Piše: Veselin Simonović, kolumna za portal Nova.rs
Prekjuče sam, podstaknut vešću da je Aleksandar Vulin dobio čin pukovnika, pažljivo pročitao Zakon o policiji i Uredbu o karijernom napredovanju policijskih službenika i ni u jednom članu ne nađoh opravdanje za ovo dosad najveće ruganje policijkoj službi. Kolege su tu vest ilustovale Vulinovom slikom u policijskoj uniformi, sve sa značkom na grudima. Predložio sam im da napišu tekst da je to zabranjeno i kažnjivo i da ministar ne bi smeo da zloupotrebljava uniformu i značku, ali kolege su me ubedile da nisam u pravu. Kažu mi, a ja sam im poverovao, da je donet neki novi pravilnik, koji nije javan i po kome Vulin može da bude čak i general i da se šepuri u uniformi.
Sad Aleksandar Vulin, obožavalac ratnih zločinaca, najposvećeniji sejač mržnje prema svakom razumnom biću u Srbiji i okruženju, pravnik koji je diplomirao u Kragujevcu a da verovatno i ne zna gde je zgrada fakulteta, visoki policijski oficir koji ni dvonedeljnu vojnu doobuku nije uspeo da završi, može i zakonski, ako je onaj pomenuti tajni pravilnik donet, da ponižava svakog časnog policajca.
U civilizovanim i demokratski uređenim društvima poželjno je da civili vode ministarstva sile, vojske i policije, a po mom skromnom amaterskom mišljenju vrhunac demokratije je kad ta ministarstva vode žene. Samo u Srbiji je moguće da zbog nekog ko voli uniformu i rado obuva čizme bivaju promenjeni propisi, umesto da mu preporuče da poseti psihologa ili psihijatra. Bilo je jasno da će Vulin kad-tad biti pukovnik još dok je vodio ministarstvo odbrane i kad je svakodnevno postrojavao vosjsku i šepurio se pred njima u onim smešnim uniformama sličnim odžačarskim i šumarskim.
Zbog Vulina i njemu sličnih na vlasti je danas moguće da jedan drugi samoproglašeni kapetan, osuđeni ratni zločinac Dragan Vasiljković, vodi nekakvu fondaciju i u multinacionalnoj Subotici dobije od SNS prostor da otvori kancelariju. Možda je potrebno i podsetiti da je Vasiljković osuđen za ratne zločine u Hrvatskoj a da je Subotica političko, kulturno i obrazovno sedište Hrvata u Srbiji.
Taj samoproglašeni kapetan i ratni zločinac još nekažnjeno veliča ubice premijera Đinđića. I to je jedan od vidljivijih rezultata devetogodišnje radikalske svesti oličene u naprednjačkoj vlasti. Dovoljno je samo pogledati naslovne strane smeća koje neopravdano nazivaju novinama, a kojima se veliki naprednjački vođa ponosi, pa videti da svakodnevno veličaju ubice i rehabilituju ratne zločince.
Nisam pročitao, možda mi je promaklo, da se o tome izjasnila i ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Gordana Čomić. Da to ministarstvo ipak nešto radi podsetila me je vest da je juče u Beogradu u organizaciji Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog odrzan skup „Kultura dijaloga – civilno društvo i mediji“. Sa tog skupa je bitno da se zabeleži da je predsednik Nezavisnog udruženja novinara srbije Željko Bodrožić zatražio u ime 60 organizacija da ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Gordana Čomić prepozna, osudi i spreči napade na orrganizacije civilnog društva i medije koje sprovodi vlast.
Siguran sam da gospođa Gordana Čomić prepoznaje te napade, ali da ih ministarka Čomić neće osuditi, a ne može ih sprečiti i sve kad bi htela.
