Piše Dejan Žujović: Testify



Piše: Dejan Žujović, kolumna za portal Nova.rs

Glupo je da ovoliko pišem o muzici a da ne spomenem ni jednom svoj najdraži bend – Rage Against The Machine. Pesma sa albuma iz 1999, sa vrlo upečatljivim spotom. Što bi rekao naš narod – svi su isti. Pa, i jesu. Iste mantre, ista, prazna obećanja, isti upliv kapitala i obećanja za period nakon osvajanja vlasti. Svedočite vi to već decenijama, zar ne?

Uvek se nasmejem kada me neko pita gde pripada Pokret Za sve moje ljude. Levici, desnici ili centru? Tu često pravim analogiju sa običnim čovekom. U svakom čoveku čuči i levičar i desničar. Po nekim pitanjima mi pripadamo levici, prema vašim lenjirima. Mi vidimo našu zemlju kao društvo sa pravima radnika koja se striktno poštuju. Nema sata prekovremenog rada koji neće morati da se plati. Kao u Nemačkoj, šta se čudite? Ili svakoj normalnoj, uređenoj zemlji. Isto tako, našu zemlju sutra gledamo kao društvo ponosnih ljudi. Koji znaju granice svoje zemlje. I životom bi ih branili. Levičar ili desničar? Nevažno. Samo da je ispravno, usmereno ka boljem životu, osmehu svakoga čoveka. 

U čemu je naša suštinska razlika u odnosu na druge? Mi želimo da se upucamo u koleno. U startu. Da promenimo izborne zakone. Da zauzdamo partitokratiju. Da više stranke ne budu jače od države. Kako? Jednostavno. Podelom Republike na 10 izbornih jedinica u kojima bi se biralo po 15 poslanika za Skupštinu. U takvim uslovima više bi se biralo za ličnost nego za stranku. Ljudi sa dobrom biografijom, dobre komšije i ugledni građani svoje zajednice bi bili radije birani od stranačkih anonimusa.

Zamislite, sa koliko glasova su u našu Skupštinu ušli Atlagić, Jovanov ili Rističević? Izražavam bojazan da ni njihove familije ne bi dale svoj glas za te vedete. Pa otkuda oni u Skupštini? Pitajte stranku, tj. predsednika jedne stranke. Koga oni predstavljaju u toj Skupštini? Neku lokalnu zajednicu, neki grad, grupu građana? Ne, oni su vojnici svoje partije. Partijaši. Da li je to suština demokratskog uređenja? Zato moramo da insistiramo na direktnoj demokratiji. Da ljudi grada Kraljeva imaju svog predstavnika u Skupštini koji bi ih primao na konsultacije jedan dan u nedelji. Da građani mogu da predoče svoje probleme i kasnije izraze svoje zadovoljstvo radom svog poslanika na sledećim izborima. Da li bi u tim uslovima poslanik po definiciji bio rob svoje stranke? Sigurno u manjoj meri. On bi više zavisio od svoje biračke baze.

Kažete da vas politika ne zanima? Onda će politika da se bavi vama. U staroj Grčkoj su ljude sa takvim stavom nazivali idiotima. Bili idiot ili ne, vi dobro shvatate da je poslednje vreme došlo za korenite promene u našem društvu. One su više nego neophodne, jer ćemo kao društvo da nestanemo. I vama je jasno da funkcije ne dobijaju najbolji među nama, ljudi kredibilnih biografija, već potpuni šljam, paraziti i neznalice. Mi ne želimo da kritikujemo. Mi želimo da nudimo rešenja. Bez promene izbornog zakona naša država će stalno biti u kandžama partija. U te kandže je uvalio Nikola Pašić i do dana današnjeg jadna Srbija nije uspela da se iščupa ni za tren. Završiće kao izgladneli orao, skršen i polomljen vašima koje su se zavukle pod njegova krila, ispijajući mu poslednju kap krvi.

Kako misli jedan mali Pokret da ostvari ovakvu, bogohulnu ideju? Saradnjom sa svim pokretima, grupama građana ili ekološkim pokretima koji prepoznaju važnost ove reforme. Bili biste iznenađeni koliko takvih grupa ima po našoj zemlji. Nisu to lica koja prepoznajete. Lica koja godinama lepo rade u korist štete mislećim ljudima ovog društva. Ima tu pokreta koji su uspeli da uđu u lokalni parlament, ali i pokreta sa jasnom klerikalnom crtom. Sarađivaćemo sa svima koji dele slične civilizacijske poglede sa nama. Bez egomaničnih zahteva, bez ucena i prisiljavanja. Sa pristupom normalnih, kulturnih ljudi.

A vi sudite. Procenite da li vas ova stvar interesuje, da li vam se dopada. I na izborima nas podržite. Danas smo vam ponudili jedno rešenje. U narednim kolumnama ćemo da nastavimo u istom ritmu. Čvrsta muzika i čvrsta uverenja. Da nismo gotovi. Da je ostalo snage u nama da napravimo zemlju za sve nas. Za ponos i diku. Za suzu u oku kada čuješ himnu, a ne da te je sramota kada moraš da kažeš odakle si.

We found your weakness, And it’s right outside your door

Now testify, Yeah testify...