Piše Stojan Drčelić: Gde su naši Džaja i Lepa Lukić



Piše: Stojan Drčelić, kolumna za portal Nova.rs

Na jednom starom snimku nekog filmskog žurnala iz Socijalističke Jugoslavije, jedan zajapureni radnik samoupravljač objašnjavao je reporteru zašto je odlučio da baš u Beogradu nastavi samopregorni rad i tu potraži i stan i perspektivu za svoju porodicu. "Izabrao sam Beograd jer tu žive Džajić i Lepa Lukić. Kad su oni tu, mora da je dobro".

Božanstvena logika.

Zato sam se verovatno tog kratkog razgovora i setio danas kad se priča o propasti imunizacije u Srbiji i ozbiljnom otporu brojnih sunarodnika da zavrnu rukav i prime vakcinu protiv korone i svima nam olakšaju život. I državi i sugrađanima i familiji i komšijama.

Čini mi se da tu ne vredi pozivanje na školu, obrazovanje, elementarnu obaveštenost, osećaj solidarnosti sa bližnjima. Nema tu mnogo vajde od pozivanja na razum i osećajnost. Podozrenje prema vakcinama jednako reflektuju i lekari i oni koji se potpisuju otiskom prsta, a nigde Džaje i Lepe našeg doba, nigde nikog kome bi se verovalo.

U proseku gledano, gotovo svaka kuća u Srbiji ima jednog antivaksera brižljivo gajenog kao što se sadi čuvarkuća. Ne zaliva se često, tu je jer je „imaju i drugi“ , „valja se“, „zlu ne trebalo“ i sve ostalo proisteklo iz epskog deseterca.

I to ne vredi racionalizovati, jednostavno ljudi neće da se vakcinišu. Jedan pol je strah poput onog koji osećaju oni koji se guše u liftu, na drugom polu su neznanje i predrasude. Ima toga širom sveta, nismo mi najgori, ali nas se ovde najviše tiče.

Mala je vajda od ruženja naroda i podsećanja da je Srbija i dalje u proseku vunena čarapa, da je svaka treća kuća devedesetih držala sliku iscelitelja Alana Čumaka isečenog iz novina jer gledanje u to parče papira leči.

Nema smisla od duhovitih opaski da ništa bolje ne treba očekivati od naroda koji misli da Bil Gejts čipuje ceo svet i da prati i kontroliše da li je komšinici Cani sa prvog sprata naraslo testo za kiflice…

Nema smisla zavitlavati se, zato što vakcinu odbijaju i akademici, a izostala je i osmišljena državna kampanja. Nema spotova, nema dragih lica da ohrabre i stimulišu. Istina je da su gotovo svi članovi Vlade javno cepljeni, ali to odavno nisu draga lica, ako su ikada i bila.

Kakvo poverenje i entuzijazam proističu iz slike kako vakcinu prima Toma Mona ili novi direktor pošte Đorđević…Vučića ne pominjem, taj junak bez premca, boji se boce.  I to je velika šteta, jer bi posao bio i da vakcinu prime makar svi članovi njegove stranke.

I biće na kraju da bi nas dobrim najviše zadužili šefovi država i vlada iz okruženja, posebno onih koje imaju more. Jedna pretnja da se na plažu neće moći bez dokaza o vakcinaciji svakako bi pomogla, makar bila izrečena u dogovoru sa Vučićem.

Ili prosto, da se obnaroduje da vakcina više nema i da je mogu dobiti samo odabrani, tačnije da za vakcinu treba debela veza…

Bilo bi gužve garant, kao nekad za Džaju i Lepu.