Pet žrtava seksualnog nasilja u Petnici



Nedeljnik Vreme najavio je da u sutrašnjem broju donosi ispovesti pet žrtava koje su u periodu od 2003. do 2014. iskusile seksualno nasilje od istog zlostavljača u Istraživačkoj stanici Petnica, kao i lično izvinjenje bivšeg direktora Vigora Majića žrtvama nasilja u Petnici.

Vreme navodi da je reč o prinudi maloletnih i tek punoletnih devojaka na fotografisanje bez odeće, a metode nasilnika kretale su se od manipulacije žrtvama, do otvorene prisile na ispijanje alkohola, ucene, pretnje.

U dva slučaja, došlo je do fizičke agresije, a u jednom do fotografisanja žrtve u nesvesnom stanju, a prema saznanjima Vremena, žrtava koje su se nekome poverile ima više od 20, dok stvarni broj nije poznat.

Neke od sagovornica „Vremena“ godinama unazad pokušavale su da pokrenu ovo pitanje pred upravom Stanice, pa čak i da slučaj prijave policiji.

Po rečima Majića, ali i sadašnjeg direktora Nikole Božića, uprava je od 2014. godine imala saznanja da problem postoji, ali prve mere preduzete su tek 2017. godine.

Izvor: N1, FoNet, Vreme

Upravni sud poništio odluku o doktoratu Siniše Malog



Upravni sud je poništio odluku Senata Univerziteta u Beogradu, kojom je ministru finansija Siniši Malom poništena diploma doktora nauka, nakon što je Odbor za profesionalnu etiku Univerziteta zaključio da je njegova doktorska disertacija plagijat, objavljeno je na sajtu suda.

Podsećamo, Senat Univerziteta u Beogradu jednoglasno je 12. decembra 2019. godine poništio diplomu doktora nauka ministru finansija Siniši Malom, na osnovu rešenja Odbora za profesionalnu etiku BU, koji je utvrdio da je njegova doktorska disertacija plagijat.

Mali je potom podneo žalbu Upravnom sudu protiv odluke Odbora za profesionalnu etiku Univerziteta u Beogradu.

Izvor: N1, Danas

IN MEMORIAM Gordana Suša



Čuvena novinarka Gordana Suša preminula je posle duge i teške bolesti u 75. godini života.

Posle diplomiranja na Fakultetu političkih nauka, novinarstvom se bavi od 1970. prošlog veka. Radila u Radio Beogradu, Televiziji Beograd, Yutel-u, VIN produkciji, poslove od reporterskih do glodurskih. Pisala za Našu Borbu, Oslobođenje, Nezavisne, Blic… Bila predsednica NUNS-a i članica Saveta REM.

Kako se navodi na sajtu Radio slobodna Evropa, Sušu veliki broj ljudi pamti kao najboljeg izveštača sa iscrpljujućih sednica Skupštine SFRJ. Kad joj je režim ograničio novinarsku slobodu, Suša je napustila beogradsku televiziju i priključuje se novinarima YUTEL-a. Pisala je za list Borba, a pokrenula je i prvu nezavisnu TV produkciju u Srbiji – VIN.

U ratnim godinama borila se za slobodu profesije, ukazujući na krivicu medija za stanje u društvum zbog čega joj je neretko bila ugrožena sigurnost. 

Izvor: Nova.rs

SVETISLAV BASARA - Steram ti ga u atribut



Piše: Svetislav Basara

Opet ću o jeziku rode da ti pojem. Ako je verovati Politikinoj Rotopalanci, „već ranjeni srpski jezik je pretrpeo još jedan udar“. Kad je situacija tako ozbiljna i i kad su već pale tako teške reči, bilo je prirodno da nastane i moralna panika iz koje se rodila simfonija Rotopalankine redakcije i srpskih lingvista (oba pola).

„Udar na ranjeni srpski jezik“ je, inače, Zakon o rodnoj ravnopravnosti, koji preti da bude usvojen, pa je Politika upriličila okrugli astal na koje je pozvala naše najuglednije lingviste/ligvistkinje da, ako već ne mogu da spreče udar, bar zaleče neprebolnu ranu.

Pre nego što zađem u sitna crevca, ustvrdiću da je Politika poslednje mesto na kome treba raspravljati o čistoti i milozvučnosti srpskog jezika jer je Politika - počev od sredine osamdesetih, zaključno sa današnjim danom - jedan od najsnažnijih i najpodmuklijih udara na taj jezik. Kažem „najpodmukliji“ zato što na Politikinim stranicama čitamo u suštini isto ono što i u Informeru, samo što je Politikin sadržaj „upakovan“ u prividno artikulisaniji i uglađeniji izraz. Obrni, međutim, okreni, to je jedan mrtav, komitentski jezik, lošiji od komitentskog jezika iz doba centralnih komiteta.

Sada silazimo u sitna crevca. U datoj stvari - viđi vraga - moja neznatnost se slaže sa Politikinom redakcijom i lingvistima/lingvistkinjama. Neki rodno ravnopravni nazivi damskih titula, profesija (i funkcija) - koje zakon namerava da propiše - vaistinu prelaze svaku meru tolerancije na rogobatnost, ponekad i zaumnost.

Za razliku, međutim, od Politikine redakcije i lingvsta/lingvistkinja, moja se neznatnost nije uzibretila nad Zakonom o rodnoj ravnopravnosti. I to iz više razloga. Razlog prvi, najvažniji: koga li će to, pitam ja vas, zaboleti dupe za zakon i koga će i na šta obavezati Zakon o rodnoj ravnopravnosti u zemlji u kojoj, osim na zakone fizike i verovatnoće (i to ne uvek), na ostale zakone niko ne daje ni pet para.

Razlog drugi, ne manje važan. Sve da je Srbija i zemlja najuzornijeg poštovanja zakona, jeziku - bilo kome, ne samo srpskom - ama baš ništa se ne može zakonom propisati, narediti ili nametnuti. Svaki jezik ima mehanizme samoregulacije i imunosisteme koje efikasno odbacuju strana tela iz organizama.

U tom smislu je bio znakovit pokušaj turbokroatizacije hrvatskog jezika iz devedesetih koji je izrodio rogobatnosti i zaumnosti neuporedivo jezivije od onih koje predviđa naš Zakon o rodnoj ravnopravnosti, ali koji je prdnuo u čabar, završio fijaskom i povratkom hrvatskog na fabrička podešavanja.

Kao zakleti empiričar, pokazaću to na primeru iz prakse. Često ćete, recimo, u tabloidima - koji su zajedno sa Politikom glavni upropastitelji jezika - naići i na ovakav naslov - „Rada Marmelada pokazala atribute“. Svi znamo da je novindžija hteo da kaže da je Rada pokazala dupe, ali je, hoteći da bude vickast, izvršio nasilje nad jezikom, tj. dupetom. Ali niko Radi - ako mu se ukaže prilika - neće reći: „Rado, sateram ti ga u atribut.“ Kužite li, stari moji.