Ljubodrag Stojadinović, tekst za Peščanik.net, 29.7.2022.
Srbiju je neko raskrvario i njeno tečno tkivo se odliva u žednu zemlju. Tužbalicu Vladara smo čuli sinoć. Bio je to plačni, patetični pristup agoniji, i neka vrsta uzaludnog traganja za sopstvenim spasenjem.
Samo dva dana posle svečarskih pohvala desetogodišnjem periklovskom usponu Srbije – za koji je zaslužan samo jedan – taj jedan je obznanio teške rane sopstvene vladavine. Nije Srbija nikakav div niti pršti od snage, niko joj ne zavidi niti se od nje boji. Nema ovde čak ni ofucanog tigra pred nagoveštajem opšte bede. Čudotvorac je priznao da čarolije nema.
Nema vode u akumulacijama. Nešto krupno je zapelo u dotoku i sa rezervama gasa. Nema uglja, nema para, pazari se struja za dva miliona dnevno. Dogodine treba vratiti 4 milijarde evra duga, za šta će valjati novi dugovi. Državna kasa se brzo prazni, a i magacini sa robnim rezervama. Cene lete u nebo.
Odliv krvi, međutim, nije sprečio mitomanske projekcije o tome da će biti još bolje ako bude sve najgore. Plate će biti povećane, a i penzije, znatno iznad procenta očekivane inflacije. Transfuzija će nadoknaditi gubitak vitalnog poleta, simbolički povratak u kameno doba skoro je neizbežan.
Osam meseci koji slede biće ključni. Parafraza pandemijske logike. Čeka nas strašna zima, o kojoj se na vrelini misli kao na osveženje. Možda nam se potrefi da se smrzavamo u mraku, ne samo zbog toga što je uništen EPS, nego što opšte uništavanje ne prestaje. Smenjivanje optimističke egzaltacije i kukumavčenja pred dugovima, sušom, zimom, glađu, mrakom i ratom imaju smisla u stalnom širenju straha i raspirivanju panike pred slikom stvarnosti.
Ja vam kažem šta će se dogoditi, ja ću vas spasiti. Ako to ne učinim i propadnete pre mene, savest mi je čista, učinio sam sve što sam mogao.
Epidemija ludila ne prestaje, zaraza je nastala na najvišem mestu ili na dnu, kako vam se već svidi da verujete. Navika na dnevne sumanute lekcije i objašnjenja ko smo to mi, gde idemo i šta nas tamo čeka zaustavila je skoro svaki živi pokret anemičnog i letargičnog društva, postiđenog pred svojom pokornošću.
Skoro svaki. Novi Sad čuva buntovnu čast Srbije, pokazujući da bar na nešto ne pristaje. Žele da zaustave ogranak državne mafije, koja zbog profita namerava da unakazi još jedan grad, promeni horizonte i betonira život i sve što je ovu varoš učinilo velikom. Donet je GUP (generalni urbanistički plan) koji legalizuje najezdu vandala.
Nemiri u Novom Sadu su osveženje u omorini i mamurluku, dokaz da je mnogo ljudi koji se ne plaše terora privatne države. Mnogo, ali nedovoljno. Bunt je imao svoju drugu izvedbu istim povodom i tako narušio sveti mir Vučićevog gaulajtera Vučevića, koji će morati da pravda sve okolnosti koje su od Neoplante napravile iskru opšteg bunta protiv državne mafije.
Napadnute su prostorije SNS-a, bačena je farba na lice vladara, mrlja koja se ne pere ako se ne promeni staklo. To je neprijatna poruka, možda suvišna u prilično mirnim protestima. Ali, neki prizori poput tog lica su naprosto nepodnošljivi. Iza toga slede otrovne izjave Vučevića i Vučića o „putujućim cirkuskim grupama“. Vladar je proteste označio „antisrpskim“, što bi moralo da znači da je urbanistička banda prosrpska, sa čistim atestom rodoljublja.
Vladar kaže da je bunu u Novom Sadu organizovala „agresivna, građanski orijentisana skupina, ne bih želeo da kažem antisrpski orijentisanih, koji su najsnažniji u želji da se hitno uvedu sankcije Rusiji (!), da se osudi Republika Srpska, da se Srbija povuče sa Kosova i oni su organizovali te demonstracije večeras“.
Prostorije SNS-a su navodno napadnute da bi se otela srpska zastava. Na prvom protestu su, kako kaže, imali i kutije sa miševima, kako bi pomoću njih sprečili donošenje GUP-a.
Novosađani imaju dobre i iskusne organizatore protesta, Mirana Pogačara i Brajana Brkovića, uz ostale. Obojica su ranije prebijani i prekaljeni i sinoć je Pogačar poručio Vučeviću: srpska zastava i država su u našim rukama!
Neće biti lako čudotvorcu da izađe na kraj sa silama koje ne može da kontroliše, niti sa lutanjima između zlatnog doba i sunovrata. Sve što smo imali ili nismo, stiže na naplatu. Sam je naručivao, račun je naš. Ali, platiće i on.
Ako je konačno primetio krvarenje, on ga je i izazvao.
