Piše Milenko Vasović: Odbrana od reketa „Supernove“



Piše: Milenko Vasović, kolumna za portal Nova.rs

Ta borba je trajala duže od godinu dana. Uspeo sam da sačuvam 10.000 dinara koje su pokušavali da mi uzmu „maheri“ iz državnog kablovskog operatera. Uložio sam prilično truda, energije i vremena, međutim, vredelo je. Ne samo zbog novca.

Čovek se loše oseća kad ga odžepare, kad ga zavrću i vaćare, kad pokušavaju da ga prave budalom. Možda će ovo moje iskustvo pomoći još nekome, ali što bi hemičari rekli „ne pokušavajte ovo kod kuće“. Dobro proverite šta je na vašoj strani i na šta vas je operater obavezao.

Sve što sam mislio da je dobra poslovna praksa Supernova je poništila. Ostao sam bez sportskih kanala i bez N1 što je bio moj uslov za potpisivanje ugovora. Napišem mejl da se naša saradnja završava, ali vraga – operater me obaveštava da „nije u mogućnosti da izvrši autentifikaciju“, te me upućuje da to učinim lično u poslovnici. Odem, platim parking, čekam red, završim tu priču, tako sam mislio.

Ali Supernova počne da mi šalje uplatnice, nekakav zaostali dug 12.690 dinara. Znao sam da treba da platim razliku, dva meseca sam imao povlašćenu cenu po jedan dinar, ali otkud 12 hiljada. Tražim u više navrata da mi pošalju strukturu tog dugovanja. Zamolim da mi navedu da li su to kamate, neki neizmireni račun ili već šta, da bih mogao da se izjasnim – da prihvatim i platim ili da se eventualno žalim.

Opet me upućuju u poslovnicu, jer ta tehnološka kompanija, pazite ovo, „nema mogućnosti da preko mejla pošalje „analitičku karticu“, šta god to značilo. Valjda su računali da ću odustati. Ponesem „važeću ličnu kartu“, opet platim parking, čekićam u redu, i još jednom podnesem zahtev – na papiru, format A4. Tražim samo analizu, strukturu duga.

Dobijem odgovor na istom formatu, potpisala, kakve li ironije, direktorka za brigu o korisnicima. Dotična me obaveštava da „nema osnova za korekciju duga“. Ne znam kako to da nazovem, nisam tražio nikakvu korekciju. U školi bi rekli promašena tema, u politici zamena teza, u poslovnom svetu zamajavanje ili nešto mnogo gore.

Tad čvrsto rešim da tu ekipu izvedem na sud. Em su mi uskratili uslugu, em prebacuju na mene krivicu, em pokušavaju da me reketiraju. Naplata bez specifikacije duga je čista obmana! Kao kad bi vam u marketu saopštili iznos, bez cena i spiska artikala.

Pošaljem im opomenu pred utuženje, tako to valjda advokati zovu. Tražio sam da storniraju potraživanje i da prekinu sa prevarnom radnjom kojom pokušavaju da iznude navedenu sumu.

Sve redom nakitim hronološki i još im preventivno stavim do znanja da slučajno ne pokušavaju nasilnu naplatu zaplenom imovine ili primanja. I još dodam da će u tom slučaju opomena imati sasvim drugu težinu, jer će svedočiti da to rade sa namerom.

Posle dva dana javio mi se ljubazan muški glas da me obavesti kako je kod mene došlo do greške. Ma nemoj, greška, hoće to. Da ja ne dugujem 12. 690 već samo 2.796 dinara, a kao „stari“ korisnik ne treba da platim nekakvu taksu.

Prihvatim i platim, a prvog marta sam dobio potvrdu da im ništa ne dugujem. Slatko su me nasmejali.