SVETISLAV BASARA - Porodične stvari



Piše: Svetislav Basara

Ne treba ni trenutka sumnjati da će serija „Porodica“, koja startuje 29. marta, a završava se 2. aprila - koju živ nisam da sačekam i pogledam - izazvati nove srpske podele. Ništa čudno u zemlji u kojoj se istorija piše filmovima i TV serijama.

Neće biti ništa čudno ni ako „Porodica“ postane i naučno referentna, tj. ako budući pisci istorije prilikom „obrade“ događaje iz 2001. godine napišu u fusnoti - „vidi seriju ‘Porodica’, epizoda dva“. Svejedno, bez obzira na svih sto đavola koji vire iza Mire, držim da je veoma dobro što je serija urađena. Nevelika istorijska distanca može biti samo njena prednost. Evo zašto.

Zato što je - izuzimajući one koji su streljani ili zamakli - još mnogo serijinih persona dramatis živo i u granicama skromnih mogućnosti zdravo i zato što većina ionako drevne populacije Srbije koliko toliko dobro pamti događaje, što znatno smanjuje manevarski prostor za laganja, mašćenja, mitologizacije i mitomanizacije. Ne insinuiram da su autori serije imali takve namere, ali što reko Očenaš - bolje ne biti vaveden vo isukušenije.

Ova kolumna izlazi prekoreda, što reko naš narod. Bio sam naumio da pišem ono o čemu ću pisati sutra, ali sam videvši u novinama fotografiju Mire i Slobe, tj. Mire Karanović i Borisa Isakovića u ulogama Mire i Slobe, odlučio da kukureknem pre svitanja. Za razliku od plejade Nikola Pašića sa bradama „na lastiš“ i kraljeva Aleksandara (i Obrenovića i Karađođevića) u uniformama iz pozorišnih fundusa, Mira Karanović i Boris Isaković frapantno lične na Slobu i Miru.

Osobina je velikih glumaca - a Karanovićeva i Isaković to jesu - da „ulazeći u lik“, kako to glumci kažu, frapantnu sličnost sa ličnostima koje igraju, a sa kojima ne moraju imati biometrijskih sličnosti, postižu „iznutra“, a ne spolja, šminkom i kreveljenjem. Uverljivost je najvažnija za umetnost video (i ne samo video) iluzija. A ovo obećava. Živ takođe nisam bio da vidim kako je „ispao“ Čeda - pretpostavljam da je i on na žeravici - ali slika njegovog lika je (bar za mene) ostala nedostupna.

Sad natrag na srpske podele. Može „Porodica“ dostići produkcioni nivo i dinamiku „Peaky Blindersa“, malo će ko u Srbiji biti zadovoljan, tvrd vam stojim, ovako „na neviđeno“. Što događaji budu nepristrasnije predstavljeni u seriji, to će pristrasnosti publike narastati do amoka. Što ukupan utisak bude uverljivije korespondirao sa bivšom realnošću, to će gnev i Prve i Druge Srbije i Kitaj Goroda i Euromahale biti veći jer ni jedni ni drugi naprosto očima ne mogu da vide realnost, čak ni kad je bivša.

Upravo to slepilo za realnost (svih boja) i dovelo je do događaja koje ćemo gledati u seriji, a koje ćemo - kako stvari stoje - gledati i budućnosti, ne, međutim, u seriji, nego u ostacima straćene realnosti. Serije dolaze posle. Kako ono reče onaj mudri čovek - ko ne izvuče pouke iz istorije, osuđen je da je ponavlja do unedogled.