Marčelo i Marko Luis pesmu posvetili tragediji u Ribnikaru: „Upali vatru, budi baklja“



"Ponekad zapitam se da li sam sâm, da li je ikoga još briga danas, svuda oko nas mržnja, ljutnja, strah. Ljudi su probušeni, iz njih kulja bujica reči koje ne razumem, to više nije ljudski glas", stihovi su pesme "Vatra u strahu" koju su Marko Šelić Marčelo i Marko Stojanović Luis posvetili tragediji u Osnovnoj školi "Vladislav Ribnikar".

Marko Luis je komponovao pesmu, a Marčelo je pisao tekst. Kako je došlo do saradnje, ispričali su obojica u emisiji Dan uživo na N1.

„Marčelo i ja se poznajemo dugo i cenimo se i volimo. Ja sam Marčela slušao kao klinac, stvarno i kada se sretnemo uvek bude neki dobar trenutak i dobar vajb. Ova stvar je nastala kao muzika bez teksta, i ideja je bila da se čuje i dečiji hor. I tako je i bilo. Napravljena je da bude posvećena celoj toj godini“, kazao je Marko Luis.

Marčelo je naveo da nam je svima bilo teško da progovorimo o toj potresnoj temi i događaju koji se desio 3. maja 2023, ali i 4. maja, u selima Malo Orašje i Dubona.

„A sa druge strane, opcija je da ćutimo, a čini mi se da je ona još gora od prve. Mi smo uradili onako kako mi umemo, želeli smo da ispričamo šta osećamo o tome, i u suštini ono što sam ja ispričao u pesmi je moja kolumna u listu Danas koju sam morao da napišem baš tog dana, kada se desio masakr“, ispričao je Marčelo.

Dodao je da je pesma trebalo da bude sažetak tog teksta, a da ujedno Markova pevačka deonica ponudi nadu.

Deonica sa dečijim horom poruka je, kaže, da deca gledaju u odrasle.

„A stariji se nadaju da će mladi ovo da poprave, ali to je naš lom“, kaže Marčelo.

„Ne želim da se plašim mraka, Upali vatru, budi baklja, Treba mi da znam da si tu, Gusta je magla i hladno je, Ne mogu ovo sam, jer tama je, Treba mi da znam da si tu, Treba mi da osvetliš put“, takođe su stihovi pesme.

A na pitanje da li može da se upali ta baklja solidarnosti i empatije, Marko Luis kaže:

„Ja mislim da nije pitanje da li može, ja mislim da mora, da je to obavezno, a mi da budemo tu sa pesmom i porukom kao primer“.

Marčelo poručuje i da svako treba da „proba da doprinese u svom domenu“.

„Kako ko zna i ume, ali poenta je ovo što kaže Marko, da nije pitanje da li može, nego da mora. Ili će se ta vatra zapaliti ili ćemo se kolektivno ugasiti kao ljudska bića koja vide, osećaju i razumemeju. Nažalost, dotle smo dogurali, a sad je na nama da se u ime te dece koja ostaju iza nas, odlepimo od tog dna i probamo da napravimo nešto što se za početak može nazvati društvom i zajednicom“, zaključio je Marčelo.

Izvor: N1