Marčelo: Vi ste štetočine i istorija će vas zapamtiti tako

Ovi ljudi još od devedesetih godina lepe tu etiketu 'izdajnika' svima onima koji misle drugačije, ali to još nije šteta naneta svojoj zemlji. To što vi drugari radite, a stiglo je do zemlje, vode i vazduha, to što radite gromadi kao što je Goran Marković, to je izdaja. Vi ste štetočine i istorija će vas zapamtiti tako. Ali, to još nije tako, pa se možda nadaju da možda može nastati zemlja, vreme i trajno stanje u kom neki SNS funkcioner iz Niša može nazvati Gorana Markovića 'džukcem', izjavio je Marko Šelić Marčelo u Novom danu.

Marčelo dodaje da se mnogo ljudi oseća kao u njegovoj pesmi „JBG“, koja je za samo dva dana njegov novi hit na jutjubu ima preko 600.000 pregleda.

Marčelo je zapalio region ovom pesmom, a na TV N1 je najavio novi album “Nojeva varka“ koji je objavljen noćas.

„Treba se privići da je album najzad izašao, pošto smo ga najavili još za prošlu godinu. A svi znamo da se prošla godina nije dogodila u našim životima. Sve što smo najavili, privatno ili profesionalno, nije se desilo, i odložilo se. Ovo se kuvalo duže nego što smo planirali“, rekao je Marčelo.

„Kada se dese ovakvi dani, onda shvatiš da tvoja realnost nije baš samo tvoja. Očigledno, tu smo gde smo, i mnogo ljudi se oseća isto tako“, naveo je gost N1.

On je pružio podršku reditelju Goranu Markoviću, i naveo da je „njegov slučaj vrhunac sramote“.

„Mislim da ovo ulazi u istoriju besramlja na vrlo visokoj poziciji. Koliko god to bilo neprijatno do mere izazivanja fizičke mučnine kad se slušaju ti izlivi bestidnosti, ima nečeg dobrog u tome. Ovo uvek ide kada se naslućuje kraj. Ovako se takvi ljudi brane kada vide da je gusto. Uvek su umeli samo da vređaju i sad ćemo tek da gledamo eskalaciju koliko su dobri u tome“, poručio je Marčelo.

Ocenjuje da živimo na način „kao da smo poslednji ljudi na svetu“.

Govoreći o predsedniku Vučiću, kaže „da se nešto poremetilo u njegovoj logici“.

Vlast prvi put ozbiljno počela da greši u koracima

„Moj utisak je da je u jednom trenutku aktuelni predsednik razmišljao o tome da nema veze šta će biti posle. Teramo dok teramo, a posle se vi snađite sa ambisom koji ću da ostavim iza sebe… Ali, paralelno sa tim, pojavila mu se želja i da vlada zauvek. I sada je tu mali sukob. Ko to želi da bude ‘kralj pepelišta’? Čime ti to želiš da vladaš ako ovo praviš od zemlje“, zapitao je Marčelo.

Komentarišući odlične reakcije na novi hit „JBG“, on je rekao da mu „to daje nadu da se mnogo ljudi oseća tako“.

„Prepunilo se. Nema gde više. Ne može tako“, naglašava Marčelo.

Ocenjuje da su protesti vazani za kompaniju Rio Tinto „samo uvod“, kao i „da je vlast prvi put ozbiljno počela da greši u koracima, i da se to straobalno vidi“.

„Mislim da se i medijski nešto pomera… Jedna od stvari koja će zaista da se pamti je momenat sa ’20 ljudi’ (objava tabloida da je na blokadi auto-puta učestvovao simboličan broj građana). Nisu svesni koliko ta vrsta stravične nesvesti provocira ljude. To je bezočna laž. Ali, mi svi znamo sa kim imamo posla. Mi živimo u zemlji čija je premijerka rekla da prošle godine policija nije bacila nijedan suzavac… Premijerka laže, i mislim da su se ljudi ohrabrili da im to kažu tim rečima“, navodi Marčelo.

Izvor: N1 Beograd

Senat Univerziteta u Beogradu poništio odluku o dodeljivanju doktorata Malom

Senat beogradskog univerziteta poništio je jednoglasno na sednici odluku o dodeljivanju doktorata ministru finansija Siniši Malom.

Odbor za profesionalnu etiku Univerziteta u Beogradu potvrdio je ranije u drugostepenom postupku rešenje tadašnjeg dekana Fakulteta organizacionih nauka Milije Suknovića, koji je ministru finansija Siniši Malom izrekao meru javne osude zbog neakademskog ponašanja prilikom izrade doktorske disertacije.

Senat je već 12. decembra 2019. godine poništio diplomu o doktoratu Siniše Malog, ali tu odluku iz proceduralnih razloga poništio je Upravni sud.

Senat je najviši stručni organ Univerziteta i ima 46 članova: rektora, četiri prorektora iz reda redovnih profesora, 31 dekana fakulteta, četiri predsednika veća grupacija, predsednika Veća instituta i pet direktora naučnih instituta. Za odluku o doktoratu bili su potrebni glasovi 24 člana Saveta.

Izvor: N1 Beograd

''Hvala'' Putinu: Srbija među zemljama s najskupljim energentima u Evropi

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić pokušao je da nas piskaranjem po tabli u emisiji Srđana Predojevića uveri kako nam je ruski predsednik Vladimir Putin po "prijateljskoj liniji" obezbedio rekordno niske cene gasa. Međutim, Srbija se, baš zbog ruskog predsednika našla na samom vrhu liste zemalja koje će struju plaćati najskuplje i to u trenutku kada je energetski sistem naše države daleko od stabilnog. Sada kada je Rusija zavrnula gas Evropi, cene energenata širom kontinenta divljaju, a pogled na cene struje jasan je da se Srbija našla među zemljama s najvišim cenama.

Naime, kako je ruski gasovod Severni tok 2 još uvek je neaktivan, a Putinov „Gasprom“ odbija da rezerviše kapacitete za pumpanje gasa  dolazi do uspona troškova za kupovinu prirodnog gasa i sve zemlje, osim Poljske i nekih skandinavskih zemalja, beleže rast cena kako gasa, tako i struje koja košta i više od 300 evra po megavat satu (MVh).

Cena gasa je skočila nakon što je operator za transport gasa „Gaskejd“ saopštio da su počele rezerzne isporuke gasa preko gasovoda „Jamal-Evropa“ iz Nemačke u Poljsku nakon što je „Gasprom“ odbio da rezerviše za danas kapacitete za pumpanje gasa.

To se direktno reflektovalo na tržište struje, na kojima su cene na nacionalnim berzama energenata i evropskoj platformi EEX dostigle  rekordne nivoe. Troškovi za sutrašnju isporuku su prešli 400 evra za Francusku, Nemačku, Holandiju, Belgiju, Švajcarsku, Austriju, Sloveniju, Hrvatsku, Mađarsku, Italiju i Slovačku.

Cena za Srbiju iznosi čak 396 evra.

Primarni faktor u skoku cena struje je prirodni gas. Njemu se pripisuje 80 odsto povećanja.

Drugi, ali ne i manji problem je to što nije dopunjena dovojna količina gasa tokom letnje sezone u podzemnim skladištima u Evropi.

Iskorišćenost kapaciteta je 1. decembra bila 67,5 odsto. Sad je već ispod 60 procenata.

Treba napomentuti da je se do ovog nivoa rezerve obično isprazne tek u januaru. To znači da bi Evropa, ako zima bude hladnija nego prethodne godine, skoro potpuno mogla da ostane bez rezervi gasa u februaru ili martu.

Sudeći po stanju na energetskom tržištu, investitori su već uračunali takvu mogućnost. Tako su u velikim zemljama poput Nemačke i Francuske cene ugovora za isporuku električne energije u februaru veće nego za januar.

Da li Seveni tok 2 može da reši stvar?

Još jedan gasovod u ovako kriznoj sitaciji svakako bi bio i više nego značajan. Ali, podsetimo Nemačka je u novembru suspendovala odobrenje za Severni tok 2.

Nemački energetski regulator rekao je tada da će odobrenje dati kada kompanija Severni tok 2 bude registrovana u Švarcajskoj i kada bude prenela imovinu i budžet za osoblje svojoj nemačkoj podružnici, piše Foks Biznis.

„Sertifikat za rad Severnog toka 2 će se razmatrati tek kada operater bude organizovan u pravnom obliku u skladu sa nemačkim zakonom“, saopštio je regulator.

Putin koristi sitauciju za političke manipulacije

U trenutku kada tranzit ruskog gasa preko gasovoda Jamal-Evropa radi na sa samo 4 odsto kapaciteta, Rusija i Gasprom dodatno vrše pritisak na evropsko tržište gasa kako bi unapredili svoj projekat Severni tok 2 i naterali evropske zemlje da potpišu dugoročne gasne sporazume sa Gaspromom koji garantuju snabdevanje po fiksnim cenama.

Gasovod Jamal je jedan od glavnih puteva snabdevanja Gasproma na kontinentu, pored prvog gasovoda Severni tok i tranzita kroz Ukrajinu.

Gasprom je danas odbio opciju da rezerviše dodatne zalihe preko Ukrajine četvrti mesec zaredom i obezbedio samo 22 odsto predloženih dodatnih zaliha na ruti Jamal, piše MT.

S obzirom na to da cena gasa po megavat satu za Nemačku trenutno iznosi 331 evro, izvesno je da će nova nemačka administracija morati što pre da razreši ovo pitanje.

Izvor: Nova.rs

Vučić svečano otvorio radove, ali čim je otišao odoše i radnici i mašine

Dvadeset dana od svečane ceremonije obeležavanja početka radova na izgradnji auto-puta od Niša do Merdara na mestu na kojem je ceremonija održana i dalje nema ni radnika ni mašina.

Stanovnici Balajnca i Gradišta, merošinskih sela koja se nalaze u blizini mesta na kojem su radovi trebalo da krenu, kazali su za portal Nova.rs da građevinske mašine otišle vrlo brzo nakon što je svečana ceremonija okončana i više ih nisu videli.

Na velikom platou koji je za tu priliku nasut šljunkom bio je isparkiran veći broj kamiona i građevinskih mašina i postavljena bina.

Iz preduzeću „Koridori Srbije“ nisu odgovorili za naš portal kada će radovi zaista krenuti i da li će se auto-put graditi počev od mesta na kojem je održana svečana ceremonija.

Svečanom obeležavanju početka radova nadomak pomentih merošinskih sela, u neposrednoj blizini puta Niš-Prokuplje, prisustvovao je predsednik Srbije Aleksandar Vučić, šef delegacije EU u Srbiji Emanuel Žiofre, ministar građevinarstva Tomislav Momirović, direktor Koridora Srbije Aleksandar Antić, ministarka za evropske integracije Jadranka Joksimović, direktor Puteva Srbije Zoran Drobnjak i drugi.

Označavajući početak izgradnje prve deonice „Puta mira“, Vučić je rekao da bi moderna saobraćajnica do Prokuplja trebalo da bude gotova za oko dve i po godine i istakao da će se nakon završetka svih radova od Niša do Merdara stizati za 45 minuta.

Prva deonica auto-puta koja će se graditi duga je 5,5 kilometara.

Izvor: Nova.rs