DRAŽA PETROVIĆ - Crvene i bele linije Željka Mitrovića



Draža Petrović, kolumna za portal N1

Treba li ići u TV duele sa svakom režimskom zadribandom i da li je to prelaz crvene linije, biblijsko je pitanje srpskog višestranačja, pa je Savo Manojlović prešao tu crvenu liniju i otišao tamo, s onu stranu crvene linije.

Tamo je otišao i Željko Mitrović koji tom prilikom nije prešao crvenu liniju, mada je izgledao kao da je pre emisije prešao bar jedno pet linija, ali belih.

Odmah da se razumemo – kad se kaže da je Mitrović prešao jedno pet belih linija, ne misli se na mogućnost da je pre emisije prešao pešački prelaz, u narodu poznatiji kao zebra.

On nekako uvek i deluje kao da je prethodno prešao od jedne do 12 belih linija, jer njegov život je takav – crvenu liniju je prešao još pre 30 godina, pa su mu ostale samo te bele da ih prelazi uzduž i popreko.

Iz TV duela smo saznali da je Željko Mitrović bio toliko blizak prijatelj sa Oliverom Ivanovićem, da je u znak prijateljstva puštao na svojoj televiziji poternice za Oliverom Ivanovićem, posle kojih je Oliver Ivanović ubijen.

Tako da je prijateljstvo za Željkom Mitrovićem jedna komplikovana manifestacija ljudskog duha – nikada ne znaš da li će ti zabiti nož u gornji deo leđa, da li će ti zabiti grabulje u donji deo leđa, mada je izvesno da će prijateljski puštati neprijateljske spotove protiv tebe, posle kojih će ti N.N. lica pucati u leđa.

-Raspitaću se u marketingu ko je platio termin za taj spot? – reći će Željko Mitrović, vaš prijatelj, ali godinama pošto su vam N.N. lica pucala u leđa, baš u onom TV duelu, naspram Save Manojlovića.

To je daleko bolje nego da je Željko Mitrović u TV duelu rekao: “Raspitaću se u marketingu ko je platio da ubiju Olivera Ivanovića?”

Pravilo broj jedan, dakle, glasi: Kao što je svaki Betmenov prijatelj i vaš prijatelj, tako je i svaki prijatelj Željka Mitrovića ujedno i njegov neprijatelj, te je himna prijateljstva sa vlasnikom Pinka onaj hit Ramba Amadeusa: “Prijatelju, prijatelju, m… u p…. …….”

Onda je Željko Mitrović pričao da je Savo Manojlović usred bombardovanja prodao stan i pobegao iz Prištine baš kada je on, Željko Mitrović, branio beogradske mostove, tako što je sa nekim histeričnim babama iz JUL-a, takozvane Jugoslovenske levice, svojim telom, samim tim i telima pomenutih histeričnih baba, prkosio NATO paktu stojeći na mostu.

Sve to se dešavalo svake večeri na nekom od beogradskih mostova tokom bombardovanja 1999. godine, ali se, ima nas koji se sećamo, ceo spektakl na mostovima dešavao pre “šizele”, kako je popularno zvana sirena za vazdušnu opasnost, kada NATO nije ni bombardovao. Čim bi se čula popularna “šizela”, Željko Mitrović i histerične babe napuštale su mostove, zato što su razna vojna istraživanja pokazala da kada neka raketa pogodi most na kome su histerične babe i Željko Mitrović, sem mosta, u reku će se srušiti i Željko Mitrović, zajedno sa histeričnim babama.

Tako je Željko Mitrović svojim telom i telima okolnih histeričnih baba odbranio sve beogradske mostove koji su i danas tamo gde su bili, jer mostovi spajaju ljude, mada su u slučaju Željka Mitrovića i histeričnih baba mostovi mesta koja ponekad spajaju i lude, kao i sve druge ljude, još luđe i najluđe.

Pravilo broj dva: kada vidiš da Željko Mitrović skače kroz prozor skoči i ti za njim jer dole su sigurno vatrogasci sa vazdušnim dušekom. Ili, kad vidiš da Željko Mitrović brani mostove od bombi, brani ih i ti, jer je to uvek pre sirene za vazdušnu opasnost, kada niko ne bombarduje.

Onda je Željko Mitrović rekao da je Savo Manojlović “Rokfelerova podguzna muva”, iako je ličnim primerom pokazao da već 30 godina obavlja istu tu odgovornu funkciju kao muva istog opisa, samo je obavlja za sve moguće Felere koji su zadesili srpski narod & građane Srbije.

Svakom Feleru koje je zadesio srpski narod pri ruci se našao i Mitrović Željko, nekad je izgledao kao da ih muva iz donjeg rakursa, iako je Željko Mitrović i sam Rokfeler, jer je bivši roker koji je u međuvremenu postao totalno feleričan.

Pravilo broj tri: Ako si već feleričan, čuvaj se drugih Felera a najmanje se čuvaj pravog Rokfelera.

I na kraju, Željko Mitrović je u pomenutom duelu pokazao ono što je napisao još pokojni Tijanić: na svetu postoje dva živa primerka čovečije ribice – jedna živi u Postojnskoj jami u Sloveniji, a druga je vlasnik TV Pink. To je doduše napisao još pre 20 godina, što dokazuje da su od dobrih stvari samo dijamanti večni, a od loših samo Pink, Vučić i Željko Mitrović…

Mada, ima ih još, ali ko će se setiti svih njih, večitih.