Piše Milenko Vasović: Pripejd žurka u Rosićima



Piše: Milenko Vasović, kolumna za portal Nova.rs

U pravom trenutku sam se sklonio iz Kosjerića i neću se vraćati neko vreme, dok kontaminacija ne popusti. Mnogo se bahatosti i obmane uvalilo za vikend u tu malenu opštinu ničim zaslužnu za takve goste.

Stenjale su rosićke livade pod gigantima naprednjačke misli.

Dečko, sin vlasnika tabloida, kome je državni vrh došao na ispraćaj u vojsku, sad verovatno mašta o činu vodnika i znački najboljeg vojnika. Na to se primaju devojke, ako ne mogu da nađu ništa bolje.

Ličilo je na piknik dobro organizovane navijačke grupe, da ne kažem ganga. Čak je i predsednik parlamenta „uzeo da peva“, da se zna gde mu je mesto. Nisu mu doduše gurali hiljadarke u dekolte, jer ta ekipa nije navikla da daje.

Verujem da je ova pripejd žurka nekima poslužila da dopune džepove a nekima rejting. I da se promoviše vojni rok. Jedne, nazovi dnevne novine, patriotski su najavile da će regrut služiti srpsku vojsku. Pa čiju bi, inače, služio ako je državljanin ove zemlje. Zaboravili su da dodaju ko je ministar vojni i ko je bio pre njega. To bi dodatno podiglo interesovanje.

Nevolja je samo što se Kosjerci baš ne lože na uniforme i mobilizacije. Nisam rekao da ne vole otadžbinu i da je nisu branili. Ko ne veruje neka ode u portu crkve u Sečoj Reci, tamo je u kamenim pločama uklesano 680 imena onih koji su iz ovog kraja izginuli za oslobođenje Srbije.

Namirišu Kosjerci prevaru. U potonjem bratskom ratu odbili su da idu u bosanske gudure, a bilo im je sve obezbeđeno, čak i mrtvački sanduci. Problem je nastao kada nekakav kapetan nije umeo da objasni za koga je ta drvenarija. Bože, koliko bi ratova propalo da je svaki vojnik uz opremu zadužio i svoj kovčeg. I da ga vuklja sa sobom kao što nosi čuturicu za vodu.

Lepo je što su u tako malu opštinu došli predsednik države i ministar saobraćaja. Još bi lepše bilo da su stigli da obiđu i železničku stanicu u Kosjeriću. Imali bi šta i da vide, na primer, klozet koji je godinama zaključan. Kad creva kuvaju, a klozet ne radi, onda se prave gomilice okolo.

Voleo bih da ministar saobraćaja, nazove direktora Železnica i upita ga nešto o tome. Voleo bih i da predsednik pozove svoje partijske kadrove, da ih nariba, da im kaže da se od tog materijala ne pravi pristojna Srbija.

Uzgred, mogli bi predsednik i ministar Kosjercima i Bajinobaštanima da objasne zašto između ove dve susedne opštine nema asfaltnog puta. A ima saobraćaja – vozi se cement, putuju ribolovci i turisti, o malinarima da i ne govorimo.

Ko neće da razvali auto, a hoće iz Kosjerića na Perućac i obrnuto, mora preko Užica. To je pedesetak kilometara duže – u jednom pravcu. Je li ovaj kraj u kakvoj kazni kad se svuda asfaltira, samo ovde ne? Ali domaćin žurke je rodom od Ivanjice, njega ta infrastruktura ne dotiče.

I na kraju nešto lično – i mene su obmanuli manipulatori. Dolazeći u četvrtak u Beograd video sam putare kako čiste šiblje, plastiku i ostali otpad na deonici od Valjeva prema Kosjeriću. Pomislio sam ima nade, počelo je i kod nas uklanjanje smeća. Sad, sa kompletiranjem slike vidim da su samo čistili onuda kuda će proći „elita“ do šatre u Rosićima. Nema nade, smeće je naša sudbina.