S obzirom na to da je u danu kada je isticao rok za Vučićevu veličanstvenu pobedu nad koronom, umesto na proslavu otišao do Batajnice da bi iskopao rupu za izgradnju nove kovid-bolnice, deluje da je predsednik konačno shvatio da je koronu teže eliminisati nego ljudska prava i demokratiju
Konačno se i to dogodilo – u medijima se pojavio naslov „Lekari se žalili - država menja strategiju borbe sa kovidom-19“. Šteta što ta lepa vest dolazi sa Filipina a ne iz Srbije, ali su valjda na Filipinima lekari koji su u skafanderima i na prvoj liniji odbrane neki bolji lekari od onih naših 3.000 iz Ujedinjenih protiv kovida, koji ne znaju ništa, koji su nekompetentni jer samo rade po bolnicama i sa pacijentima, a ne sede po ceo dan sa državnim vrhom na umnim sastancima.
Uostalom, filipinski lekari su reagovali tek kada je situacija zbilja postala alarmantna i kada su u jednom danu (1. avgust) zabeležili 4.963 novoobolela, dok je u Srbiji 330. Mada, ukoliko bismo taj podatak obračunali prema broju stanovnika, ispada da je na Filipinima zaraženo 45,24 osoba na milion stanovnika, dok je u Srbiji taj broj nešto veći i iznosi 47,39. Dakle, izgleda da totalno bezrazložno paniče i da su i oni pobedili koronu, ali nije bilo Aleksandra Vučića da im to saopšti, niti Kriznog štaba spremnog da ih uveri kako su „zaravnili krivu“, pa je situacija pod punom kontrolom.
Ostaje malo nejasno da li je kriva samo zaravnjena na tričavih 300 do 400 novoobolelih dnevno, umesto na jednocifrenom broju ka kom teže i zemlje daleko veće od Srbije ili se ispunilo obećanje koje je Vučić dao 12. jula, da će „za 20 dana ta zaraza biti savladana u zemlji“. S obzirom na to da je u danu kada je isticao rok za njegovu veličanstvenu pobedu, umesto na proslavu otišao do Batajnice da bi iskopao rupu za izgradnju nove kovid-bolnice i najavio njeno otvaranje za 1. decembar, deluje da je i sam predsednik shvatio da je koronu teže eliminisati od ljudskih prava i demokratije, ali i da se taj problem može prevazići uz dovoljno ljudi koji su spremni za njega da lažu. Ili da bar izgovaraju, u danu kada je broj novozaraženih iznosio 372, a preminulih sedam: „Uspeli smo da zaravnimo epidemiološku krivu, i to je posledica mera koje sprovodimo, odnosno svesti svih građana da je ovo borba svih nas zajedno“ (član Kriznog štaba dr Zoran Gojković).
Šta reći nego bravo. Koga briga što smo prema zvaničnim podacima u maju imali 2.400 inficiranih osoba, u junu 3.100, a u julu skoro 11.000 i što imamo najintenzivniji od četiri stepena transmisije virusa (procena je da je rizik od zaražavanja jedan od najviših u Evropi), kada je Krizni štab zadovoljan. Naravno brojkama koje su sami ispisali, a ne okolnostima u kojima rade, uz nezahvalne građane i još nezahvalniju struku koja nije na naprednjačkom platnom spisku.
Ne zna se da li ih više nerviraju pojedinci koji su savladali osnovni račun i samim tim doveli njihovu računicu do apsurda ili lekari (u međuvremenu ih je podržao deo prosvetnih radnika, advokata, socijalnih radnika, veliki deo organizacija civilnog društva...) koji su izašli sa veoma korektnim zahtevima: da se organizuje postupak pouzdanog utvrđivanja broja zaraženih, obolelih i umrlih od kovida-19, kako u opštoj populaciji, tako i među zdravstvenim radnicima i da se sprovede nezavisna istraga koja bi utvrdila da li su podaci bili namerno zataškavani i, ako jesu, da odgovorni za to podnesu i profesionalnu i svaku drugu odgovornost.
Autor: Sandra Petrušić
Opširnije u štampanom izdanju NIN-a od 6.8.2020.
