Rio Tinto nudio milione klubu, navijači Zvezde rekli ne može

Sport Klub iz pouzdanih izvora saznaje da su navijači Crvene zvezde, oni čija se reč poštuje na severnoj tribini "Marakane", stopirali uveliko dogovoreno sponzorstvo između najtrofejnijeg srpskog kluba i kompanije "Rio Tinto", vredno oko 15.000.000 evra po sezoni.

Kompanija koja želi da u Srbiji kopa litijum i tom namerom izaziva već duže vreme proteste građana, došla na ideju da se reklamira u najtrofejnijem srpskom fudbalskom klubu i na taj način dođe do eventualnog popravljanja imidža u javnosti.

Ispostavilo se da je pokušaj zapravo bila greška u koracima, pošto su navijači koji imaju jak uticaj na rukovodstvo odmah reagovali i stopirali potpis ugovora. U suprotnom, „Rio Tinto“ bi se našao na Zvezdinom dresu.

Prema saznanjima Sport kluba, kompletna priča ima dublje korene, a odnosi se na probleme u pregovorima oko novog ugovora između dugogodišnjeg generalnog sponzora velikana sa Marakane „Gasproma“ i uprave Crvene zvezde.

Zahtev iz Ljutice Bogdana da se sponzorstvvo poveća na 8.000.000 evra nije dobro prihvaćen u Rusiji, pa su pregovori došli u ćorsokak. Generalni sponzor je ponudio 5.000.000, a odgovor sa Marakane bio je da imaju daleko bolju ponudu.

Generalni direktor Zvezdan Terzić izvestio je Upravni odbor da je „Rio Tinto“ spreman da za generalno sponzorstvo ponudi 12.000.000 do 15.000.000 evra godišnje i kad je sve bilo spremno na najvišem nivou kluba da se prihvati aranžman, umešali su se navijači.

Zbog nezadovoljstva pregovrima sa ruskom kompanijom, Terzić je već prelomio da se „udari kontra“ imenovanjem drugog sponzora i dođe do veće zarade. Naređena je i akcija početka skidanja banera „Gasproma“ sa stadiona, ali sve je brzo obustavljeno.

Crvena zvezda i „Gasprom“ će nastaviti pregovore o novom ugovoru, od dolaska „Rio Tinta“ na „Marakanu“ nema ništa.

Kasnije u toku dana, kompanija „Rio Tinto“ reagovala je saopštenjem u kojem demantuje da je dostavila ponudu o sponzorstvu Crvenoj zvezdi. 

Izvor: Sportklub

Tri dečaka donirala kosu za decu obolelu od raka: Godinama je puštali da pomognu vršnjacima

Trojica dečaka iz Loznice i Bosne i Hercegovine donirala su, u jednom danu, kosu koja će biti iskorišćena za izradu perika potrebnih deci koja se leče od najtežih bolesti. Godinama su puštali kosu sa istim ciljem – da pomognu svojim vršnjacima.

Jedanestogodišnji Andrej Božilović iz Bratunca u Bosni i Hercegovini kod frizera je prvi put posle više od četiri godine. Sa radošću se u humanitarne svrhe odrekao 53 centimetra kose.

„Mislim da je to lepo i humano da damo ono što nekome treba. Meni ne treba ova kosa, nekome treba, bolje nekome dati“, ističe Andrej Božilović iz Bratunca za RTS.

Istog uzrasta i cilja u lozničkom salonu još dvojica dečaka.

Viktor Pavlović iz Karakaja ima 11 godina i kaže da je dugo puštao kosu sa namerom da pokloni nekome.

Vasilije Vasiljević iz Loznice navodi da je kosu puštao tri godine.

„Krenuo sam da gajim zato što sam hteo da doniram kosu deci koja su obolela“, ističe Vasilije.

Više od pet stotina dece i odraslih doniralo je kosu na istom mestu. U saradnji sa Udruženjem građana „Uvek sa decom“, Lozničani ali i njihove komšije sa druge strane Drine vratili su osmeh na lica mnogih mališana.

„Za ovih šest godina možda smo ukupno imali sedam-osam dečaka i ovo je danas baš rekord. Baš mi je drago da tri divna momka otprilike istih godina i baš, baš duge kose to urade. Postoje deca koja imaju srce, koja imaju želju da pomognu drugoj deci“, navodi frizerka Vesna Rakić.

„Empatija, to je ono na nama roditeljima, zaista treba da im usadimo osećanje za druge. Jer, ukoliko mi kao roditelji ne utičemo na taj način na svoju decu, šta možemo očekivati sutra, pogotovo u današnje vreme“, ističe Bojana Nešković iz Bratunca.

Za izradu jedne perike potrebno je šest donacija i 50.000 dinara. Kosa se može pokloniti u salonima širom zemlje, a šišanje je besplatno.

Izvor: RTS, N1

Građani Loznice i aktivisti: Profesori i lekari gde ste, sveštenici, sram vas bilo

Građani koji se protive projektu "Jadar" bili su ispred Skupštine grada Loznice pošto su dobili informaciju da bi na sednici trebalo da bude usvojen Prostorni plan posebne namene za projekat “Jadar”. Ta tačka se ipak nije pojavila na dnevnom redu, ali su okupljeni sat i 20 minuta stajali ispred zgrade opštine jer svi govore isto - da nemaju poverenja u vlast.

Tako ni Vidoje Petrović, gradonačelnik Loznice, nije dobro dočekan kada je ulazio u zgradu. Praćen zvižducima i vuvuzelama okupljenima je poručio da rasprave o planu za Jadar danas neće biti, ali da će se „videti ko će biti zadnji“.

„Ko vam daje pravo da nas prodajete? Tako je, videćemo ko će biti zadnji“, uzvikivali su građani.

„Ko god danas potpisao plan, stigla ga Lazareva kletva, ne imao roda ni poroda“, čulo se ispred SO Loznica.

Okupljeni građani svi od reda kažu da nisu verovali u informaciju da tačka o prostornom planu za projekat Jadar neće biti na dnevnom redu, čak i kad je to rekao gradonačelnik i opozicioni odbornici.

Zato su ostali ispred zgrade sat i 20 minuta nakon što je počela sednica, iz predostrožnosti jer su mislili da će ovaj plan biti „proguran“ pod tačkom „razno“.

„Nemam poverenja ni u koga, ništa im ne verujemo. Došla sam da se borim za decu i unučiće“, rekla je jedna građanka.

„Meni koleginica spušta slušalicu što gledam N1, a takvi su svi iz SNS ovde, većina ih je iz SNS“, dodala je.

Objašnjava da nema poverenja jer iz SNS nikad ne rade ono što obećaju. „Isto kao Vučić, a onda Ustavni sud promeni odluku“, kaže.

Još jedna gospođa, očigledno penzionisani prosvetni radnik, takođe nije imala reči hvale za političare koji forsiraju projekat „Jadar“.

„Ovo je borba na život i smrt. Ja se obraćam svojim kolegama, profesorima i učiteljima, narodnim prosvetiteljima. Đaka ima u klupama sve manje. U kolevkama još manje. Pokažite svojim primerom kako se brani otadžbina. Prozivam zdravstvene radnike, lekare, ljude od struke. Neka izađu, neka kažu narodu šta ih čeka ako ovo zaživi. Pozivam sveštenike. Sram ih bilo“, rekla je.

Žena koja je na skup došla sa malim detetom kaže:

„Zato što imam tri sina, zbog njih sam i došla danas ovde. Imam tri dečaka i ne dam Srbiju, ne dam Jadar. I apsolutno ne želim zdravlje moje dece da se naruši. Ne samo moje, nego sve dece. Apsolutno. I zbog njih mi je i žaš što nas je ovde u malom broju. Trebalo bi svi da izađemo na ulicu da se borimo. Jer bez borbe nemamo ništa“.

„Šuška se i o skupu SNS za godišnjicu Oluje u Loznici, pritisak javnosti učinio svoje“

Tomislav Čotrić, odbornik iz Demokratske stranke smatra da danas ipak nije bio dopunjen dnevni red zbog pritiska javnosti, a i da je “ impozantni skup u Valjevu učinio svoje“.

„Tako da su oni verovatno procenili da nije najbolje vreme da to danas na ovoj skupštini urade i da moraju mnogo bolje da pripreme kako teren ovde, tako i u Srbiji. Svedoci smo da poslednjih nekoliko dana na svim mogućim nacionalnim televizijama i lokalnim medijima se vrši strahovita propaganda u korist tog projekta rudnika litijuma i da se barata samo podacima koje je naručio Rio Tinto za potrebe rudnika. Nigde se ne pominje mišljenje Srpske akademije nauka niti naših eminentnih stručnjaka“, kaže Čotrić.

On kaže da opozicioni odbornici nemaju prostora na lokalnim medijima da bilo šta kažu kada je u pitanju projekat rudnika litijuma.

Na pitanje zbog čega je današnji protest daleko manjeg intenziteta nego onaj u Valjevu, odgovara:

„U međusobnoj komunikaciji između odbornika Srbije protiv nasilja i ostalih opozicionalnih odborničkih grupacija bio je dogovor ako se na dnevni red stavi pitanje prostornog plana, mi bismo onda preko društvenih mreža obavestili naše prijatelje iz udruženja Ne damo Jadar i ostale, i onda bismo u narednih sat, dva vremena imali ovde sigurno nekoliko hiljada ljudi koji su samo čekali znak ako bi se to stavilo na dnevni red da krenu i da isprate rad današnje skupštine grada Loznice“.

Od Zlatka Kokanovića i drugih članova udruženja Ne damo Jadar moglo se čuti, kako prenosi naš reporter, da oni ostaju u pripravnosti u narednom periodu i očekuju da bi se možda na dnevnom redu nekog sledećeg zasedanja mogao naći prostorni plan.

„I mi to isto očekujemo i spremni smo za to. Zaista svakodnevno smo u komunikaciji i odbornici i građani. Tenzije u Loznici su jako velike. Kad se krećete gradom i po selima svi nas pitaju šta se dešava i svi su nervozni. Mislim da neće biti dobro, a ako je tačno ono što čujemo iz kuloarskih priča da će ovde biti organizovan nekakav skup Srpske napredne stranke. To bi zaista moglo da dovede do ozbiljnih sukoba između građana“, kaže Čotrić.

On objašnjava da su odbornici čuli da će se u Loznici organizovati obeležavanje godišnjice Oluje, i to na tamošnjem stadionu.

„To je neka priča koja ide među narodom. Da li je tačno ili nije, nemamo još potvrđen podatak“, navodi Čotrić.

Na pitanje da li je taj skup možda jedan od razloga što danas nije usvojeno ono što je planirano, odgovara potvrdno.

Izvor: N1

Prof. sa Oksforda Mark Gudejl: Od naroda Srbije se traži da se žrtvuju za dobrobit Evrope

U četvrtoj epizodi Radar podkasta sa Stevanom Filipovićem, autor je otišao u Oksford gde je posetio profesora antropologije Marka Gudejla. Povod za razgovor predstavlja ponovno aktiviranje planova Rio Tinta za otvaranje rudnika litijuma u Srbiji, pošto je prof. Gudejl proveo četiri godine istražujući kako se Bolivija – država sa najvećim rezervama litijuma na svetu – suočava sa pitanjima koja su sada pokrenuta i u Srbiji. Pre svega, da li treba pristupiti rudarenju litijuma i kakve su moguće posledice tog izbora.

Iako Bolivija i dalje nije započela industrijsku proizvodnju litijum karbonata (planiranog finalnog proizvoda Rio Tintovog rudnika), još 2017. godine je osnovala državno litijumsko preduzeće, koje ostvaruje saradnju sa stranim kompanijama.

„To je veoma različit pristup od uobičajenog izdavanja dozvole stranim kompanijama da vrše eksploataciju za određenu naknadu, koje onda iznose profit u inostranstvo. To što sada rade sa litijumom, prethodno su uradili sa prirodnim gasom, kada su 2006. godine nacionalizovali naftnu i gasnu industriju – što je bio prvi potez Eva Moralesa nakon što je izabran za predsednika. U narednih desetak godina, Bolivija je tako zaradila milijarde dolara i uspela je da dobar deo tih prihoda preraspodeli kroz socijalna davanja. Osnovali su nove fondove za trudnice, za studente… U Srbiji imate veoma drugačiji slučaj. Najveći deo profita ići će anglo-australijskoj kompaniji Rio Tinto, a ne narodu Srbije“, ukazao je Gudejl.

I dodao da, budući da se sedišta Rio Tinta nalaze u Londonu i Melburnu, to znači da novac neće čak završiti ni u EU. Ali postoje drugačiji ekonomski, kao i geopolitički razlozi zbog kojih je Evropa stala iza projekta – najveći evropski proizvođači automobila su najavili da će se prebaciti na proizvodnju električnih vozila, međutim, trenutno baterije za njih moraju da uvoze, pre svega iz Kine koja dominira tržištem. Zato, konstatuje Gudejl, i EU i evropske kompanije očajnički traže način da proizvode baterije na tlu Evrope. A to znači i da žele da se razreši politički konflikt koji je nastao u predelu Jadra, kako bi mogli da tamo počnu da proizvode litijum.

„Ono što slučaj Jadra čini neobičnim, čak i u globalnom kontekstu, jeste činjenica da je planiran u naseljenoj, poljoprivrednoj oblasti. Što nije ni nalik rudnicima litijuma u Zapadnoj Australiji, koji i dalje proizvode najveću količinu litijuma na svetu, a koji se nalaze u pustinjskoj oblasti. Poenta je da će to biti veoma jedinstven projekat, sproveden od strane kompanije koja nema rudnik litijuma nigde u svetu. Što znači da je mnogo toga eksperimentalno i postoje mnoga neodgovorena pitanja. Ali ono na koje mislim da već možemo da odgvorimo jeste da li će projekat naneti nepopravljivu štetu životnoj sredini? Mislim da je odgovor: aposlutno da“, kaže profesor Gudejl.

Gudejl je zaključio da se na neki način od građana u dolini Jadra, ako ne i cele Srbije, u ovom slučaju traži da se žrtvuju zarad dobrobiti Evrope, a glavno pitanje je da li je ta žrtva uopšte vredna.

Izvor: Radar, N1