SVETISLAV BASARA - Povlačenje reči s Kosova



Piše: Svetislav Basara

Situacija sa događanjem naroda u SANU dodatno se usložnjava. Nakon što je video-apel poetskog bakalina, sastavljača cenovnika najskupljih srpskih reči, Galimatijasa Bećkovića da se akademici „izjasne“ da li je Kosovo i de jure i de fakto još „naše“ završio uprdom u čabar, prekjuče se ispred zgrade Akademije spontano i protestno okupila grupa građana iz Udruženja porodica nestalih s Kosova, predvođenih određenim Đinovićem.

Svako ko je živeo makar petnaest minuta u Srbiji dobro zna da se u Srbiji osim spontanih pobačaja ništa drugo ne događa spontano; pisali smo pre neki dan o tome. Kao dobar poznavalac „spontanih događanja“ u izvedbi SNS, tvrdim da okupljanje ispred i unutar SANU nije Vučićevo maslo. Kako znam? Lako. Da jeste, leteo bi Vlada Kostić iz Akademije kao kruška, i to zbog „povezanosti sa klanom Velje Nevolje“. Nije to taj rukopis. A čiji je, vrag bi ga znao, previše je usual suspectsa.

Evo kako su juče o tome izvestile takozvane Večernje novosti, zvanični organ Matije Bećkovića. „Niko živi“ - glagolji izveštaj Novosti s lica mesta - „ni u snu ne bi želeo da se suoči sa dramom koja je juče u SANU trajala gotovo dva sata. Oči u oči sudarili su se patnja i bol porodica nestalih i proteranih sa Kosova sa predsednikom SANU, koji je izjavio da je jedina politička mudrost na koji način sa elementima dostojanstva napustiti Kosovo jer ni de fakto ni de jure nije u rukama Srbije.“

Vidite li vi (ne)skrivenu poentu N. N. scenariste i režisera spontanog desanta na SANU. Predsednik Akademije, srca kamenoga, pet sitnih para ne daje na bol i patnju porodica - koje Kostić nije prouzrokovao i sa kojima, inače, saoseća kao i ogromna većina građana Srbije - i ne samo što neće da da ostavku (i predsedavanje prepusti Bećkoviću) nego - o užasa - neće ni da „povuče“ izjavu. (Skrećem Visokom mestu pažnju na ovaj nemili događaj jer ukoliko spontanost iz faze ekspres lonca pređe u fazu lokomotive, lako bi mu se jednog dana u ne tako dalekoj budućnosti moglo dogoditi da „spontana“ delegacija upadne u pustolinu na Andićevom vencu.)

Sumo sumare, što rekle frizerke, Vladimir Kostić (s pravom) nije dao ostavku i (s još većim pravom) nije povukao izjavu, što je Bećkovića bacilo u težak amok i navelo da za sopstveni organ (ne polni, mislim na Novosti) dadne prostranu proser-izjavu naslovljenu „Teže Kostiću da povuče reč nego da se povučemo s Kosova“.

Kako onomad već rekoh, pre trideset godina u ovakvoj situaciji Kostiću bi promptno dali ostavku, ali se Matija, koji je znao da „formira“ cenu Kosova, u svemu ostalom zajebao u računu, nema on naprosto „visinu“ velikog prethodnika Ćosića. Kao što naša kilava opozicija ne zna da se masovni protesti za svrgavanje vlasti upriličavaju tek nakon što je vlast već pala, Bećković, nedorastao suptilnim bizantinskim marifetlucima ćosićevskog stila, pojma nema da kosovska delegacija ostavku treba da zatraži tek nakon što je ostavka data.