Tepić prikazala svedočenje o podvođenju u Jagodini: Ovo je razlog da padne Vlada



Potpredsednica Stranke slobode i pravde Marinika Tepić prikazala je na konferenciji za novinare video snimak za koji kaže da je svedočenje čoveka iz Jagodine koji je navodno prisustvovao, po njenim rečima, „podvođenju“ devojčica i žena u tom gradu.

„Danas znam, a saznaće sada i Srbija, da je podvođenje žena, devojaka i devojčica gotovo svakodnevnica u Jagodini, privatnom gradu Dragana Markovića Palme, koji je predsednik Skupštine Jagodine i koalicioni partner Ivice Dačića i Aleksandra Vučića“, rekla je Tepić pre emitovanja videa. 

Na snimku se vidi muškarac čije je lice sakriveno i glas promenjen, a koji je rekao da je radio u hotelu u Končarevu.

On kaže da je Dragan Marković Palma tamo organizovao žurke za poslovne i koalicione partnere, a na koje su dolazile devojčice čiju je starost procenio na 15-18 godina.

„Znalo se da posle takvih žurki te devojčice idu sa njim ili sa njima. Uglavnom je to nakon napijanja tih devojčica“, govori na snimku muškarac.

Dodao je da su hostese „primoravale“ devojčice i govorile da im „ništa neće biti“.

Muškarac je kazao da je lično prisustvovao događaju iznad „bazena hotela Alfa“, kome su, po njegovim rečima, prisustvovali Ivica Dačić, Aleksandar Antić i vlasnici Knez petrola i Kopernikus televizije.

„Ispražnjen je ceo bazen, ljudi su poslati kućama i onda su devojčice jedna po jedna ustajale i predstavljale se – odakle su došle, šta vole, šta ne vole. To je više ličilo na stočnu pijacu nego na žurku“, rekao je.

Tvrdi i da je prisustvovao „zatvorenim žurkama“, kada su žene nakon nekog vremena bile slate kućama.

„Te njihove hostese, koje su inače vlasnice kreditnih kartica na kojima bude i po par desetina hiljada dinara kojima raspolažu u toku dana, one čekaju spremne da žene napuste tu prostoriju, ulaze i te žurke traju do jutra“, rekao je.

Dodaje da su te devojke i devojčice fiktivno prijavljene da rade u gradskim preduzećima. Kaže da je i jedna njegova lična prijateljica bila među hostesama 2010. ili 2011. godine, i da je dobijala preteće poruke od zamenika ministra policije da mora da prisustvuje žurkama.

„Nakon te žurke, novogodišnje, je jednu devojčicu, po njenoj tvrdnji od 15, 16 godina iz Beograda, vodila u televiziju Jagodina. Iznad televizije Jagodina je bila (Markovićeva) soba. Plakale su obe dok su išle ka njemu. Kaže, go je bio u sobi kada je uvela devojčicu i napustila sobu“, rekao je on.

„Devojčica je ostala tu još neko vreme“, kazao je i dodao da je njegova prijateljica nakon toga pobegla iz Jagodine i „godinama se krila“ od Dragana Markovića.

Dodao je da je u Jagodini ovo „javna tajna“ i da roditelji „gledaju da što pre“ pošalju ćerke u inostranstvo ili drugde izvan tog grada.

Marinika Tepić je pozvala sve ljude u Srbiji da se „okrenu oko sebe“ i pomognu svojim iskazima i svedočenjima da „konačno ovo sučenjavanje sa monstrumima iz vlasti otvorimo jednom za svagda, bilo da je reč o muškarcima ili ženama“.

„Verujem da je jasno svima da ako je preostalo imalo morala, trunke časti, u ovoj našoj Srbiji, tužilaštvo nakon ovog ne sme da ćuti, a Vlada mora da padne“, rekla je ona.

Dodala je da Dragana Markovića „štite“ njegovi koalicioni partneri iz Socijalističke partije Srbije i Srpske napredne stranke.

Potpredsednica Stranke slobode i pravde je u prošlonedeljnom Utisku nedelje izjavila da žene u Jagodini trpe seksualno uznemiravanje radi zaposlenja u javnom sektoru.

Dragan Marković odbacuje tvrdnje, najavljuje tužbu

Prvi čovek Jagodine, Dragan Marković Palma, oglasio se nakon konferencije Marinike Tepić navodeći da je iznela laži, te da će zbog toga morati da ide u zatvor, prenosi Nova.rs.

Izvor: N1 Beograd, Nova.rs

Igor Jurić: Postoje svedoci pedofilije u Jagodini


 
Predsednik fondacije "Tijana Jurić", Igor Jurić izjavio je da sigurno postoje osnovi za sve tvrdnje koje su iznete na konferenciji za novinare potpredsednice Stranke slobode i pravde Marinike Tepić, a tiču se pedofilije u Jagodini.

Jurić je kazao da je svoja saznanja o pedofiliji u Jagodini već saopštio tužuilaštvu i bivšem ministru policije Nebojši Stefanoviću.

„Dokaze poseduje porodica s kojom sam u kontaktu i s obzirom da su u jednom momentu iz straha odustali od svedočenja, nastao je zastoj u istrazi“, rekao je Jurić.

Marinika Tepić je objavila video svedočenje bivšeg radnika hotela u Končarevu kod Jagodine, koji je prisustvovao podvodjenju maloletnih devojaka od, kako je rekao, 15, 16 i 17 godina starosti.

Svedok je rekao da su tim žurkama pored narodnog poslanika Dragana Markovića Palme, prisustvovali i visoki funkcioneri Socijalističke partije Srbije Ivica Dačić i Aleksandar Antić, kao i vlasnici Knez petrola i Kopernikus televizije.

Dragan Marković Palma je danas demantovao sve tvrdnje koje su izrečene na konferenciji za novinare Marinike Tepić.

Izvor: Beta, N1 Beograd

SVETISLAV BASARA - Non toilet paper



Piše: Svetislav Basara

V. V. Putin je onomad - navraćajući vodu na neku od svojih ukrajinskih vodenica - strogo, ali pravedno blagoizjavio da Rusija ni po koju cenu neće dozvoliti da se u „Donjecku ponovi Srebrenica“ i time eksplicitno priznao da se tamo dogodio genocid.

Čuvši tu vest, izoštrio sam pažnju, naćulio uši i stao da osluškujem eventualne reakcije Savskog Pojasa, Kitaj Goroda i Zvanične Megakasabe. Nisam, naravno, očekivao - nisam tolika budalesina - da će slavski, kitajogorodski i megakasabski telali kao guje ljute ciknuti da „nam je Putin zabio nož u leđa“, ali jesam očekivao raznorazne sublesaste vađevine, tipa „V. V. P. je u stvari mislio na varošicu Srebrenjic u Ingušetiji“. Međutim, ni mukajet. Mrtva tišina.

Ali je zato kao melem na ljutu ranu od Putinovog noža u leđima došao non-paper koji je regionalnoj javnosti uvalio stariji vodnik JNA Janez Janša, trenutno na funkciji premijera Slovenije, u kome je Janša - ostaće nepoznato u kom svojstvu i zbog kog qwrza Kraljevića Marka - izneo predlog da se BiH podeli po etničkoj osnovi i da svi budu „svoji na svome“, što će u prevodu reći - neki na kocu, neki na konopcu.

Dubara? Vrlo verovatno. Ali kad god se SV Janša pojavi sa nekim non-paperom - makar on bio i toaletni - neka se Jugoslavija brzo raspadne, a Janša profitira. EU je, naravno, promptno demantovala da je etnička podela njena ideja, ali, znate šta, Janša je ipak samo stariji vodnik, čisto sumnjam da sme uokolo i deliti non-papere, a da mu to nije naredio neki major.

Pre će biti da je to tzv. probni balon, iliti u ovdašnjem žargonu dubara, ubačena tako da se Vlasi ne dosete - a da bi se videlo kako će Vlasi reagovati - iz neutralne, euperizovane Slovenije. Achtung. Zar i prethodni pičvajz nije počeo u Sloveniji. Toj tezi u prilog ide i pitanje: „Možete li se vi mirno rastati?“, koje je slovenački predsednik federalnim, republičkosrpskim i entitetskim rogovima u vreći.

Pitanje je glupo. Ako u Briselu ne znaju - a podozrevam da i oni znaju - Pahor bi, kao poludomaći, morao znati da se BiH rogovi u vreći ne mogu ni sastati, kamoli rastati u miru.

Kitajgorodske reakcije su (bar javno) izostale, a zvanični Beograd se nije ni oglašavao. Zabavili se valjda o svom jadu, tj. o najnovijim srpskim podelama u Crnoj Gori.

Evo o čemu se radi. Nakon što su Mila Đukanovića pobedile u ratu, (pro)srpske stranke u CG su - sledeći Ćosićev aksiom - počele da gube u miru. Zdravko Krivokapić - čiji je munjeviti uspon iz anonimnosti radosno pozdravljen i u Kitaj Gorodu i u Euromahali (koja je čak raspisala poternicu, pardon konkurs, za srpskog Krivokapića) - jedva za nešto više od pola godine se srozao do izdajnika, Milovog čoveka, zapravo - ništa čoveka.

Razlog, tipično sprski, cinik bi rekao - pansrpski. Krivokapić je namerio - ili su mu možda namerili - da poštuje zakone i uredbe države čije vlade je postao predsednik, pak je srpskom div-junaku Leposaviću, zbog „javnog negiranja srebreničkog genocida“, poručio da podnese ostavku. Što ovome ne pada na pamet, jer se - i ovo je Ćosićev aksiom - Velika Srbija stvara tako što se urušava svaka država. 

SVETISLAV BASARA - Poluraspad srpskog (polu)sveta



Piše: Svetislav Basara

Moja neznatnost je svojevremeno, iz ličnih razloga - koje nije dužna da podeli s javnošću - priželjkivala da Crna Gora ostane u državnoj, makar i labavoj zajednici sa Srbijom. Ne samo iz sentimentalnih nego i iz pragmatičnih razloga.

Nadao sam se, naime, da će neuporedivo racionalnija crnogorska politika u granicama svojih skromnih mogućnosti uticati i na srpsku, za koju je u to (Tadićevo) vreme još bilo (prividne) nade. Ubrzo sam, međutim, video da uzalud behu sve nade moje, ali to je tema za neku drugu kolumnu.

Za odluku da sentimentima uprkos potpišem peticiju podrške nezavisnosti Crne Gore presudno je bilo to što su protiv CG nezavisnosti decidirano bili Koštunica, Bećković, nekoliko guslarskih društava, Ljilja Smajlovićka (Baka Prase je bio maloletan) i uobičajena grupa slučajnih prolaznika.

Stvar stoji ovako: ako su Koštunica i Bećković PROTIV nečeg (bilo čega), ako hoćeš „pametno da prelomiš“, budi ZA. I obratno. Tu greške nema. Ta dva dilbera - seljačke varijante Frankovog generala Miljana Astraja - žive od tuđih smrti i propasti. Ali nije to bilo sve. Blizak mi je bio i koncept građanske države, sekularna forma antipopulističke ideje monarhije koja se zasniva na časti i ličnoj odanosti suverenu.

U građanskoj državi građani su odgovorni isključivo prema drugim građanima i državi, ali ne i prema „narodu“, tj. plemenu, čije ingerencije po pravilu preuzimaju narodni pjesnici, narodni komesari, narodni lopovi i narodni jurodivci, a sve se završava pred narodnim kuhinjama.

Crna Gora je 2006. većinski prelomila pametno, ali se narodni pjesnici, komesari, lopovi i jurodivci diljem srpskog sveta nisu s tim pomirili. Bilo je predvidivo da se srpski polusvet s time neće pomiriti na isti način na koji se i inače ne miri sa bilo kojom realnošću, naročito kad zapreti da će krenuti u dobrom smeru.

Kao što su krajem osamdesetih diljem eks-Ju pronosili svetačke ćivote u nadi da će Sveti Sava poslušati njihovu (seljačko-političku), a ne Božju volju - i time posle deset prizvali užareno ugljevlje s neba - tako su onomad u istoj nadi i s istim ciljem zloupotrebili litije i Sv. Vasilija Ostroškog. Kakva će kazna uslediti, ostaje da se vidi, a već se pomalo i nazire.

Istog momenta kad su se trijumfalnom pobedom od jednog poslanika više uspentrali na vlast, crnogorski serpstvujušći su sledeći Ćosićev aksiom sve što su dobili u ratu ubrzano počeli da gube u miru. Brzini poluraspada znatno je doprinelo opravdano odsustvo - smrtni slučaj - mitropolita Amfilohija, valjda jedine osobe koja je bila u stanju da drži na kakvom-takvom okupu rogove u vreći, neopozivo razdvojene niskim strastima, ličnim interesima, labavo povezane srpstvom. Na vetrometini - vojkojebina je možda bolja reč - ostao je hristočežnjivi Krivokapić, koji nije u stanju da na okupu drži samog sebe, kamoli državu, makar ona bila mala kao Crna Gora. U jednoj su stvari, međutim, zajebali. Crnogorci nisu srbijanska raja, a Milo nije Tadić.