Piše Ranko Pivljanin: Ana, ne daj kola, neka jašu konje



Piše: Ranko Pivljanin, kolumna za portal Nova.rs

Ministri, vladini službenici, inspekcije, policija, direktori i inženjeri javnih preduzeća i ostali državni nameštenici pod hitno će morati u školu jahanja, ako premijerka Ana Brnabić posluša predsednika Srbije koji je neki dan sa govornice na sednici Izvršnog odbora SNS-a zagrmeo na račun besprizornika alavih na državne automobile. 

“To Ana nemoj da dozvoliš, koliko sutra, i svu tu bandu koja samo traži limuzine za sebe, razjurićemo, ako treba i pre izbora, sve te stručnjake kojima je najvažnije koliko će automobila da imaju” – besneo je predsednik, tako da neki od prisutnih posle završetka sednice nisu smeli da sednu ni u sopstvene automobile nego su se šunjali peške. Predsednik je, valjda, kući otišao onom polovnom stranačkom “škodom” kako bi dao lični primer štednje i skromnosti.

U paleti licemerja, populizma i treniranja strogoće koje ovaj čovek širi ko Vuhan onomad koronu, ovo je jedan od upečatljivijih primera, jer su se u toj izveštačenoj pretnji sastali i istina i laž i poluistina – savršen miks za manipulaciju i podilaženje biračkom telu.

Da se ne štedi na kupovini državnih limuzina, ne štedi si, niti se kad štedelo, niti će se, po svoj prilici, štedeti. Da se oni arče i kad treba i kad ne treba (najčešće u stranačke svrhe kad krenu kampanje, pa se funkcioneri razmile po zemlji Srbiji na državnim točkovima i o državnom benzinu), arče se. Sve je to tačno, samo što predsednik ništa od toga nije imao na umu kad je onako teatralno pozvao Brnabićku da “bandi” uskrati limuzine. Imao je u glavi samo propagandni odjek svojih reči u narodu – “E, svaka mu čast”, “Neka im je zabranio”, “Bravo, predsedniče” – a da je zaista hteo da sagleda sve aspekte ove problematike mogao bi samo da se pokrije ušima, da ćuti i da moli Boga da se jednog dana tužilaštvo ne probudi iz zimskog sna i ne krene da češlja te nabavke automobile.

I za početak da se zapita da li u ovoj zemlji postoji još ijedna vrsta vozila( da zanemarimo famozne “audije” i “BMW”) koja bi odgovarala za masovne javne nabavke osim “škode”? Koje su to savršene perfomanse tog automobile koje opredeljuju ministarstva i javna preduzeća da isključivo njih nabavljaju i to od onog jedinog zastupnika iz Čačka, i da li tu malo ne smrducka na korupciju, povezana lica i čuveno “taljenje”?

Primera radi, što 2017. godine kao novopečeni predsednik Vučić ne zagalami na Vladu koja je nabavku “škodinih” automobile za MUP proglasila za državnu tajnu, proglašavajući to kao “poverljivu kupovinu” pa da saznamo koliko nas je ta “poverljivost” kojom je pokrivena nabavka 710 patrolnih policijskih vozila koštala? Vlada je ignorisala i presudu Upravnog suda kojom joj je naloženo da tražene podatke dostavi jednoj novinarskoj istraživačkoj mreži. Krajem prošle godine i Ministarstvo odbrane je nabavilo luksuznu “škodu”, naravno bez tendera i pod oznakom tajnosti i opet od firme “Auto Čačak”. Ova firma je bila nosilac posla u zakupu putničkih automobile od strane Gradskog saobraćajnog preduzeća Beograd kao i Grada Beograda. Ovde se bar znala vrednost ugovora – prvi je iznosio 46 miliona, drugi 20,8 miliona dinara.

Nedavno je i JP Putevi Srbije najavilo zakup 70 automobila na period od tri godina, a na tender se javio jedan ponuđač, pogađate – “Auto Čačak”. Od ove firme je i Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja zakupilo 23 “škode” za potrebe prosvetne inspekcije i školskih uprava po Srbiji, što još, barem sa stanovišta opravdanosti nabavke, pije vodu, jer se inspektori po unutrašnjosti na teren idu u dvadeset i više godina starim “jugićima”. O čemu se ovde radi, predsedniče?

Na kraju, što ne zavika na Anu, policiju, Krizni štab ili već koga ko je dozvolio da usred epidemije u halu “Pionir” na košarkašku utakmicu “Zvezde” i “Budućnosti” nagrne 4.000 navijača, a ne može da se održi završna priredba za predškolce u vrtiću i to napolju uz prisustvo samo njihovih roditelja? Imao je predsednik na kome i na čemu, i to s punim pravom, da oštri zube, ali njima bi i sebe ujeo. Zato je bilo najlakše i najprobitačnije onako „an ženeral“ udariti po „bandi“ željnoj limuzina od čega, naravno, ništa neće biti. Ali lepo zvuči i radi, skoro ko „škodin“ motor.