Par(l)amentaLni život (1)
Alek, pazi metak!
Nije čudno što je poslanik Nebojša Bakarec spreman da izgovori čak i ono što liči na poziv na likvidaciju: kao preletač, mora da dokaže da zaslužuje poverenje novog šefa, iako ga je, ne tako davno, optuživao za izdaju
Ostalo je nedorečeno - da li bi trebalo da se čudimo onome što je naprednjački poslanik Nebojša Bakarec izgovorio na prošlonedeljnoj sednici Skupštine Srbije, ili odsustvu reakcije predsednika parlamenta, Ivice Dačića?
Ili više i nema mesta čuđenju zbog bilo koje pojedinačne manifestacije političkog i moralnog sunovrata, zbog koga smo, tri decenije nakon povratka višestranačja, ponovo na početku borbe za osnovne preduslove demokratskog života? I još smo u toliko jadnom stanju, da je potrebno čak i međunarodno posredovanje u „dijalogu“ vlasti i opozicije, koji bi trebalo da dovede do bar minimalnog poštovanja zakona, a time i uslova u kojima bi se glasanje moglo smatrati izborima.
Da se, ipak, podsetimo kakav je to ispad napravio jedan od istaknutijih u žestokoj konkurenciji preletača koji ne biraju sredstvo za dokazivanje novom (trenutnom) vođi. Na sednici posvećenoj izboru sudija, Bakarec se, „ratujući“, kao i obično, sa kritičarima voljenog predsednika, pozvao na fotografiju objavljenu u nekom od tabloida na kojoj se, između ostalih, vide Dragan Đilas i bivši šef BIA Saša Vukadinović kako piju kafu, sasvim javno, u bašti kafića u Trstu.
Zajedničku fotografiju lidera opozicione stranke i čoveka koji sada – kao što je poznato – radi u njegovoj firmi, tretirao je kao dokaz „kovanja zavere“ protiv predsednika Aleksandra Vučića, ali mu ni taj misaoni slalom nije bio dovoljan, pa je nastavio: „To što je uradio bivši šef BIA je krajnje neprofesionalno i nedopustivo u profesionalnim obaveštajnim odnosima. Inače, zamislite da se bivši šef FSB-a (Federalne službe bezbednosti) sastaje sa Navaljnim. Znate kako se to rešava u Rusiji, pa, to se rešava u Rusiji tako što te više nema!“
U slučaju da sam nije uspeo da zaključi šta znači tvrdnja da se „to rešava tako što te nema“, predsednik parlamenta je dobio priliku da još jednom razmisli o incidentu: Đilasova Stranka slobode i pravde optužila ga je da je „ugrozio“ nastavak međustranačkog dijaloga pod pokroviteljstvom EU, jer nije reagovao na „poziv na likvidaciju“ Đilasa i Vukadinovića.
Dačić se nije dao uznemiriti: „...sada neki kažu da je pretio smrću i da je rekao da opoziciju treba pobiti kao u Rusiji. Da je tako bilo svakako da ne bismo dopustili da takve stvari izgovara“, rekao je iskusni lider socijalista, propustivši da iznese svoje tumačenje izjave Bakareca.
Možda je Dačićevo odsustvo reakcije posledica činjenice da je Bakarec samo jedan od izvršilaca radova za koje je, u trenutnoj, do sada najmorbidnijoj etapi „zlatnog doba“, očigledno zadužen jednoumni parlament: da neumereno hvali Vučića i njegovu vladavinu i jednako neumereno napada opoziciju, personifikovanu, pre svega, u potpuno satanizovanom Đilasu, ali i nekoliko drugih lidera, prema trenutnoj potrebi i proceni efekata.
Osim što su to, suštinski, potvrdili i naprednjački poslanici masovnim javnim izražavanjem podrške Bakarecu, zaključak o korišćenju parlamenta u propagandne svrhe u interesu vladajuće partije proizlazi i iz analize rada aktuelnog skupštinskog saziva, koju je, krajem januara, objavio Otvoreni parlament, pod naslovom „Šta god da je na dnevnom redu, poslanici pričaju o predsedniku Vučiću“.
U periodu od 22. oktobra do 29. decembra, pokazala je ta analiza, od svih učesnika političkog života ali i drugih javnih ličnosti, upadljivo najčešće je pominjan Vučić (1.604 puta) – i sve to iako se nijedan zakon o kome se raspravljalo nije odnosio na dužnost predsednika ili bilo šta u njegovoj direktnoj nadležnosti.
Sledi Đilas, o kome je bilo reči čak 1.030 puta, iako je, ističu istraživači, njegova SSP bojkotovala prethodne parlamentarne izbore, pa osim retkih istraživanja javnog mnjenja, nikad nije izmeren njen rejting. I pritom, Đilas je u prethodnoj vlasti bio gradonačelnik Beograda, a ne predsednik ili premijer, odgovoran za stanje čitave nacije – za šta ga poslanici vlasti uporno optužuju. Zanimljivo je i da su poslanici SNS Đilasa pominjali duplo češće nego svoju stranku (659 puta), a predsedavajući su propustili svaku od skoro dve hiljade prilika da govornike prekinu i kažu da Vučić i Đilas nisu tema sednice.
Jasno je da je, u takvim okolnostima, poslanik Bakarec morao baš ozbiljno da se potrudi ako želi da bude primećen i eventualno nagrađen – jer, reč je o čoveku koji je, pre no što je sreću potražio pod okriljem SNS-a, umeo da javno reklamira knjigu Predraga Popovića Moralni portret Aleksandra Vučića: Politička fukara. Bilo je to, doduše, dok je branio boje Demokratske stranke Srbije, čiji je bio jedan od osnivača, dugogodišnji poslanik i predsednik Izvršnog odbora, potom i zamenik predsednika beogradske opštine Stari grad, ali i ovlašćeno lice DOS-a pred izbore u septembru 2000.
Piše Vera Didanović, Foto Dušan Milenković
Opširnije u štampanom izdanju NIN-a od 11.3.2021.
