Piše Zoran Radovanović: Pošto je bubreg



Piše: Zoran Radovanović, kolumna za portal Nova.rs

Bivši američki kongresmen i jedan od predsedničkih kandidata Džon Delani već mesecima se zalaže da svaki njegov sugrađanin koji pristane da se vakciniše bude stimulisan čekom na 1500 dolara. Odluka predsednika SNS da se naši ljudi namame na vakcinaciju sa 3000 dinara nužno nameće poređenja.

Iz pedesetostruke razlike ne treba odmah iščitavati procenjeni novčani ekvivalent ponosa prosečnog Amerikanca i Srbina. Naivčinama je ostavljeno da veruju kako smo mi ekonomski tigar i lider evropskog razvoja, ali je tužna istina da smo u samom vrhu kontinentalne liste zemalja poređanih po siromaštvu. Nemaština tera na kompromise.

Na snazi su elementarni zakoni tržišta. Ako se strah od čipovanja, pretvaranja u zombije, sterilnosti i drugih besmislica prevlađuje obećanom naknadom od 25 evra, zašto bi se nudilo više? Pamtimo da je svojevremeno za ponuđeni bubreg traženo 10.000 evra, koliko i u najnerazvijenijim krajevima sveta. Da je to ilegalno tržište organa zaživelo, vrednost ustupljenog bubrega bi još znatno pala.

I Amerikanci i mi našli smo se u situaciji da razbijamo zablude, ali iz različitih razloga. Tamo je sloboda medija učinila da se čuje glas raznih psihopata i, kako se to kaže, teoretičara zavere, a u našim strogo kontrolisanim medijima sa nacionalnom frekvencijom i širokom cirkulacijom, takve osobe su svesno dobijale publicitet da bi se navodno „čula i druga strana“. (Uzgredna napomena: pravilo „druge strane“ važi za sejače neosnovane panike, ali ne i za kritičare vlasti.) Rezultat populističke politike naših vlasti je da smo početkom ove godine bili jedina zemlja na svetu u kojoj je ponuda vakcina prevazilazila potražnju za njima.

Nuđenje novčane stimulacije za vakcinaciju izraz je sloma narodnozdravstvene i opšte prosvetiteljske politike. Ima pojedinaca koji tvrde da ih ta ponuda vređa, pa da tek sad iz prkosa neće da se vakcinišu. Postoje i drugi kod kojih se javlja sumnja, poznata iz ranijeg iskustva sa plaćanjem preventivnih mera. Mehanizam razmišljanja ide logikom: „Čim mi daju novac, znači da su svesni rizika kojim me izlažu. Da li je razumno da prihvatam opasnost zbog ponuđenog finansijskog dobitka? Vredi li moja žrtva više?“ Ipak je realno očekivati da će se povećati obuhvat vakcinacijom. Poniženje nije uključeno u cenu.