Viktor Ivančić, tekst za Peščanik.net, 5.5.2014.
Robi K. (IIIa)
Moja mama je išla u Konzuma da će kupit spizu. Skupa sa mamom su išle ona Domazetka i ona Plazibatka iz portuna. One tri su najprvo šetale po Konzumu i stavljale su spizu u košare. Onda su posli one sa drugom ruljom čekale red na blagajni. Prva je na blagajnu došla moja mama. Mama je u košari imala kruv, mliko, par feta mortadele, par feta gauda sira, četri mala masla i dva jogurta. Blagajnica je sve to vadila jedno po jedno i tukla je na kasu. Onda je ona na kraju rekla: „Osandesosan kuna!“ Mama je njoj dala đenge i rekla je: „Izvolte!“ Blagajnica je uzela lovušu i gledala je u mamu sa čudilom. Onda je ona njoj rekla: „Gospođo, dali ste mi pedes kuna!“
Mama je rekle: „E, i?“ Blagajnica je rekla: „A račun van je osandesosan kuna!“ Mama je rekla: „E, i?“ Blagajnica je podviknila: „Pa ne možete, gospođo, sa pedes kuna platit račun od osandesosan kuna!“ Mama je pitala: „Zašto ne mogu?“ Blagajnica je zakolutačila sa očima i rekla je: „Zato šta van fali još triesosan kuna, eto zašto!“ Mama je rekla: „Al ja iman samo pedes kuna!“ Blagajnica je rekla: „E, a šta ja tu mogu! Moraćete neke stvari vratit!“ Mama je pitala: „Koje stvari da vratin ako mi je sve ovo nužno i neophodno?“ Blagajnica je rekla: „Neam pojma, to vi odlučite! Naprimjer primjera ovu mortadelu i gaudu!“ Mama je rekla: „Pa ne mogu mi dica marendat samo kruv i jogurt, j-bemu sveca! Moran in dat bar po feticu mortadele i sira!“ Blagajnica je rekla: „A nije baš da je ovo po fetica! Ovde ima barenko po triesipet deki!“ Onda je mama je dreknila: „To su dica u razvoju, tuko! Šta tebe boli k-rac koliko moja dica mogu izist!?“ Blagajnica je nagnila se prema njoj i rekla je: „Ne ide se u dućan sa pedes kuna ako doma imaš slonove!“
Moja mama je ćopila se za kišobran da će možda blagajnicu puntat u ćivericu. Samo onda je ona Plazibatka uletila: „Ja ću platit razliku za gospođu!“ Blagajnica je značajski dignila livu ombrvu prema njoj. Mama je Plazibatki rekla: „Ajme nemoj, Plazibatka, to mi je sad teška neugoda…“ Plazibatka je njoj rekla: „Daj ne davi, mila! Pa vratićeš mi, za gospu blaženu!“ Onda je blagajnica složila kilersku facu i vadila je stvari iz Plazibatkine košare da ih tuče na kasu. Plazibatka je u košari imala kruv, mliko, barilinu manistru, podravkinu konšervu u tubi i teglicu sa šugom ala bolonjez. Blagajnica je na kraju zveknila u botun na kasi i rekla je: „Osandesosam kuna!“ Plazibatki je uletila lakša zbunjoza: „Isto ka njoj?“ Blagajnica je rekla: „A evo, isto!“ Plazibatka je njoj dala đenge i rekla je: „Izvolte!“ Blagajnica je uzela lovušu i gledala je u Plazibatku sa čudilom. Onda je ona njoj rekla: „Gospođo, dali ste mi sto kuna!“
Plazibatka je njoj rekla: „Igzaktli! Znači, vi meni vraćate dvanes kuna!“ Blagajnica je zarežala: „Gospođo, samo je vaš račun osandesosan kuna! A rekli ste platit razliku i za gospođu prije vas, koja je ostala dužna triesosan kuna! To van je ukupno stidvajsišes kuna!“ Plazibatka je rekla: „E, i?“ Blagajnica je podviknila: „Ne možete sa sto kuna platit račun od stodvajsišes kuna!“ Plazibatka je rekla: „Al ja iman samo sto kuna!“ Blagajnica je rekla: „E pa žalin slučaj! Moraćete neke stvari vratit!“ Plazibatka je slegnila sa ramenima i rekla je: „Nou frks! Samo šta da vratin?“ Blagajnica je rekla: „Naprimjer primjera ovu teglicu sa šugom! Ona van je oko tries kuna i ispašće van deboto tačno!“ Plazibatka je rekla: „Pa to je šug ala bolonjez, j-baga jarac! Ako vratin šug, koji će mi onda klinac manistra? Aj reci?“ Blagajnica je zinila u nju sa težim ošamutom. Plazibatka je rekla: „A na drugu stranu, ako vratin manistru, koji će mi k-rac šug ala bolonjez? Ne znan jel vi to radite namjerno, al stavljate me pred problem koji se ne može rješit!“
Blagajnica je zinila da će Plazibatku poslat u trok-rac. Samo onda je ona Domazetka uletila: „Ja ću platit razliku za gospođu!“ Blagajnica je nju pogledala krvoločki. Plazibatka je Domazetki rekla: „Ajme nemoj, Domazetka, to mi je koma od neugode! Vratiću ja i šug i manistru, nek ide cili obid u pizdu strininu!“ Moja mama je rekla: „Ma kakvi, Plazibatka, rađe ću ja vratit mortadelu i gaudu! Neće mi dici ništa bit ako marendaju kruv sa jogurtom!“ Samo Domazetka je rekla: „Ama nema govora, ženske! Lako ćemo se mi posli namirit, za gospu blaženu!“ Onda je ona klimnila prema blagajnici da vadi joj stvari iz košare za račun. Domazetka je u košari imala kruv, mliko, kalodont, deteržent za robu i nivein sapun. Blagajnica je to jedno po jedno tukla na kasu. Onda je ona na kraju rekla: „Evo ga, osandesosan kuna!“
Onda je Domazetka nju pogledala sa stisnutim očima. Blagajnica je porumenkila po obrazima. Domazetka je njoj rekla: „Slučajno, a? Treći put?“ Blagajnica je blekasto se nakeserila: „A evo, je malo neobično…“ Domazetka je zarežala: „J-beš nas u glavu, je li?“ Blagajnica je zamuckala: „Nisan ja, majkemi, nego kasa tako računa…“ Samo rulja u redu su svi počeli gunđavit i grintavit. Jedan barba je doviknijo: „Kakva van je to pizdarija, j-benlivan mliko materino!?“ Drugi barba je doviknijo: „Može vas bit stid i sram, tako pravocirat ovi narod!“ Jedna teta je doviknila: „Oš da ti sad nabijemo tu kasu na glavu, kravetino debela?!“ Jedna bakica je pitala: „Šta je bilo? Šta se događa?“ Jedna teta je viknila: „Naštimali su kasu za četvrti maja, eto šta je bilo!“ Druga teta je viknila: „Svaki in je račun osandesosan kuna za druga Tita!“
Onda je jedan prema blagajnici dreknijo: „J-ben tebe i druga ti Tita!“ Blagajnica je zaškarpunila se i slegla se iza kase. Onda je drugi dreknijo: „Ovo je jugokomunistički dućan! Ovo je uvreda hrvackom narodu!“ Onda je jedna arlauknila: „Jesmo li mi zato u ratu krvarili, pizdalivan matertina jugočetnička!?“ Bakica je zakreštala: „Komunjare jedne! Beštije! Dabogda van crne vrane oči iskopale!“ Jedan je urliknijo: „Reci ti svom Todoriću da ide u Beograd otvarat Konzum! Nek odj-be na Dedinje! A ne ovde usrid Splita vriđat hrvacki narod!“ Jedna je viknila: „J-ba vas sve drug Tito u dupe!“ Jedan je dreknijo: „Jesmo li mi zak-rac puškama oslobodili ovu zemlju?! Jesmo li zak-rac ginili na čukama?!“ Drugi je arlauknijo: „Nećete nama u hrvackom kapitalizmu nabivat jugokomunističke račune! Bando crvena!“ Blagajnica je cijuknila: „Ama nisan ja, ljudi, nego kasa…“ Samo onda je moja mama nju zveknila sa kišobranom po tintari.
Onda je Domazetka iz zaleta puntala sa nogom kasu i strovalila je na pod. Onda je Plazibatka zafrljacnila teglu sa šugom ala bolonjez u frižider sa sladoledom i skršila ga je. Onda je bakica itnila košaru u policu sa keksima i čokoladama. Onda su neki barbe strmopizdili stalažu sa bocama od ulja i sa sokovima. Onda su neke tete razbivale škartoce sa brašnom i cukrom i itale su ih po Konzumu. Onda su neki barbe sa limekama piva sorili frižider sa smrznutim mesom. Onda su neke tete krehale u zid tegle sa kompotima i sa kiselim kukumarima. Onda je neki barba sa upaljačem užga policu sa novinama i sa žutom štampom. Onda je žuta štampa počela se dimit i gorit. Onda je plamen sa žute štampe prešao na lakove za kosu i šampone. Onda je cili Konzum pretvorijo se u veliku buktinju. Onda je mama urliknila i skočila se sa kušina u postelji.
Tata je njoj rekao: „Šta ti je, mišu? Već po ure se dernjaš u snu! Ali si imala noćnu moru?“ Mama je protrljala oči i rekla je: „Asti iruda, koji horor!“ Tata je nju pomilkijo po leđima i rekao je: „Cila si se opotila, j-bate! Šta si to sanjala, mišu?“ Mama je okrenila se prema njemu i rekla je: „Nemoš virovat, čoviče! Sanjala san da san sa frendicama branila Hrvacku!“ Tata je rekao: „Nemoj me j-bat?“ Mama je rekla: „Časna rič! Bilo je strašno!“ Tata je rekao: „A od koga ste je branili?“ Mama je rekla: „Od jugokomunista i titoista!“ Tata je rekao: „A u p-čku materinu, ti su najgori!“ Mama je obrisala znoj sa čela i rekla je: „Bija je živi užas! Borba na život i smrt“ Tata je mamu pomilkijo po kosi i rekao je: „Mogu mislit! Al uopće ne sumnjan da ste ih satrali!“ Mama je pitala: „Kako znaš?“ Tata se nasmješkao: „Zato šta si se probudila u slobodnoj i samostalnoj Hrvackoj!“ Mama je rekla: „A je, j-bate, dobro govoriš…“ Tata je rekao: „Sad se moš mirno obuć i skočit do Konzuma kupit nam nešto za marendu!“
