Piše Ranko Pivljanin: Hoće li Vučić spasiti Palmu



Piše: Ranko Pivljanin, kolumna za portal Nova.rs

Margarinska komponenta predsednika Srbije iz dana u dan dobija na svojim alotropskim modifikacijama - umešan je da se umeša i gde treba i gde ne treba, a rezultat je najčešće zamešateljstvo koje proizvodi raznorodne posledice: ili postaje koska oko koje se okolo glođu, lobiranje za belosvetske kompanije, korišćenje obraćanja Savetu bezbednosti UN za poruku svom biračkom telu, opskurna prezentacija mafijaškog kanibalstva, čas iz ekonomije i građevinarstva i tako redom. Ovaj put, začudo, Vučić je rešio da se okuša i u poslu za koji se formalno školovao – bavio se pravom i to tako što je, pre neki dan bio advokat Draganu Markoviću Palmi.

Doduše, bez advokatske licence, bez kancelarije, podnesaka i svega ostalog što fiškalska struka podrazumeva. Odbrana osumnjičenog za nepočinstva sa i nad ženskim polom po više osnova zasnivala se na poseti Jagodini, televizijskim poziranjem sa klijentom i apelom da se ne uzima za gotovo prezumpcija Palmine vinosti, da će odgovarati ako je kriv, napominjući da ga optužuju tamo neki kojima se priviđala droga u kokošinjcu.

Moglo bi se reći jajarenje ili poturanje kukavičkog jajeta nadležnom tužilaštvu koje vodi „slučaj Palma“ i koje sada treba da razmišlja kakvu im je to poruku predsednik poslao ovim „selfijem“ sa jagodinskim agom kome je dolazak Vučića na noge bila kruna na dugometražnoj medijskoj kanonadi u kojoj je nedeljama Palma iskakao iz svakog mogućeg televizora od zore do ponoćnih sati. Znaju samo da sigurno nije ona da sve bude „ni po babu ni po stričevima“, ali bi već moglo „po pravdi Boga jedinoga“, a zna se ko je ovde bog.

Dakle, od advokatskog umeća i instrumentarija koristio je isključivo autoritet funkcije koju obavljam ali to što je Vučić ovim gestom izvršio nedopustiv pritisak na tužilaštvo više nije ni za čuđenje ni za komentarisanje, jer „nije dao ni Lončara, ni Gašića ni Babića“, pa mu se sad može malo i da „ne da Palmu“.

Šta je prava poruka i kakav će biti rezultat ove Vučićeve „advokatske tezge“ u pauzi otvaranja neke fabrike u Jagodini i da li je on unapred abolirao Markovića i izdiktirao završnu presudu pre nego što je i počela tužilačka istraga? Zvuči oksimoronski, ali i jeste i nije, a evo kako.

Vrlo lako se može desiti da je prevejani politički manipulator , rečeno jezikom Milke Babović, čuvene komentatorke klizačkog sporta, izveo dvostruki aksl kojim je Palma, privremeno „pomilovan“ u ime i za račun predstojećih izbora, a nakon toga će, ukoliko se i na tome bude moglo politički profitirati, biti odrešene ruke pravosuđu da ga može procesuirati, to jest biće bez milosti bačen lavovima. Potencijalno, Palma može biti „naplaćen“ dva puta, prvi put kroz spasavanje, drugi kroz prodaju.

Jagodinski rezervoar glasova je tako postao samo privremeni Palmin alibi, ukoliko u rukavima svojih širokih sakoa i kimona nema neke ubedljive adute kojima bi mogao dovesti u nepriliku ljude iz Vučićevog najbližeg okruženja i povući ih sa sobom na dno onog „bunga“ bazena. Jedan je ispucao, onako izranavljen, na početku same afere kada je pripretio vlastima kako „mnogo više zna o njima“ i da zna „ko je bio u kolima kada je poginula jedna osoba“ ali to svakako neće biti dovoljno da fascikla sa njegovim predmetom do u beskraj skuplja prašinu na dnu neke pravosudne fioke.

Palmini fizički gabariti nisu ekvivalentni političkoj težini i sam je svestan da mu sve zavisi od kalkulatora onoga koji raspolaže i njegovom političkom sudbinom i slobodom. Ako je i imao neku nadu više, izbledela je u trenutku ekspresnog i vrlo simboličnog i indikativnog odlaska Vučića sa njihove konferencije za štampu, kada nije sačekao da i Palma prozbori koju, ostavljajući ga samog među vihorove.

Samo je stigao onako iznenađen da izgovori „Ideš“ i dok je gledao u Vučićeva leđa na njima je mogao da pročita „Ideš i ti, samo ako bude trebalo“.