kose - izgleda kao Apolonovo.
Kusturica u stvari hoće da kaže da ne može očima da me vidi, ali to hoće da kaže tako da to ispadne duhovito, pametno itd., što mu ne polazi za rukom. Ja, recimo, Kusturicu vidim drugačije. Kad god ugledam njegovo lice, vidim Doli Bel i Oca na službenom putu i čisto mi dođe milo.
Sva je prilika da u Visokom Carstviju Vučićevom Kusti ne ide onako dobro kao za Koštuničinog vakta. Nije baš da je persona non grata - ne treba ni da bude - ali helikopteri Vojske Srbije (ili policije) više ne dovoze i odvoze njegove međunarodne goste, a i ostale besplatnosti su se izgleda smanjile.
Pogrešno bi, međutim, bilo zaključiti da sam se ja nešto ibretio nad Kusturičinom ostapbenderovskom poslovnom politikom - ideje moje, benzin državni - ma daleko od toga.
Kad spretan čovek savata govedo iliti bosanski papka - a Kusta je spretan koliko je Koštunica papak, što će reći poprilično - onda ima svako pravo da papka oguli do gole kože.
Sad će euronaivčine zagrajati - ali to nisu bile Koštuničine, to su bile „naše pare“ - na šta ima ja odgovaram: urlikali ste na Đinđića, koji je bio naumio da državno i privatno razdvoji i postavi na svoja mesta, a sa prvoosumnjičenim u zaveri za Zoranovo ubistvo Koštunicom išli ste u Guču da biste bolje razumeli Srbiju, ko vas sad jebe, šta ste tražili, to ste dobili, rodili ste ga, sad ga ljuljajte.
Da li po svom naumu ili na nagovor najamnika i služinčadi iz književne branše, Kusta & Co su još prošle godine bili naumili da se Ninu i Ninovoj nagradi „dogodi narod“, koji bi se i dogodio da nije bilo neprijatne okolnosti da Nin poodavno nije u državnom, nego u privatnom (pride i nesrpskom) vlasništvu.
To je, naravno, kod Kuste & Co izazvalo snažnu frustraciju, koju ublažavaju javnim upuvavanjima.
