Zoran Kesić i ekipa Njuz.net-a, kolumna za nedeljnik ''NIN''m 20.8.2020.
Vučić još vaga da li će u novu vladu uzeti onoga koji ume vešto da pliva i održava se dugo na površini ili Aleksandra Šapića. Najbolje je da još malo razmisli, taman do Nove godine, kad prođe sedmi pik trećeg talasa korone. Ili još bolje, da do 2022. izdržimo bez vlade i da onda sve izbore odradimo onako đuture
Srbija ni posle dva meseca od izbora nije dobila vladu. Što čoveka logično natera da se zapita - a zašto smo onda onoliko žurili sa izborima i organizovali ih po cenu novog raspaljivanja epidemije?
Predsednik Srbije bi vam rekao „zato što poštujemo Ustav i zakone ove zemlje, sve će biti urađeno u skladu sa važećim regulativama, bla, bla, bla“, ali onda čuješ da je Novi Zeland uradio upravo to, odložio izbore na mesec dana i to samo zato što su se u toj zemlji mestimično pojavili novi slučajevi korone. A složićemo se da je Novi Zeland država koja kudikamo bolje zna kako da bude država nego što je to slučaj sa Srbijom i da, kao ozbiljna država, vrlo poštuje svoje zakone. Njima se nije žurilo sa izborima, jer im je zdravlje građana važnije. Kakvi amateri! Nisu objavili čak ni pobedu nad koronom, ma nijednu utakmicu poštenu da organizuju, a o postizbornim žurkama da i ne govorimo.
Samo su nam, eto, pokazali da je moguće i ne organizovati izbore baš po svaku cenu. Problem je, međutim, što ne znamo šta bi Novozelanđani uradili da su hipotetički ipak organizovali izbore. Šta bi se dešavalo posle? Logika govori da ti je, kada već tako užurbano organizuješ izbore, sigurno stalo da što pre formiraš vladu kako bi mogao efikasno da nastaviš da se boriš sa pandemijom, ali i sa ekonomskom krizom koja će sasvim izvesno uslediti.
Nismo videli Novozelanđane u toj situaciji, ali jesmo videli nas. A nama se izgleda baš ne žuri. Vlada još nije formirana, a kažu da će se to desiti tek početkom septembra. Do tada, u medijima se pojavljuju neki tehnički ministri koji se bave nekim tehničkim stvarima, neko bi rekao stanje redovno, a uostalom i šta će nam novi ministri kad se zna da se malo toga pitaju i da će njihovo imenovanje biti čisto ispunjavanje forme bez ikakve suštine.
Onome koji donosi odluke mandat još nije istekao, a sada kada mu je, kako on to voli da kaže, potvrđen legitimitet, može i on malo da predahne pre nego što počne sa pripremama za krucijalnu političku odluku, za slatke muke srpske politike. Dačić ili Šapić.
Izbor nije lak, treba sve dobro promisliti i možda zato predsednik toliko odugovlači. Kako odabrati najbolje od toliko opcija? Verovatnoća da pogreši nije mala, čak 50 odsto. Pa ti budi pametan. Sa jedne strane onaj koji ume vrlo vešto da pliva i održava se dugo na površini, a na drugoj Aleksandar Šapić.
Zato bi bilo najbolje da predsednik uzme još malo vremena da razmisli. Može da nam javi negde tamo oko Nove godine, taman kad prođe sedmi pik trećeg talasa korone. Ili još bolje, možemo lepo da sačekamo do 2022. Tada su predsednički izbori, možemo da izdržimo godinu-dve bez vlade i da onda sve odradimo onako đuture. Možda do tada promenimo i Ustav, pa vlada najzad i formalno postane ono što defakto jeste. Jedan čovek. Da se ne lažemo.
