„Ovo je bilo još jedno sramno obraćanje predsednika Republike koje je iskoristio da ponovo uzurpira ovlašćenja više državnih organa, počevši od Vlade. Izneo je i brojne podatke iz istrage, uključujući i lične i zaštićene medicinske podatke dečaka i njegove porodice. Ovakvo iznošenje podataka zabranjeno je zakonom, ko god da ga čini i na to bi morali da reaguju nadležni organi“, kaže za Danas Jelena Jerinić, poslanica Ne davimo Beograd i profesorka prava na Univerzitetu Union.
Komentarišući deset mera koje je na konferenciji za novinare predložio Aleksandar Vučić, Vladi Srbije, profesorka Jerinić kaže da nije prvi put da se u javnosti pojavljuje predlog da se snizi granica krivične odgovornosti. To je, kaže, populistička mera kojom se sva krivica za ovakve događaje svaljuje na maloletne počinioce i njihove porodice, bez ispitivanja sistemskih problema i odgovornih u okviru sistema.
„Ovakve mere retko daju rezultate, jer ne odvraćaju od činjenja krivičnih dela, jer su njihovi uzroci u drugim problemima“, navodi Jerinić .
Inače, kako kaže, Komitet za prava deteta je u jednom od svojih opštih komentara uz Konvenciju o pravima deteta 2019. istakao da granicu krivične odgovornosti ne treba snižavati ispod 14 godina i predložio je čak da se ona podigne na 15 ili 16 godina. Srbija je potpisnica Konvencije o pravima deteta i trebalo bi da sledi preporuke Komiteta.
„Svakako treba preispitati primenu propisa o držanju i korišćenju oružja i utvrditi odgovornost svih koji su po zakonu odgovorni. Pored pravne, predstavnike izvršne vlasti treba još jednom podsetiti da postoje i moralna i politička odgovornost“, objašnjava dr Jerinić.
Dodaje da se, nažalost, skupštinski Odbor za prava deteta nije u toku ovog saziva sastao ni jednom nakon konstituisanja, a da predsednik Skupštine, Vadimir Orlić, uporno odbija da ga sazove.
“Ovim putem, kao članica tog odbora, apelujem da se o ovom događaju i njegovim uzrocima otvoreno raspravlja i u Narodnoj skupštini“, poručuje sagovornica Danasa.
Izvor: Danas