Piše Ranko Pivljanin: Tri črvene, druže



Piše: Ranko Pivljanin, kolumna za portal Nova.rs

Pošto je tako često u upotrebi, predlažem da Narodna banka izda novčanicu od 3.000 dinara. Ovom praktičnom predlogu satiričara Radivoja Bojičića dodao bih samo aneks da na toj novčanici sa prednje strane bude lik Aleksandra Vučića, a sa druge srpska šajkača okrenuta naopako – prvi je u toj cifri formulisao meru milostinje vlasti i cenu duše ovog naroda, dok bi šajkača bila simbol našeg pristanka da postanemo prosjaci, to jest korisnici mrvica sa vladarovog stola koje odlama od naše zajedničke pogače a koje ćemo, svakako, vratiti nazad sa kamatom.

Istina da se ekonomskog modela zvanog „tri hiljade za gospođu/gospodina“ prvi dosetio Dragan Marković Palma, ali je taj, u međuvremenu, patentirao još ponešto pa nije uputno da ga trpamo na ovu banknotu – može eventualno na neku drugu čija vrednost bi bila ekvivalent bunga bunga „robe“ koja je njom plaćana.

Te famozne tri hiljade dinara – u međuvremenu behu i tri kutije vitamina – postale su, u najmanju ruku, personifikacija netaktičnosti, neka vrsta podsmeha vlasti podanicima i plaćenog poniženja građana, bez obzira na činjenicu koliko to malo novca nekome značilo a, na žalost, znači mnogima. Taj gest, koji se predstavlja kao dobročinstvo države, postaje manir masovnog korupcionaštva, nezdrav, neprimeren i ponižavajući oblik pomoći i to ne zato što se radi o malom iznosu novca, već zbog stvarnih motiva, načina na koji se realizuje i osećaja koje izaziva kod većine ljudi koji to dobijaju.

Mnogi će ih uzeti sa mučninom u stomaku, osećajem poniženosti i svesni da im neko za male pare kupuje dostojanstvo ili ono što je od njega ostalo. Neće tu biti zdrave satisfakcije, samo mrvica šićara i uvara. A davno su stari ljudi rekli, čuvaj se da ti uvar u kuću ne uđe. Na kraju krajeva to je jedna neselektivna mera gde će pare dobijati i oni kojima nisu neophodne (neće im odoleti – što je džabe i Bogu je milo), umesto da su raspoređene na osnovu adekvatne socijalne karte onima kojima su zaista preko potrebne.

Neki se, pak, neće mnogo potresti, jer su im mehanizmi samopoštovanja odavno atrofirali, što su jasno demonstrirali u tržnom centru „Ušće“ gde su gazili jedni preko drugih, nakon što je izvršena proba „plate za vakcinu“ koja je, gle čuda, iznosila tri hiljade dinara, samo ovaj put u vaučerima za kupovinu.

Bilo je to ogledalo našeg opšteg posrnuća, kako materijalnog tako i duhovnog i primer šta sve od ljudi uradi kontinuirana beda. Čak i ako je ovo bilo opravdano sa stanovišta zdravstvenog benefita (kad već neće ovako da se vakcinišu, aj da im platimo), ostaje pitanje kakvi smo to ljudi postali da nas na vakcinaciju ne može motivisiti briga za zdravlje sebe i drugih i socijalna odgovornost, a može vaučer od tri hiljade dinara? Da li će možda pred tom „magičnom sumom“ posrnuti i zakleti antivakseri, prodajući svoje uverenje da je vakcinacija opasna i nepotrebna? Ako će leći tri iljadarke, čipuj!

Da se vratimo na motiv pilota „mani helikoptera“. U pitanju je, bez sumnje, predizborno potkupljivanje građana (urađeno je to isto prošle godine sa onih sto evra „pomoći“ ili četiri puta tri hiljade dinara), a ovaj put je 30 +30 evra razvučeno na šestomesečni kvartal, pa će prva suma stići u maju, druga u novembru. Prva tranša treba da drži tenziju, druga da podseti šta je činiti na proleće iduće godine, a možda bude i neke „trohiljadne“ zimske apanaže da pritvrdi pazar.

Sam način je dripački i ohol i demonstrira Vučićev manir rastrošnog kneza koji u krilu drži budžetsku vreću i okolo, kako mu se navrne i bez ikakvih ovlašćenja, deli pare šakom i kapom. Jer, samo što je on u televizijskom studiju izgovorio „dva puta po tri hiljade“, Vlada je već urgentno donosila odluku da se to sprovede u delo, ne pitajući se ni kako ni zašto ni odakle?

Osim toga, ovo udeljivanje sitniša, demantuje i osnovnu mantru režima o zlatnom dobu i nikad boljem ekonomskom stanju u državi.

Ako zaista stojimo tako dobro i BDP nam skače ko na vijagri, zašto je onda potrebno okolo udarati u medijske doboše i mamiti ljude sa tri hiljade dinara, zar to ne mogu dobiti kroz povećanje plata, penzija, socijalne pomoći, subvencije, poreske olakšice i slične načine.

I na kraju jedan predlog gospodinu Vučiću. Ako već ne namerava da prekida ovu šaradu sa tri črvene, hajde barem, promešaj sume, pa jednom daj dva puta po dve, drugi put po četiri ili tri plus dve hiljade. Kad već uriniraš po nama – šaraj malo, što bi se reklo u onom vicu.