Piše Dejan Žujović: Policija



Piše: Dejan Žujović, kolumna za portal Nova.rs

Petak je. Odlučujem da odem na protest advokata. Oblačim tradicionalnu crnu kombinaciju za proteste, navlačim lagane patike i krećem niz Bulevar. Puštam pesmu koju vrlo često slušam u tim prilikama. Zoster i stvar Policija. Omiljen stih – Uzeću pravdu u svoje ruke. Stvarno, koliko dugo to pokušavam? Poslednjih trideset godina? Uprkos tome, i dalje verujem. Ako se razumete u kontaktne veštine znate da i ti mali udarci, pipkanje protivnika po glavi ili jetri ostavlja tragove na njemu. Izbacujete mu snagu na taj lagani način. Na pola Bulevara počinje kataklizma. Najpre grad, a potom strahovit pljusak. Beogradske ulice postaju brzi planinski potoci. Na kratko se sklanjam u haustor a onda odlučujem da nastavim. Za minut su i noge i gaće skroz mokri. Svraćam u jednu radnju i kupujem par suvih majci. Nastavljam.

Sve te nedaće zaboravljam kada se pridružih okupljenim advokatima. Dosta meni poznatih lica. Nije da volim da se sudim, nego bogatstvo života. U masi vidim i profesora Bakića. On je i dalje u kompletno beloj, a ja u crnoj garderobi. Uvek se šalimo na taj račun.

Na ulici smo zbog planirane izmene Zakona o parničnom postupku. Šta su Orke smislile? Svako pokretanje nekog parničnog postupka je vezano za uplatu takse. Ukoliko niste u stanju da uplatite procenjeni iznos – sud automatski donosi presudu u korist suprotne strane. Idemo bogati ološi. Udrite po sirotinji. Ako negde kažem da ta i ta fabrika stranog investitora zagađuje prirodu on ima pravo da me tuži. Recimo za million evra. Zbog duševne boli. Ja, naravno, moram prvo da uplatim taksu sudu. Nemam? Investitor odmah dobija parnični postupak. U prevodu, advokati nisu izašli na ulicu jer će da budu zakinuti ni za dinar, već zbog naših prava. I zašto da im se ne pridružim? Gospodin kome ni ime ne spominjem je svojevremeno, dok je golobrad bio ministar informisanja tako uspešno primenjivao sličan represivan zakon i kažnjavao redom sve nezavisne dnevne novine i nedeljnike. Sada će da bude bolji? Neće, rođaci, isti je to ološ.

Dok šetamo ka Pravnom fakultetu okupljeni se raspituju za Ćutin slučaj. Ne znam ni da postoji njegov slučaj? Pokazuju mi lavinu na Twitteru. E, moja Srbijo… Kako je lako biti junak sakriven iza glupog nicka, monitorom i tastaturom udaljen od realnosti. Ćuta čovek SNS-a? Da li je Ćuta tražio i jednu uslugu od ovog kome ime ne spominjem? Da li Ćuta jedini nije znao da izračuna koliko je 20% od 80%? Da li je Ćuta otišao na postizbornu žurku SNS-a ili zove čoveka kome ime ne spominjem kada povuče lajnu više? Šta vas žulja, sterilna srpska opozicijo??? To što taj čovek može da pozove na Staru planinu i da mu se odazove više ljudi nego što vi možete da skupite bilo gde u Beogradu? Cenite osipanje glasova? Pa što ne sednete sa čovekom i ne razgovarate, nego kao hijene kevćete po jebenom Twitteru? Mudonje. Ćutu smatram svojim prijateljem. I braniću ga od vas. Sa njim bih uvek otišao na pivo. Sa vama ne bih. Dosadni ste. Sterilni. Blazirani. Kvarni. Proručanati. Teški ste neradnici. Vi ste nezaposleni dramaturg, nezaposleni fizičar, nezaposleni mašinski inženjer i nezaposleni bibliotekar sa manijom veličine. Dok vas nezaposleni pravnik pravi majmunima levom rukom iza leđa. Smučili ste se i Bogu i narodu.

Vi niste nikakva opozicija. Opozicija ovom besčasnom ludilu su anonimni ljudi. Koji svakoga dana odlaze na svoje slabo plaćene poslove. I izlaze na ulicu protiv nepravde. Oni nisu ni vaši, ni njihovi. Oni su svoji. Mi nismo vaše ovce koje treba da branite od zlog vuka, Ćute. Mi smo ti vukovi koji će ovo da pokidaju. Anonimni pokreti iz svih mogućih gradova. Ujedinjeni u želji da im se vrati njihova zemlja. Mi ne menjamo stranke lakoćom kojom prdež iz vaših gaća prelazi u vašu fotelju. Imamo neku čast. Vama je hevi priča? Previše ulična? Naši ortaci nisu prebegli kod njih. Naši ortaci prebežu preko grane. Sledeći put kada vaši rahitični prstići krenu da izlivaju fekalije po nekome našem – dobro razmislite. Mi branimo svakoga našeg čoveka. Ne prodajemo ga za neku kintu i kombinaciju.

Sutra, kao što branimo svakoga čoveka, branićemo i svaku fabriku, cementaru ili banku. Branićemo naše, glodari. I jedni i drugi. Zato što smo mi Treći put. I pravda je u našim rukama. A vi, moralno-politički policajci, malo se zagledajte u svoje biografije pa krenite u čoporu. Ako obraza imate. Ćuto, idemo na pivo, brate…