Prije 30 godina Tifa je u Sarajevu pod opsadom sakupljao novac za ranjene sugrađane

Rock legenda Mladen Vojičić Tifa je 27. novembra 1993. godine održao humanitarni koncert u Slogi u opkoljenom Sarajevu pod nazivom "U bolje sutra ćemo poći".

Tifa je sa mnogobrojnim gostima napunio Slogu, a struju su omogućili agregati koji su radili na naftu koja je nekoliko dana ranije, kako kaže Mladen Vojičić u dokumentarnom filmu “Tifa”, “posuđena” iz magacina mirovnih snaga iz Butmira.

Koncert je bio humanitarnog karaktera, a novac od kupljenih ulaznica je doniran za nabavku ortopedskih pomagala za civilne žrtve rata.

Koncert je bio pun emocija, a Tifa je uz rock'n'roll Sarajlijama olakšavao dane opsade.

Još jedan od povoda koncerta je bio i Tifin inat. Prije toga je, kako kaže u dokumentarnom filmu “Tifa”, bio pretučen, pa su prijatelji organizovali koncert da se onima koji su to uradili pokaže ko je Tifa zaista i šta znači Sarajlijama.

Tifa je rekao: “Pitali su me za ime i koje sam nacionalnosti, pa sam im rekao neka pišu “veseli Bosanac”.

Izvor: N1 BiH

Dejan Bodiroga potpisao ProGlas: Slavni košarkaš se pridružio građanskoj inicijativi

Jedan od najvećih srpskih košarkaša svih vremena, Dejan Bodiroga, postao je jedan od 150.000 potpisnika inicijative ProGlas.

Bodiroga je drugi sportista koji je javno iskazao podršku ProGlasu, budući da je to učinio i košarkaški reprezentativac Vanja Marinković.

Više od 150.000 građana potpisalo je inicijativu ProGlas za manje od dve nedelje, a među njima je i veliki broj uglednih ličnosti iz javnog života, saopštila je ova inicijativa.

Svojim potpisom deo ProGlasa postali su glumci Branka Katić, Jelisaveta Seka Sablić, Tatjana Bošković, Nataša Ninković, Katarina Žutić, Nikola Kojo, Vojislav Brajović, Branislav Trifunović, Slobodan Ninković, Nikola Đuričko, reditelji Goran Marković i Janko Baljak, kao i dramski pisac Nebojša Romčević i dramaturg Ivan Lalić.

Iza ideja inicijative stali su i muzičari Bisera Veletanlić, Ivana Rašić Trmčić – Sajsi MC, Marko Šelić – Marčelo, Vasil Hadžimanov, Antonije Pušić – Rambo Amadeus i Bojan Zulfikarpašić.

Potpis na ProGlas stavio je karikaturista Predrag Koraksić – Corax, ali i književnici Jasminka Petrović, Marko Vidojković, Dragan Velikić, Srđan Tešin, Milisav Savić, Slobodan Tišma i Laslo Blašković.

Među imenima potpisnika izdvajaju se i Desanka Radunović, bivša predsednica Nacionalnog prosvetnog saveta, Marija Bogdanović, bivša rektorka Beogradskog univerziteta, Dragoljub Popović, bivši sudija Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu, kao i univerzitetski profesori Marijana Pajvančić, Miodrag Zec, Čedomir Čupić i Oliver Tošković.

ProGlas su podržali i slikarka Biljana Willimon, vajar Mrđan Bajić, slikar Dušan Otašević, i novinari Zoran Kesić, Mihajlo Kovač, Aleksandar Crkvenjakov i Ljubomir Živkov.

Desetine javnih ličnosti podržalo je ProGlas još ranije, a među njima su glumci Gorica Popović, Vesna Čipčić, Anita Mančić, Jelena Stupljanin, Radoslav Rale Milenković, Milan Caci Mihailović, Marko Janjić, kao i reditelji Tanja Mandić Rigonat i Zdravko Šotra.

ProGlas su potpisali i univerzitetski profesori Aleksandar Baucal, Marija Kleut, Ljubomir Erić, Neda Todorović, Snežana Milinković, Danica Popović, Žarko Trebješanin, Ivan Medenica, Nemanja Džuverović, Željko Nikač i Đorđe Krivokapić.

Svojim potpisom inicijativu su podržali i pisci Jelena Lengold, Jasminka Petrović, Dragan Velikić, Radmila Lazić, Aleksandar Baljak, Veselin Marković, Srđan V. Tešin, Tomislav Marinković, Vasa Pavković, kao i Igor Bandović, dr Srđan Cvijić, Vladimir Međak, novinari Maja Divac i Milorad Roganović, radijski voditelj Igor Brakus, dr Slavica Plavšić, reditelj, pisac i kompozitor Arsenije Arsa Jovanović, fotograf Dragoljub Zamurović, kompozitorka Ivana Stefanović, slikar Milija Belić...

Izvor: Danas

Veseli se srpski rode: „Đoković i saigrači teraju inat“

„Đoković i saigrači teraju inat“: Regionalni mediji o izlasku srpskih tenisera na meč Dejvis kupa uz pesmu „Veseli se srpski rode“

Teniska reprezentacija Srbije ponovo je izašla uz pesmu „Veseli se srpski rode“ uoči polufinalnog meča sa Italijom na Dejvis kupu, pišu regionalni mediji.

Ta pesma neko vreme izaziva burne reakcije u našem regionu, naročito na Kosovu i u Crnoj Gori zbog stiha koji glasi „nek se srpski barjak vije/od Prizrena do Rumije“.

Kako zagrebački Indeks piše Srbi su je prvi put pustili uoči meča s Ujedinjenim Kraljevstvom, dok je Dejvis kup kasnije na društvenim mrežama uklonio video zapis na kojem se ta pesma čuje, što je izazvalo bes u srpskim medijima“.

Ovaj portal dodaje da je teniski savez Kosova najavio žalbu Međunarodnoj teniskoj federaciji, Međunarodnom olimpijskom odboru (MOO) i drugim relevantnim institucijama.

Potal Klix se nadovezuje, te pišu da su srpski teniseri pokazali inat ponovo izlazeći sa ovom pesmom, iako je stranica Dejvis kupa ranije izbrisala snimak sa ovom pesmom pred meč sa UK.

„Pjesma ‘Veseli se srpski rode’ se smatra nacionalističkom, a u Crnoj Gori i na Kosovu smatraju da se u ovoj pjesmi poziva na aneksiju njihovih država od strane Srbije“, piše Klix.

Zbog „Veseli se srpski rode“: TS Kosova prijavio tim Srbije

Teniski savez Kosova prijavio je Teniski savez Srbije i Dejvis kup reprezentaciju Srbije zbog pesme koja je pratila izlazak srpskih tenisera na teren pred meč četvrtfinala protiv Velike Britanije.

List „Koha Ditore“ navodi da je pesma Danice Crnogorčević „Veseli se srpski rode“ u kojoj se pominju Prizren i Rumija „neonacistička“ i da tim Srbije mora da bude kažnjen zbog provokacija.

„Neverovatno je da se takve provokacije neonacističkim pesmama dešavaju na velikim sportskim dogašajima, posebno na Dejvis kupu koji je zapravo Svetsko prvenstvo u tenisu. Zato je ITF kao organizator takmičenja odgovoran za ovu provokaciju države Kosovo“, nevedeno je u saopštenju Teniskog saveza Kosova.

Dalje se u saopštenju navod da će TSK u saradnji sa državnim institucjama podneti i zvaničnu žalbu Međunarodnoj teniskoj federaciji, Međunarodnom olimpijskom komitetu i svim drugim relevantnim institucijama.

TSK dodaje da ovo „nije prvi prestup“ Novaka Đokovića koji je u maju na Rolan Garosu na kameri napisao „Kosovo je srce Srbije“ ali i da se oglašavao povodom sukoba do koga je došlo u Banjskoj 24. septembra.

Burne reakcije izbor pesme srpskog tima izazvao je i na društvenim mrežama, kako sa Kosova, tako i iz Crne Gore, Austrije…

Veseli se srpski rode: Kako je novokomponovana pesma postala kamen spoticanja i šta je sve sporno u njoj

Reprezentacija Srbije je zakoračila na teren završnog turnira u Malagi uz zvučnu kulisu pesme „Veseli se, srpski rode“ Danice Crnogorčević.

Međutim, uprava prestižnog teniskog takmičenja suočila se s kritikama određenih organizacija koje su pesmu nazivale „neonacističkom“. Deluje da je Dejvis kup popustio pod pritiskom, a na zvaničnim profilima turnira obrisane su objave koje su prikazivale Novaka Đokovića i ostatak srpske reprezentacije na terenu.

Teniski savez Kosova podneo je prijavu protiv Teniskog saveza Srbije i Dejvis kup reprezentacije Srbije zbog pesme koja je pratila izlazak tenisera pred meč četvrtfinala protiv Velike Britanije. Kontroverze su nastale i iz Crne Gore, Kosova, kao i s britanskih i nekih domaćih portala, koji su oštro kritikovali pesmu „Veseli se, srpski rode“.

Kako je nastala pesma Veseli se srpski rode?

Iako se mnogima čini da je reč o staroj pesmi oko čijeg je nastanka najbolje konsultovati etnomuzikologe, trebalo bi da znate da je pesma novokomponovana.

Pesma je po Ivanovim rečima nastala spontano dok je Ivan Crnogorčević, čekao Danicu da izađe iz porodilišta sa njihovom bebom Kasijanom. Napisao je stihove i refren pesme, dok je Danica komponovala strofe.

Tačnije, prvi put je izvela Danica Crnogorčević 28. juna 2019. godine, a pesmu je napiso njen suprug Ivan Crnogorčević, đakon Crkve Svetog Đorđa u Podgorici.

U pesmi se veličaju srpske vrednosti, istorija i svetinje. Ova pesma, i pored kontroverzi, nosi emotivnu i duhovnu vrednost za mnoge ljude u Srbiji i regionu. Ipak, neke druge ljude u regionu ipak izgleda vređa.

Prva izvedba pesme bila je 28. juna 2019. ispred Hrama Hristovog Vaskrsenja, a od tada je postala jedna od himni.

Danica Crnogorčević i Novak Đoković su je izvodili na različitim prilikama, od državnih praznika do slavlja.

Koliko je ova pesma popularna govori nekoliko činjenica. Ako samo pokušate da je guglate, odmah ćete dobiti predložene pretrage u kojima je i „Veseli se srpski rode note za klavir“, „Veseli se srpski rode akordi“, „Veseli se srpski rode karaoke…“

Dakle, verovatno je jedna od često izvođenih pesama na slavljima.

Čak su i naši košarkaši i odbojkaši u septembru, sa sve Novakom Đokovićem, dočekani u Beogradu uz ovu pesmu.

I, ono što je mnogima bilo čudno bilo je što je publika u glas pevala pesmu.

Veseli se srpski rode i nacionalizam

Danica Crnogorčević, izvođačica pesme „Veseli se srpski rode“, postala je poznata i prepoznatljiva u delu crnogorske javnosti, gde je neki percipiraju kao „velikosrpsku pevačicu“. Njena pesma je stekla etiketu „hegemonističke“ zbog povezivanja simbola, kao što su srpska zastava i određene lokacije poput Prizrena, manastira Gračanice, grobova predaka (Kosovo), Studenice (Šumadija) i Rumije, planine u Crnoj Gori.

Na tim prostorima, gde se neki ljudi identifikuju (i) kao Srbi, pesma je prihvaćena kao simbol nacionalnog identiteta, često korišćena u sportskim događajima kao motivaciona himna. Međutim, postoje i oni koji smatraju da ova pesma odražava „velikosrpske tendencije“ i predstavlja „povratak u devedesete“. 

Ulazak teniske reprezentacije na teren sa pesmom „Veseli se, srpski rode“ izazvao je kontroverze, a situacija se dodatno zakomplikovala nakon izvođenja pesme „Marš na Drinu“ u svlačionici, koja je takođe proglašena „šovinističkom pesmom“. Ova kontroverza postala je predmet šire rasprave o političkim i nacionalnim pitanjima, sa različitim tumačenjima i stavovima među različitim društvenim grupama.

Izvor: Danas, CityMagazine, Nedeljnik, SportKlub

Ćerka poslala mejl zaštitniku pacijenata, pa joj majku „za kaznu“ izbacili iz bolnice u Beloj Crkvi

Nakon mejla koji je ćerka pacijentkinje uputila zaštitniku pacijenata njena majka je, kako tvrdi, izbačena iz Specijalne bolnice za plućne bolesti u Beloj Crkvi. I to je samo deo priče o kršenju prava pacijenata do koga je u ovom slučaju došlo u ovoj ustanovi. Kakav odnos prema pacijentu garantuje zakon, a kakav pokazuje praksa?

Jedan mejl i jedno pitanje upućeno Zaštitniku pacijenata. To je, tvrdi Jelena Šurjanac, bilo dovoljno da njena majka bude izbačena iz bolnice.

„Kako je moguće da u zemlji koja je ekonomski tigar moj otac kupuje i nosi lekove koje joj prepisuju lekari u bolnici“, pitala je Jelena, nakon što su iz bolnice po drugi put tražili da se za njenu majku dokupi terapija.

Iz bolnice joj je stiglo ne sasvim jasno opravdanje: „Naglašamo i to da se u našoj bolnici nabavljaju lekovi vezani za lečenje plućne patologije, odnosno da nabavljamo lekove sa liste lekova koje je RFZO propisao.“

A zakon kaže da…

„U toku stacionarnog lečenja osiguranom licu stacionarna zdravstvena ustanova dužna je da obezbedi sve neophodne lekove i medicinska sredstva.“

Pa ipak, dva sata pre nego je Suzana naglo i bez najave otpuštena iz bolnice…

„Načelnica drugog odeljenja rekla joj je da pita ćerku šta je to pisala. To je u 11 sati. Niko je nije obavestio da če dobiti otpusnu listu ni da je odlučeno. Mama je otišla, zaspala i u jedan sat je sestra ušla, počela da viče da se budi, diže, da se spremi, sve spakuje i u tom trenutku je i tata došao. Njega su zvali i rekli da hitno neko dođe po nju, ona izlazi iz bolnice“, priča Jelena Šurjanac.

Zaštitnik pacijenata i o ovome je obavešten, ali nije reagovao.

„Ta služba je kao iz onog vica: čemu ovo služi, a uz to i ne radi. I to je veliki problem, i veliki problem je što mi nemamo zapravo zaštitnika prava pacijenata. Mi se zalažemo da zaštitnik prava pacijenata bude osnovan kao zaštitnik prava građana, da bismo onda dobili koliko-toliko nezavisnog i objektivnog zaštitnika prava pacijenata i da pacijenti u određenim situacijama imaju kome da se požale“, navodi Savo Pilipović iz Udruženja pacijenata Srbije.

Izbacivanje iz bolnice samo je, međutim, kulminacija neprofesionalnog tretmana kojem je pacijentkinja bila izložena, tvrdi njena ćerka. Načelnica odeljenja na kom se lečila odbila je i da joj da informacije o urađenim analizama.

„Njoj je doktorka rekla da to nije njen posao, da je njen posao da leži, da li ona njoj veruje i da se ona time bavi i da nema šta mama da razmišlja o tome“, priča Šurjanac.

Pilipović ističe da je „to ono protiv čega se mi borimo vrlo neuspešno još uvek“.

„Za sto godina ćemo imati više uspeha. Dakle, mi smo pacijenti, mi se lečimo, zdravstveni sistem sa sve doktorima i sestrama je tu da nam pomogne da se mi izlečimo“, ocenjuje Šurjanac.

Pravo da bude informisan i obavešten, kako bi u svom lečenju mogao da učestvuje, pacijentu je zakonom garantovano. Zbog toga je Suzanina priča došla i do zdravstvene inspekcije, ali do Suzane, kao ni do naše redakcije od inspekcije nije stigao odgovor. Obratili smo se i bolnici, ali i ona ćuti.

Izvor: N1 Beograd