Piše: Dejan Tiago Stanković, za nedeljnik ''NIN''
Udarna vest je da su američki naučnici utvrdili da supstance iz marihuane blokiraju replikaciju kovid virusa u plućima, i na nekoliko načina pomažu plućima da se bore protiv zaraze, smirujući upalu, tako da je kod pacijenata koji su uzimali marihuanu (kanabis) učestalost infekcije virusom korona manja.
Živim u Portugalu gde uživanje marihuane nije kažnjivo i društveno je prihvatljivije nego pušenje duvana, budući da je duvan štetan za zdravlje i okolinu, a za kanabis se zna da pomaže kod određenih bolesti, pa i kovida. Uz to, koristan je jer služi i da se čovek malo opusti, da ga prođe briga i sekiracija, bez alkohola ili bensedina. Država je pre 10 godina dekriminizovala i prestala da proganja korisnike, ne uznemiravaju one koji imaju par biljaka u bašti, pod lampama u podrumima, čak i po terasama u mojoj ulici. Кo hoće puši, ko neće ne puši, svako gleda svoje posla, a država se, mudro, u sitan mutan posao ne meša, koncentriše se na borbu protiv krupnog kriminala, tako da na primer student koji proizvede, kupi ili proda marihuanu u razumnoj količini, sigurno neće završiti u zatvoru sa silovateljima, a kriminalac koji ima dve tone hoće. Ja na primer svoju savest, da ne podržavam mafiju, smirujem tako što u Lisabonu nabavljam od klinaca iz kraja koji gaje u dvorištu.
U Srbiji je upravo obratno. Država, s jedne strane, po strogom zakonu proganja korisnike, proizvođače i trgovce, neretko pretresa omladinu po ulici, i privodi zbog tri listića u džepu. I za posedovanje par grama se bude osuđen na zatvor. Pa kako to da se, uz toliku strogoću, do marihuane u Beogradu dolazi možda i lakše nego u Lisabonu? A, i jeftinija je.
Zato što naša država ne proganja krupne proizvođače i rasturače, već ih pomaže. Кako znam? U Beogradu, čujem, odnedavna marihuane nema ni za lek. Prvi put je ponestalo posle otkrivanja slučaja Jovanjica, ali se tržište brzo oporavilo, što govori da Jovanjica uopšte nije jedini proizvođač. Najnovija nestašica, još drastičnija od prve, koincidirala je sa hapšenjem Veljka Belivuka i kompanije, po čemu se može zaključiti da su oni jedini travu donedavna rasturali, i da ih je doskora neko štitio. Verovatno neko iz države, ko bi drugi mogao?
U slučaju Jovanjica više nikome nije jasno šta se događa, i čini se da vlast diže galamu kao da želi da nas dodatno zbuni. Ali, zna se da je otkriveno 12 hektara zasada marihuane, preko tone i po suvog proizvoda, da je imanje primilo 9,3 miliona evra državnih subvencija, da su navraćali krupni političari, da je gazda imao policijske tablice i značku, po čemu se može osnovano posumnjati da postoji sistem koji je tom ilegalnom biznisu stajao na usluzi i da su ga servisirali službenici MUP-a, vojne i civilne obaveštajne agencije. A to verovatno nisu radili za badava.
Da je marihuana legalna, takva zaštita proizvođačima i rasturačima ne bi bila potrebna, jer to više ne bi bio biznis kojim mogu da se bave samo oni za koje zakon ne važi. U Кanadi ili SAD, država je izabrala put potpune legalizacije kanabisa, dakle kupujete je kao i bilo koju lekovitu travu, a proizvođači ulaze u legalne tokove kao i svi drugi poljoprivrednici, plaćaju porez i akcize državi, ali i doprinose za radnike, penziju, zdravstveno osiguranje.
Кada bi je legalizovali, svako bi mogao da je sadi, nije to neka velika nauka, jedino što se ne bi zarađivalo toliko mnogo, jer legalni posao nikada ne biva tako profitabilan. Činjenica da u Srbiji zakon nije isti za sve, u ovom slučaju je do te mere očigledna da ne vidim kako je režim zamislio da sve ovo izgladi. Da sam na njihovom mestu, iskoristio bih činjenicu da kanabis leči koronu i legalizovao i uzgoj i upotrebu. Tako bismo, kao prvo, makar jednom imali utisak da su svi građani jednaki pred zakonom; kao drugo, mnogi koji leže u zatvoru zato što su državnoj mafiji pravili konkurenciju bili bi pušteni, a kao treće, vlast bi, makar po tom pitanju, prestala da bude mafijaška. Dakle sve je lako, samo treba da se oproste od dela profita, da izglasaju u parlamentu zakon i da pređu da rade legalno, ništa više.
Međutim, po mom iskustvu, teško da će do toga doći, jer em su mnogo alavi na pare, em je teško mafijašu da se uklopi u zakon. Nije mu u prirodi. Uostalom, kada su oni išta isterali na čisto, njima je lov u mutnom specijalnost.
