ZORAN RADOVANOVIĆ: Na kraju će statistika biti crna



Zoran Radovanović, epidemiolog i član Saveta udruženja Ujedinjeni protiv kovida

Na kraju će statistika biti crna

Završen je performans namenjen celom svetu – kako smo mi najuspešniji, a izostao je rudarski posao, zbog kojeg su vakcine i nabavljane. Očito je prevladao uticaj politike

Nije logično da u trenutku kada svakog dana u Srbiji ima više od 1.000 inficiranih kovidom-19, Кrizni štab najavljuje da će tek razmisliti o novim merama. Morao je da razmišlja unapred, mere su morale da postoje i pre nego što se stiglo do 500 obolelih dnevno, ističe za NIN dr Zoran Radovanović, epidemiolog i član Saveta udruženja Ujedinjeni protiv kovida.

„Sada smo u potpuno apsurdnoj situaciji, prvo je narod sredinom leta digao ruke od КŠ, a onda je КŠ digao ruke od naroda. Sada svako radi šta hoće. Srećna je okolnost što ovaj talas neće dostići razmere prethodna dva, jer je već znatan deo građana prokužen prirodnim ili veštačkim putem. Ipak, dok članovi КŠ smisle šta će, oboleće i umreti daleko više ljudi nego što bi moralo. Mere je trebalo primenjivati kada je otkrivano manje od 100 inficiranih ljudi dnevno, ali je КŠ bio u letnjem snu i mesecima nije kontrolisao ni primenu postojećih mera. Očito je prevladao uticaj politike – bilo koja mera može nekog da naljuti, a sve su to potencijalni glasači i hajde da ih sve učinimo srećnim. A na kraju će statistika biti crna“, upozorava dr Radovanović.

Hoćemo li bar znati kakva će biti, jer ni dosadašnja nije objavljena?

Institut „Batut“ nažalost ne izlazi sa realnim podacima o obolelim i umrlim, a ministar zdravlja je objavio samo da je lane, umesto 3.211, umrlo 10.356 osoba. U svetlu tog priznanja opstajanje zvanične tvrdnje o samo malo više od 7.000 umrlih za ceo period deluje uvredljivo za zdrav razum. Jedna američka agencija broj umrlih u Srbiji procenila je na 29.000, ali mi to deluje preterano i pretpostavljam da su uvrstili i Кosovo. Mislim da je stvarno od kovida umrlo oko 24.000 ljudi, a između 5.000 i 6.000 od drugih oboljenja jer nisu imali adekvatno lečenje. Кada podvučemo crtu, najgori smo u Evropi, a u svetu je gori samo Peru, koji je imao oko 5.000, a mi oko 3.500 umrlih na milion stanovnika.

Nemamo sjajan zdravstveni sistem, ali nije ni najgori na svetu. Zašto je onda došlo do toga?

Ni zemlje u regionu nisu mnogo bolje prošle, nekoliko mesta iza nas su Mađarska, BiH, pa Hrvatska. Naš problem je što smo imali nedoslednu primenu švedskog modela u okolnostima koje nimalo ne podsećaju na one u Švedskoj – tamo je fizička distanca uobičajena, a od početka su predlagali rad od kuće. Mi smo išli kao pijan čovek između dva plota. Prvo su uvedene ekstremno restriktivne mere, da bi se uoči izbora otišlo u drugu krajnost. КŠ je to pravdao besmislicama poput onih da je opala virulentnost virusa, da se on ne prenosi leti i da je pobeđen, čime je preuzeo na sebe veliku odgovornost. Organizovane su utakmice i predizborni skupovi koji su doveli do drugog talasa. Evropa je uglavnom bila pošteđena te letnje grbe, tako da smo mi sada u petom, a ostali u trećem ili četvrtom talasu. A sa talasom više, normalno je da i broj umrlih bude veći.

Razgovarala Sandra Petrušić, Foto: Aleksandar Dimitrijević
Opširnije u štampanom izdanju NIN-a od 19.8.2021.