Piše Milenko Vasović: Pozdrav iz Istre za Vučića



Milenko Vasović, kolumna za portal Nova.rs

Šta biste pomislili da vam neki stranac kaže kako je užički kajmak odvratan, ili da leskovački ajvar ničemu ne služi. Znam gde biste ga poslali. Tamo bih i ja poslao, na primer, predsednika Hrvatske da kojim slučajem nagrdi rakiju iz kosjerićkog kraja.

Neke stvari nisu dozvoljene ni volu ni Jupiteru, koliko god Jupiter mislio da sve može. Jednostavno to se ne radi, nije, na primer, pristojno istarskim vinarima reći da im je malvazija „odvratna“, da je „đubre“ i da „ničemu ne služi“. To je podjednako nepristojno kao kad kažete ženi da je ružna, ili objašnjavate majci sa koliko ste kila rođeni.

Pojedini ljudi imaju talenat da se obrukaju dokle god stignu. To često nema veze sa tim da li su školovani, poznati ili na kakvoj funkciji. Tako se predsednik Srbije baš onako, pa malo je reći uvalio, čak i osramotio. Sve one „ocene“ o malvaziji izrekao je niko drugi do on, poznat kao kolekcionar vina.

I pritom nije bio pijan, nije to rekao u kakvom podrumu ili baru, već na teritoriji treće zemlje (BIH) i to pred TV kamerama. I nije bio u iznudici, nije bio „isprovociran“ da to kaže, nije čak ni pitan bilo šta o vinima. Onako iz čista mira.

Istarski vinari su odgovorili šmekerski, pozvali su „enologa“ da ih poseti i nešto nauči. A naveli su da je baš istarska malvazija lani u Londonu osvojila prestižno svetsko priznanje, da se u Istri štošta može naučiti o vinima, ali i o suživotu, miru i toleranciji. Da je i panonski mornar govorio: „Čija je Istra, njegov je svet“. I procenili da im je Vučić zapravo došao kao reklama. Valjda su mislili na „ugled“ koji uživa kod mnogih Srba.

Kad su stigle packe iz Istre i predsedniku je došlo u glavu, pa je zamolio istarske vinare da mu oproste. Jer, to „što on nešto ne voli, ne znači da nije dobro“. Te da on „nema nikakva prava da vređa trud i rad vinogradara i vinara koji se bore za svoj proizvod“. A kao argument za oprost, predsednik je naveo da je napravio mnogo grešaka i da ih „pravi svakog dana“.

Istranima je Vučić poslužio za zabavu i promociju regije, a nama u Srbiji nije ni do zabave ni do promocije. Mi smo osuđeni da živimo greške predsednika. Po istom sistemu po kome je nipodaštavao malvaziju, nama je na vrat natovario svoje prijatelje, svoje kumove, svoje partijske secikese…

I u sve njih on ima poverenje. On je njihova „stručnost“ i njihova „diploma“, njihovo „poštenje“. On je njihov „najveći“ i jedini „kvalitet“.

Samo je po malvazija sistemu Slaviša Kokeza mogao biti ustoličen na mesto predsednika Fudbalskog saveza. Samo po kumovskoj malvaziji onaj bez škole na mesto ministra. Jedino je malvazija rezon mogao angažovati Blera za savetnika, Irenu za ministarku… Tomu za infrastrukturu, a Vesića za kaldrmu.

Samo je malvazija mozak mogao da smisli Beograd na vodi, da opljačka Telekom, baci pare u Er Srbiju. Da planira žičaru na Kalemegdanskoj tvrđavi, da na spomenik baci 10, 11 miliona evra. Da prestonicu ostavi bez železničke stanice i da metro vodi u reni bunare.

Malvazija ili ja tako hoću je naša svakodnevica, a izvinjenje ni priznanja greške nema. „Vinari“ u Srbiji, jel vreme za rezidbu?