DRAŽA PETROVIĆ - Dnevnik Deda Mraza sa proputovanja kroz Srbiju



Draža Petrović, kolumna za portal N1

Dragi dnevniče, Ove godine sam malo poranio, pa sam u Republiku Srbiju stigao 17. decembra oko podne.

Čim sam kročio u Beograd i seo malo u park da se odmorim sa mojim dragim irvasima, prišao mi je neki čovek, rekao mi je da je on koordinator nekakve napredne partije zadužen za satelitsko navođenje glasača iz regiona na nekakve izbore koji su se održavali tog dana u Republici Srbiji.

Pitao me je odakle sam.

- Iz Laponije! – rekao sam mu.

Onda je on namršteno pogledao u svesku i nervozno listao stranice.

- Da vidim, to su sigurno Laktaši? Ili Lopare? Je l’ to, čiča, kod Banjaluke? – pitao me je.

- Ma ne – rekao sam mu – to je u Laponiji! – odgovorio sam.

Onda je taj čovek uhvatio mobilni telefon i pozvao drugog čoveka koga je pitao: „Milivoje, imam ovde nekog čiču iz Laponije, gde glasaju ovi iz Laponije?“

Taj Milivoje mu je nešto pričao, a onda mi je onaj čovek rekao: „Slušaj čiča, treba da odeš do Beogradske arene i tamo će ti reći gde glasate vi iz Laponije!“

Onda sam mu ja rekao da ja nemam pravo glasa i da ne mogu da ostavim irvase same u tom parku, a on mi je odgovorio da ništa ne brinem, da ovde i irvasi imaju pravo glasa, samo moraju da glasaju za nekakvu naprednu partiju, tako da mogu da povedem i irvase, te da će i irvasima u Beogradskoj areni reći na kom biračkom mestu glasaju.

Onda sam mu ja rekao da mora da je nešto pomešao, da sam ja Deda Mraz, a da Deda Mrazovi ne postoje.

- Ma nema veze – rekao mi je onaj čovek – ovde pravo glasa imaju svi demokratski orijentisani irvasi, svi demokratski orijentisani građani, pa i oni građani koji ne postoje. Vaše je samo da zaokružite broj 1, ostalo prepustite nama! – objasnio mi je i pokazao mi kako da stignemo do te Arene.

Stigao sam u Arenu. Na jednom štandu su dugo listali neke papire i pitali me da nisam iz Lopara, da nisam možda iz Laktaša, a jedan je čak i opsovao, rekavši: „Ma gde je ta Laponija, je*o irvasa u leđa?“

Na kraju su našli rešenje i moji irvasi i ja glasali smo na biračkom mestu broj 42 na Vračaru. Jedan član biračkog odbora je posumnjao da sam ja Deda Mraz, ali su mu ostali članovi biračkog odbora rekli da je to nemoguće jer Deda Mraz ne postoji. U irvase niko nije posumnjao. Pa smo neometano glasali za listu broj 1.

Sutradan su me pominjali na televiziji. Neki čovek koji se zove Miki Aleksić i posti na vodi, mahao je mojom slikom i slikom mojih irvasa na televiziji. Vikao je uzbuđeno da imaju dokaz da su na biračkom mestu broj 42 na Vračaru glasali neki čudan čiča koji nema prebivalište na Vračaru i neke čudne životinje koje takođe nemaju prebivalište na Vračaru.

- Vučić je, sem građana Republike Srpske, uvezao i irvase da glasaju, a da vam ne govorimo da je na tom mestu svoje biračko pravo ostvario i jedan čudan čiča za koga sumnjamo da je Deda Mraz, a poznato je da on živi u Laponiji i nema državljanstvo Republike Srbije a ni prebivalište u Beogradu – vikao je uzbuđeno taj Miki koji posti na vodi i pozvao građane na protest ispred RIK-a, to mu valjda dođe skraćenica od Republička irvaska komisija, koja se valjda bavi regulisanjem biračkog prava irvasa u Republici Srbiji ili tako već nečim.

Predstavnici nekakve liste „Srbija protiv nasilja“ zatražili su poništavanje izbora na svim nivoima zbog neregularnosti poput dovoženja građana Republike Srpske, dovoženja Deda Mrazova i dovoženja irvasa da glasaju na parlamentarnim i lokalnim izborima u Beogradu.

U moju odbranu i odbranu mojih irvasa ustao je lično predsednik te čudne države, neki Aleksandar. On se izvinio svima nama koje pominje ta opozicija. U objavi na društvenom mreži Instagram rekao je: „Želim da vam se izvinim zbog strašne kampanje koju protiv vas, naših sestara i braće irvasa, naših braće i sestara Deda Mrazova, vodi jedan deo političke javnosti u Beogradu. Jedan deo onih koji nikako ne mogu da se pomire sa Bog zna kojim uzastopnim porazom, i koji po svaku cenu žele da dođu na vlast, makar to učinili i preko vaših leđa, leđa naših irvasa, makar vas okrivili za poraze, iako im ni za šta niste krivi“. Moji irvasi su bili srećni što im se neko konačno izvinio i što su dobili na važnosti jer ceo život žive u mojoj senci.

Sutradan se oglasila i Republička irvaska komisija, zvana RIK. Oni su saopštili da je legitimno pravo svih irvasa da glasaju u Republici Srbiji ako imaju prebivalište na teritoriji Republike Srbije. Osvrnuli su se i na moj slučaj, pa je predsednik RIK-a izjavio: „Optužba da je na biračkom mestu broj 42 na Vračaru glasao i Deda Mraz posebno je neutemeljena, jer je opštepoznato, svima sem maloj deci i srpskoj opoziciji, da Deda Mraz ne postoji. Moguće je samo da se neki birač maskirao u Deda Mraza, što je takođe legitiman način glasanja, jer zakon ne propisuje kako birač mora da bude obučen u trenutku izlaska na biralište. Može da se maskira i u Supermena, Džingis Kana, Betmena, Bakareca ili Muju i Hasu, što ne umanjuje njegovo biračko pravo“.

Dugo gledajući srpsku televiziju Pink došao sam do zaključka da u Republici Srbiji, sem irvasa, pravo glasa imaju čak i volovi i da je Republika Srbija jedno izuzetno demokratsko društvo za sve osobe kojima su izrasli rogovi ili porasle uši. Recimo, neki čovek što se dere, rekao je na tom Pinku da su irvasi ravnopravni građani Republike Srbije i da lista „Srbija ne sme da stane“ ne pravi razliku između ljudi, irvasa, volova, magaraca, konja, pacova i bizona, svi su oni jednaki pred zakonom i, rekao je još kako je njihov jedini greh što su glasali za nastavak reformi i EXPO27 posle kog će Srbija da eksplodira. Mislim da nije mislio bukvalno, al’ ko će ga znati.

Potom se oglasio i neki profesor dr Nestorović koji je na Televiziji Hepi rekao kako njega ne čudi što sam i ja glasao na izborima u Beogradu jer se još u tajnim knjigama drevnih Maja pominje da je Deda Mraz zapravo Srbin, i ovo može biti dokaz da su drevne Maje bile u pravu. I da je Deda Mraz, to jest ja, sda je to svima jasno – čistokrvni Srbin.

Dragi dnevniče, na kraju bih ipak hteo nešto da primetim. Ja mislim da ja nemam pravo glasa na ovim izborima, a posebno nemaju moji irvasi, bez obzira šta na to kažu onaj Aleksandar, Republička irvaska komisija i onaj što se dere na televiziji Pink. Nas su zapravio prevarili i ni krive ni dužne optužili da smo prevaranti što može uticati na moju reputaciju jer ja ovde treba da dolazim još najmanje hiljadu godina.

Ova zemlja Srbija, shvatio sam, trebalo bi da se zove Laponija više nego moja Laponija. U srpskom jeziku ima jedan izraz, lapati, što znači krasti bez pardona, mažnjavati. A ovde, video sam za ove dve nedelje boravka, ne samo da lapaju glasove na izborima, i to lapaju šakom i kapom, nego su mi iz sanki polapali i sve poklone koje sam poneo da podelim mališanima. Pa je posle te moje poklone onaj Aleksandar delio kao državnu pomoć deci uzrasta od jedne do 10 godina.

Zato sam rešio da odem odavde i više se ne vraćam. Irvasi su, dragi dnevniče, odbili da krenu sa mnom. Rekli su mi da je ovo lepša Laponija od one naše Laponije.

Kažu da žele da ostanu u zemlji koja je prva na celom svetu uvela pravo glasa i za irvase. Kako reče onaj – vaše je samo da zaokružite broj 1, ostalo prepustite nama.