Zaboravljeni heroj



Zoran Radovanović, tekst za Peščanik.net, 18.9.2021.
Autor je novinar iz Kragujevca

U subotu 18. septembra navršava se dve godine od kad je u akciji Bezbednosno informativne agencije uhapšen uzbunjivač iz Krušika Aleksandar Obradović. On je obavestio javnost o malverzacijama u valjevskoj oružarskoj kompaniji, čiji su glavni akteri ljudi bliski režimu. Dve godine docnije on je zaboravljeni heroj građanske Srbije i talac korumpiranog režima Aleksandra Vučića, umešanog u malverzacije sa trgovinom oružja u Krušiku, Zastavi oružje i drugim domaćim oružarskim kompanijama. Uzbunjivač iz Valjeva koji je u leto 2019. na bugarskom sajtu Arms voč prvi skrenuo pažnju na povlašćeni položaj trgovaca oružjem (Slobodana Tešića i firme GIM), danas je suspendovani radnik sa mesečnim primanjima u visini trećine nekadašnje plate.

U toku je pretkrivični postupak u vezi sa nezakonitim poslovanjem Krušika, na koje je prvi ukazao upravo Aleksandar Obradović. Iako ovaj postupak potire krivičnu istragu protiv Obradovića, nadležni u Tužilaštvu za visokotehnološki kriminal Višeg javnog tužilaštva u Beogradu ne pokazuju nameru da obustave postupak protiv uzbunjivača započet 20.9.2019. Ili da ga napokon izvedu pred sud.

Krajem juna ove godine, posle 8 meseci pauze saslušan je novi svedok u aferi Krušik. Odnosno svedokinja, generalna direktorka Krušika Jovanka Andrić, koja je na toj funkciji zamenila smenjenog Vladana Lukića. Ona je na pitanje Obradovićevog pravnog zastupnika potvrdila da je Lukić smenjen zbog lošeg poslovanja preduzeća. O slučaju Aleksandra Obradovića „ništa nije znala da kaže“, ali je rekla da joj je „poznato ime Slobodana Tešića“.

U informaciji Tužilaštva o tome zbog čega je pokrenut krivični postupak protiv Obradovića navodi se da je on „radeći na poslovima evidentičara i terminera neovlašćeno pribavljao podatke različitih stepena tajnosti o poslovanju Krušika. Osumnjičeni je potom te podatke, putem računarske komunikacije, predao stranom državljaninu, da bi ta osoba jedan deo objavila na internetu“. Nadležni tužilac Branko Stamatović je sredinom septembra prošle godine izjavio da je „krivični postupak protiv Aleksandra Obradovića u završnoj fazi“ ne precizirajući koliko bi to moglo da traje.

„Ništa nisam slagao niti falsifikovao. Sve što sam rekao jesu činjenice – i to samo deo činjenica o poslovanju Krušika. Tvrdim da je u pitanju sistematsko isisavanje novca od strane države iz ove firme. Mene su zanimala samo dokumenta koja se tiču korupcije“, rekao nam je Obradović nakon što je u jesen 2019. izašao iz zatvora.

Suština priče kojom je Aleksandar Obradović uzbunio javnost jeste da su kadrovsku i poslovnu politiku u ključnim fabrikama domaće vojne industrije uz pomoć vrha Vučićeve vlasti preuzeli moćni trgovci oružjem, koji su kupovinom namenskih artikala po fabričkim cenama, bez uplate avansa i preuzimanjem robe na veresiju ispumpavali novac iz domaće vojne industrije. Dugovi i gubici Krušika mere se desetinama miliona evra, fabrika radi sa 30 do 40 odsto kapaciteta, od početka 2020. do kraja jula ove godine iz fabrike je otpušteno čak 700 mahom proizvodnih radnika. Onima koji su ostali na svojim radnim mestima, a takvih je trenutno oko 2.500, već mesecima je uskraćeno i pravo na lečenje, jer je fabrika obustavila uplate za zdravstveno osiguranje.

Kada je 9. marta prošle godine bio u predizbornoj poseti Krušiku, predsednik Srbije je radnicima te fabrike rekao da će posla biti za sve njih i da će država uložiti sredstva u osavremenjivanje preduzeća i razvoj novih proizvoda. Te večeri je na televiziji Kopernikus za lošu proizvodno-poslovnu situaciju u Krušiku prozvao menadžment te kompanije. Generalni direktor Krušika Vladan Lukić smenjen je čitavih 15 meseci kasnije.

Aleksandar Vučić je svojevremeno za agoniju Krušika optuživao ne samo uzbunjivača Aleksandra Obradovića, jer je „dezinformacijama ugrozio položaj te fabrike na svetskim tržištima“, već i njegovu (Obradovićevu) „gospođu mamu“. Nijednom, međutim, nije pomenuo Slobodana Tešića, kontroverznog trgovca oružje koji je bio glavni kupac Krušikovih mina i granata, po cenama znatno nižim i od onih po kojima ih je nabavljao državni izvoznik naoružanja i vojne opreme Jugoimport SDPR, iz kojeg se Tešić 2013. u svojstvu prvog potpredsednika Vlade i ministra odbrane na velika vrata vratio u oružarski biznis. Tešić je pre toga čitavih 10 godina bio na crnoj listi UN-a zbog isporuke Zastavinog pešadijskog naoružanja Liberiji, koja je početkom 2000-ih bila pod međunarodnim sankcijama. Tešić, njegove kompanije i poslovni saradnici trenutno su pod sankcijama SAD-a, ali ga to ne sprečava da uz pomoć aktuelnog režima i dalje izvozi oružje. Lane je izvozom oružja u Jermeniju izazvao diplomatski skandal sa Azerbejdžanom, u vreme oružanih sukoba te dve zemlje.

Vučić je uporno negirao i ulogu počivšeg Branka Stefanovića (oca ministra Nebojše Stefanovića) i firme GIM u malverzacijama sa kupoprodajom Krušikovih proizvoda, uprkos javno dostupnoj dokumentaciji iz koje se videlo na koji način i po kojim cenama su Tešić i GIM kupovali mine i granate u Valjevu i kako su ih onda mnogostruko skuplje prodavali u Saudijskoj Arabiji.

Onda ne čudi što krivični postupak protiv Aleksandra Obradovića traje kao gladna godina. Nije pomoglo ni to što se za njegov slučaj zainteresovala i Kluni fondacija za pravdu koju vodi Amal Kluni, koja je u oktobru prošle godine poručila da će zajedno sa svojim suprugom, glumcem Džordžom Klunijem, pomoći uzbunjivaču iz Krušika. Godinu dana kasnije, Aleksandar Obradović i dalje je talac Vučićevog režima i suspendovani radnik valjevske fabrike namenske proizvodnje.