Piše Dejan Žujović: Vjeran pas



Piše: Dejan Žujović, kolumna za portal Nova.rs

Kako započeti ovu priču? Sa Termitima iz 1981. ili sa obradom ove pesme od strane grupe Let 3 iz 1991? Koncertna verzija ludaka iz Let 3 mi je, ipak, draža. Punk na steroidima. Pesma starija od vas većine, sa ubitačno realnim tekstom. Doći će i takav dan kada će ljudi umesto da govore početi da laju…

Pre mnogo godina sam boravio na planini Rudnik, prateći neku decu kao lekar. Jednoga dana menadžer hotela me zove da mi pokaže nešto zanimljivo. Usput mi objašnjava da me vodi do kuće Rudničkog bika. Zbunjeno gledam ruševine koje samo u naznakama daju mogućnost da su na tom mestu bili konaci Sali-age, brata Kučuk-Alije. Bio je namesnik Rudničke nahije, poznat po insistiranju na pravu prve bračne noći, kao i po orgijama koje je organizovao po rudničkim selima. Zbunjeno slušam ovoga iz hotela koji mi objašnjava kako su kontaktirali tursku ambasadu koja je spremna da izdvoji sredstva za obnovu konaka i pomogne razvoj turizma toga kraja. Slušam ga i ne verujem. U šta smo se pretvorili? Prijatelju, mene da pitaš, ja bih ovo minirao i pretvorio u pepeo. Izbrisao bih ga iz svih knjiga, zabranio da ga iko ikada pomene. A vi vraćate Rudničkog bika u ove krajeve? Šta bi tvoja prababa rekla na to?

Razmišljam o tim stvarima. Koliko smo plitki kao narod. A onda stižu vesti iz Jagodine. Razgovaram sa ljudima, baš me zanima njihovo mišljenje. Da li, zaista mislite da će ćelavcu faliti dlaka sa glave, mada ih on i nema? Da li zaista mislite da će se ova afera izgurati do kraja? Šta je bilo sa sindikalcima koji su u Kladovu posluživali hranu po nagim ženama, a funkcioneri kao hijene je kidale golim rukama? Mislite da će Palmu da stigne zaslužena kazna? Nije ni Sali-agu. Debeli gmaz je delio za gospođe bake po dve-tri hiljade, a onda im maloletne unuke podvodio podjednako degeneričnim drugarima. Možete li da ga zamisite golog? Rumenog od pića i vijagre? Kako buljavo posmatra vašu kćer? Kao običan komad mesa.

Naravno da neće ništa da mu se dogodi. Tu vest će da prenesu Nova i N1 i nijedna televizija sa nacionalnom frekvencijom. Tabloidima to neće biti interesantno. Gospodža sa dva L, bez 0.3 g koksa će usput da registruje slučaj. Neće biti manitih postova za postom, kao kada treba oplesti penzionisanog pukovnika. Svi ste vi verni psi. Psi sistema. Psi lične koristi, manipulacije i bestidnosti. Ali, doći će i taj dan.

Samo, kako ubrzati njegov dolazak? Oko nas je gomila vernih psina. Od izumitelja belih listića, gospođa koji su Tomu Grobara učili kako da priča, preko lažne elite lepih dječaka i curica koje su oduvek obećavali, ali nikada se nisu iskazali, do mojih najbližih prijatelja. Koji i dalje misle da je ova anomalija reinkarnacija Zorana Đinđića. Ali doći će takav dan, kada ćemo početi da lajemo. A, Boga mi, i da grizemo. Kada razmišljam o Jagodini, neminovno mi se budi prokleti kameni gen Pipera, i razmišljanje kako bih rešio taj slučaj. Nije to odraz moga primitivizma, već nepoverenja u državu, u institucije, u sistem. Da li ste hteli takav svet? Onda shvatite da takav svet neminovno rađa i ovakve ljude. Kao onda što je stvarao hajduke. Ako u ovoj zemlji možeš da gaziš i ubijaš decu sirotinji bez ikakve kazne, ako možeš decu da mu podvodiš zadriglim govedima, a da nema posledica, onda moraš da shvatiš da je vreme da razmišljaš o panciru.

Vi bestidna stoko! Lažete o broju mrtvih svakoga dana. Otimate sve što je preostalo čitavo one lopine pre vas. Isisavate poslednje kapi krvi iz ove zemlje. Ubijali ste nas i ubijate nas i dalje. Svojim neznanjem, svojom alavošću, svojom željom za moći. Gazite nas na pešačkim prelazima, šaljete u sulude ratove. Pretvarate nas u prosjake. Još je samo to ostalo. Da nas jebete. Da nam žene jebete. Da nam kćerke jebete. A mi da stojimo, gledamo i ćutimo. Dobro razmislite.

Doći ce takav dan, Kad će ljudi umjesto
Umjesto da govore, Početi da laju
U životu prolazi samo vjeran pas…