Piše Dejan Žujović: Dominion



Piše: Dejan Žujović, kolumna za portal Nova.rs

Ovih dana iz nekog razloga pažljivo pratim srpske medije. Ne saznajem ništa novo. Ništa lepo se neće dogoditi. Teoretičari zavere, uvek dobro obavešteni, čekaju slike sina. Krvavih ruku, sa leševima pod nogama. Čeka se taj momenat. Da se dupetom ne mrdne, da se mozak ne uključi, a da se prigrabi sve za sebe. Koliko god pričao da sam na strani Luke Skywalkera, ne mogu da ne poštujem Dart Vadera. Njegovu mračnu silu. Svestan sam te snage, koliko god da je ne volim. U takvom razmišljanju mi pada na pamet nešto što sam kao klinac mnogo voleo. Dominion/Mother Russia, hit grupe Sisters of Mercy, sa albuma Floodland, iz 1988. godine. U to vreme njihov pevač je predlagao predaju Zapadnog Berlina Rusima. Da li je vreme da dignemo ruke od opozicionog rada i priznamo „realnost na terenu“?

Bogomoljka i ja smo vršnjaci. Od studentskih dana smo imali različite poglede na život. U stvari, na sve. Ja nisam bio student generacije, niti najbolji student u istoriji fakulteta. Nije bio ni on, ali dobro zvuči glupacima. Dok je on pratio Šešelja i Tomu, ja sam pratio ideju. Ideju slobode i normalnog društva. Bez mržnje prema drugom čoveku zbog porekla, vere ili boje kože. Dok se on zaklinjao da će se radikali osvetiti Evropi i Americi, ja sam putovao tim delovima sveta. Upoznavao kulture i polako shvatao kako svet funkcioniše. Da je često forma važna, a ne suština.

Možete da ga mrzite. Ali morate da ga poštujete. Ako nema tog poštovanja u vama – nikada ga nećete pobediti. Morate da poštujete njegovu političku visprenost. Ako tražite dobrog čoveka – idite u crkvu, neko reče. U politici ga ne tražite. Čekam trenutak da opozicioni lideri shvate da govorom mržnje prema njemu ništa ne postižu. Iznošenje njegovih nepodopština ostavlja narod ravnodušnim. Taj narod je pušten devedesetih da mulja na sitno, ne bi li preživeo i slabo reaguje na pljačku budžeta, paljenja interesantnih lokacija, lažne diplome. Možeš i tanjir sa ručkom da mu izmakneš, samo bi treptao i slegao ramencima…

Možda je došlo vreme da zaronimo u programe svojih organizacija. Da ponudimo alternativu. Da svojim stavom pokažemo da smo drugačiji. Da vlast nije primarni cilj, već reforma ovog uništenog društvenog sistema. Postavljenje pravila igre za narednih sto godina. Da pokažemo stav. Da li ste primetili da niko iz opozicije ne spominje kovid-19? Jedna od najgorih pošasti od Drugog svetskog rata zadesi društvo, oni pričaju o minutaži na RTS-u. Zašto? Kalkulišu. Računaju da 10-20% našeg društva čine protivnici vakcina i negatori epidemije. Ne žele zameranje i gubitak potencijalnih glasova. Ispijač rujnog vina kod Bogomoljke se još i buni zbog privođenja vedete tog anticivilizacijskog trenda. To nije ponašanje lidera kome je stalo do ovog društva.

Ako već nemate želudac da budete veća džukela od džukele, probajte nešto drugo. Pokažite šta znači lepo lice Srbije. Šta znači biti kulturan, principijelan, onaj koji se zalaže za institucije. Pažljivo birajte saradnike. Da vam se ne ponove Mali, Vesić, Čomić, Bakarec, Beba Popović, Čeda, Čanak… (dopiši po slobodnoj volji) Pokažite da možemo da imamo nadu. Dokažite da nismo svi isti.

Ne zapinjite u prazno. Neće Vinča da obori ovo zlo. Pa ti ljudi su slali toliko naroda u klanicu, bez treptaja oka. Stanove sređivali dok su Spartanci na Košarama creva prosipali. Ali tako lako viknu i dalje „Živela Srbija!“. Živela. Jer da nije takva kakva je, poništavali bi karte po šinobusima, donosili bi burek šefovima, bili anonimusi kakve ih je Tvorac i projektovao. Večito zavidnih i gladnih pogleda. Ljubomorni na tuđe znanje ili kulturu. Talog društva. Živela. Vama još kratko…