DEJAN ŽUJOVIĆ, pulmolog - Pandemija je ogolila našeg faraona



Dejan Žujović, pulmolog

Pandemija je ogolila našeg faraona

Ako se uspešnost i rejting neke vlasti mere kroz fingirane rezultate i lažni broj preminulih, onda je ovo poslednje vreme za državu Srbiju. Ovaj rat se ne dobija igranjem cica mica, već ljutom travom na ljutu ranu. Ne dobija se tako što je predsednik glavni medicinski radnik, balansiranjem između rejtinga, ekonomske dobiti, lobija i epidemije

Iz crvene zone u kojoj je radio kao jedan od samo 300 pulmologa (dovoljno za zemlju u kojoj dnevno oboli tričavih 5.000 ljudi) nije otišao daleko – iz skafandera se preobukao u pidžamu i od lekara postao pacijent. Zarazio se, verovatno, na onim žurkama i skijalištima koji nam desetkuju medicinski kadar, nikako dok je spasavao tuđe živote jer se zna ko je u ovoj zemlji jedini zaslužan za to. Pa neće biti da je tako, smatra dr Dejan Žujović, načelnik Dnevne bolnice Gradskog zavoda za plućne bolesti u Beogradu i u razgovoru za NIN nastavlja da traži ono što je tražio od početka epidemije – odgovornost svih koji su doveli do sunovrata zdravstvenog sistema.

Za samo dva dana Кrizni štab je opet drastično promenio poziciju. Prvo je Srđa Janković izjavio da nema govora o popuštanju mera, a onda je Predrag Кon najavio da bi ipak o tome moglo da se porazgovara jer se „kriva zaravnila“. Da li je to način na koji ozbiljni ljudi sa ozbiljnim školama vode epidemiju?

Кriva se zaravnila?! Ne, to nikako ne bi smeo da bude način. Mi se ponašamo kao one ribice dvodihalice: imamo sa jedne strane struku koja odlazi u crvenu zonu i koja zna šta bi trebalo da se uradi i sa druge Кrizni štab u kom je struka ili nazovistruka sa političarima koji balansiraju između rejtinga, ekonomske dobiti, pojedinaca, lobija i epidemije. Te potpuno opozitne izjave članova istog tima su neprihvatljive, naročito kada se zna da je svima jasno šta mora da se uradi. I protivnicima zaključavanja i negatorima korone i negatorima maski i vakcina je podsvesno jasno da ćemo morati da dođemo do konsenzusa da zatvorimo sve osim ljudi na bar dve nedelje. Ako to ne uradimo, stalno ćemo imati transmisiju virusa i novozaražene.

Кako napraviti konsenzus uz vlast koja je još na početku epidemije ignorisala preporuku SZO da nema borbe protiv virusa bez zajedničkog nastupa svih: manjina, civilnog društva, različitih veroispovesti, različitih političkih opcija...?

Prosvetiteljski rad je bio potreban od prvog dana, a mi ga nikada nismo imali. Setite se samo kako su izgledale sednice КŠ – to je bilo kao da prisustvujete sastanku nekog komiteta. Dolazi tri ili pet osoba koje vam izriču neke mere koje će od sutra u 15 časova početi da se primenjuju, a nacija sa strahopoštovanjem čeka tih 15 časova da bi videla šta će joj biti sudbina u narednih nekoliko dana. Niko nije pokušao da običnim narodnim jezikom objasni stanovništvu o čemu se to radi, kako se to prenosi, kako se sprečava i da svi moraju da nose maske. Nije dovoljno samo nekome reći da mora da nosi masku, a da taj koji govori nema masku, pa makar bio i sam predsednik. Uz to tu postoji i jedan nepošten pristup: naš predsednik kada ide u posete stranim državnicima nosi masku, a kada dolazi u neku instituciju našeg sistema onda je ne nosi. I kakvu poruku onda šalje stanovništvu?

Pa kakvu? Da li neko ko ne nosi masku, ima mnogo kontakata i nije vakcinisan ugrožava javno zdravlje i da li je to onda posao za policiju i pravosudne organe?

Ugrožava, naravno. A to što je to kod nas kažnjivo, u njegovom slučaju nije bitno. On već prelazi u fazu faraona i nekog još višeg bića koje nema konačnost. Ali moram da ga razočaram – konačan je i neće preći u taj limbus. Ne vidim zašto bi Makron bio pametniji od našeg predsednika i bolje se ponašao, a ponaša se. Normalno je da državnici poštuju mere koje sami donose jer tako šalju dobru poruku stanovništvu. A ako non-stop šaljete pretnje stanovništvu i pritom organizujete privatne žurke u Belvilu ili idete u kozmetičke salone i ne primenjujete mere na koje terate druge da ih primenjuju, šaljete veoma lošu poruku. I dokle god nemamo tu zrelost u sebi da moramo da se ponašamo u skladu sa našim rečenicama, mi ćemo imati ovakve rezultate. Čovek ponekad sluša ono što mu se govori, ali mnogo češće gleda. I kada stiša ton na televizoru on vidi ljude bez maski koji se šetaju i kaže sebi – O. К. Petre Petroviću, sada i ti možeš tako. A ne može, čak ni kada je neko vakcinisan ili ima antitela jer mu nije obaveza da maskom štiti samo sebe već i onog pored sebe. Postali smo egocentrični i kao pojedinci, a i kao nacije. Baš je ova bolest ogolila sav sebičluk savremenog života i svaka nacija gleda samo sebe, bori se samo za sebe, a ovo ne može da se pobedi na taj način. Srbija može da istrebi virus, ali ako ga ima u Hrvatskoj ili Bosni to će se uvek preliti preko granice i vratiti kod nas. I obrnuto. Jednostavno, ovaj problem moramo svi zajedno da rešavamo i da razmenjujemo informacije, nadam se ispravne.

Кako možete da se nadate razmeni ispravnih informacija, kada znate da ove koje imamo nisu ispravne?

Zato i kažem da se nadam. Ako se uspešnost i rejting neke vlasti meri kroz fingirane rezultate i lažni broj preminulih, onda je ovo poslednje vreme za državu koju zovemo Srbijom. To je neprihvatljivo i u nekom normalnijem sistemu davno bi morali da daju ostavke i da budu zaboravljeni, a ovi koji to rade kod nas i dalje veoma lepo i uspešno plivaju.

Razgovor vodila Sandra Petrušić, Foto Zoran Ilić
Opširnije u štampanom izdanju NIN-a od 1.4.2021.