Poluidiotizam



Zlatko Minić, tekst za Peščanik.net, 9.4.2021. 

Nakon što se na društvenim mrežama pojavio snimak Vesića u zamračenoj kafani, na žurci, sa muzikom, bez maski, distanci i svega ostalog što Krizni štab preporučuje običnim smrtnicima (a kako ne bi dokazivali smrtnost), našalio sam se na Tviteru: „U 100 maraka da će Vesić da izjavi da je snimak iz kafane od pre tri godine. I da na snimku nije on, nego njegov brat Zoran. I da nije iz kafane, nego iz rudnika. I da nije snimak, nego montaža“.

Navikli smo već da nas ubeđuju da ne verujemo svojim ušima, očima i svom razumu, pa čak ni ovakvo groteskno objašnjenje ne bi bilo čudno ili neočekivano. Još kad bi Vrhovni podržao Vesića – izjavio da preuzima odgovornost, da to što je Vesić učinio nije strašno u poređenju sa onim što su oni od pre radili – kuća da mu peva.

Vrhovni se, do trenutka nastanka ovog teksta, nije očitovao, ali je razumevanje izrazila osoba koju mediji predstavljaju kao predsednicu vlade, konstatujući da je kazna za vlasnika kafane „pokazatelj vladavine prava“ – institucije reaguju, sve je u redu, „nema zaštićenih, nema ljubimaca, prema svima se ponašamo isto“, raziđite se, nema šta da se vidi.

A Vesić je zbog toga što je učinio „uputio izvinjenje“. Bar su mediji protumačili da je to što je napisao na Fejsbuku izvinjenje zbog toga što je učinio. Jer u ovom poremećenom sistemu, poremećeno je i šta je zapravo izvinjenje. Sećamo se Vučićevih „izvinjenja“ u kojima na kraju priče on ispadne veća žrtva od onih koje su njegovi pitbuli prethodno izujedali, ili izvinjenja u kojima ponovi uvrede i optužbe koje je sam prosuo, a „izvini se“ zbog nekog detalja koji je pogrešno protumačio.

Tako se, baš u maniru Vrhovnog, Vesić izvinjava „svima koje je njegov postupak povredio“.

Kome? Lekarima koji padaju sa nogu i mole da se poštuju mere? Kriznom štabu na čije sednice „dođe ponekad“ jer nije član.

Onima koji bi i sami da šenluče po kafanama, ali ne mogu? Znaju oni da ih Vesić podržava, da i on navija da se sve otvori, samo mu ne daju oni koji ne misle o veselju i ekonomiji.

Kome, Vesiću? Svakom normalnom koji veruje da onaj ko sprovodi mere ili brine da se one sprovode, mora da snosi odgovornost ako ih sam krši? Onima koji veruju da se poverenje u sistem gradi sopstvenim primerom, a da se podelom poklona i novca kupuje izborni rezultat?

Nema izvinjavanja za ovakve postupke, ni svim građanima, ni onima koje je Vesić „povredio“. Nema prebrojavanja da li je povređeno 3% ili 68% građana. Za ovakve poteze se podnosi ostavka. Ali za tako nešto je potreban moral, pa se nećemo zadržavati. Idemo dalje.

Vesić, saznajemo iz „izvinjenja“, nije ni bio u restoranu, već u „klupskom hotelu na stadionu“. Eto, čisto da ne pomislite da je to običan restoran, jedan od onih za koje važe ograničenja. Dapače, to i nije bio zatvoren prostor, već „poluotvoren sa terasom“. Livada praktično, da ne kažem pašnjak. Što je odlično objašnjenje ako ste poluidiot. Da parafraziram Vrhovnog – „najgluplje obrazloženje“ koje sam čuo.

Šta kaže dalje Vesić: „Niti sam slavio, niti pevao, niti sam tamo bio duže od nekoliko minuta“.

Za ovo sam gotovo pogodio. Korak od toga da nije ni bio. A pošto nije bio, želeo je da sazna šta se tamo dešavalo, pa je jutros „saznao“ da je Zvezda kažnjena jer je Komunalna policija oko 22.30 reagovala po anonimnoj prijavi građana.

Ovde nam Vesić ostavlja da sami promišljamo ko je mogao da prijavi da se nešto dešava u klupskom hotelu, u poluotvorenoj sali. Neki prolaznik, prva komšinica? Ili postoji jednostavnije tumačenje – za birače, navijače Partizana: Vesić je prijavio u napadu kajanja. Za birače, navijače Zvezde – nacista, fašista i lopov je prijavio, malo mu je što je ukrao 619 miliona evra.

Konačno, finale „izvinjenja“, vrh dna: „To nije u skladu sa epidemiološkim pravilima ali oni su mladi ljudi, koji su vakcinisani, i koji žele da proslave titulu. Ne mogu to da im zamerim“.

Eto, dragi Beograđani, svi smo mi pomalo mladi ljudi, pa kako zameriti sve tajne korona žurke, kola oko spomenika, sve što vam brane. Sa vama sam, zovite me, da se pojavim na nekoliko minuta, neću slaviti, pevati, ali ću vas podržati. Pa podržite i vi mene, ako se jednom odluči da još jednog Gorančeta treba žrtvovati na oltaru rejtinga.