SVETISLAV BASARA - Do jaja



Piše: Svetislav Basara

Vaistinu do jaja. Ali hajdemo redom. Tokom boravka na Kipru, iz obično dobro obaveštenih izvora sam saznao da pravoslavi Grci - doduše između sebe, ne u javnosti - pravoslavne Slovene, uključujući i nas, Srbe, zovu - „nedokršteni“.

Nije mi to uopšte bilo pravo. Ali sam to relativizovao ovako. Grci sebe vole da posmatraju kao elitu pravoslavlja, to je fakat. S druge strane, u pravoslavnoj vaseljeni Sloveni su većina, a Ruska crkva - budući da ima mnogo više tenkovskih divizija od grčke - obrni-okreni vodi glavnu reč. Da ne dužim, protumačio sam to kao izraz nezadovoljstva i osujećenosti.

Međutim, kako je vreme prolazilo, sve češće sam pomišljao da su Grci u pravu što nas zovu „nedokršteni“, a posebno sam tako pomislio onomad, na Veliki petak, obavestivši se na „zapaljenim“ društvenim mrežama da je odštampotina Srpski telegraf kao praznični poklon priložila raskošnu paletu nalepnica za uskršnja jaja na kojima su, između ostalih, bila izobražena i takva svetlila vaseljene poput vojvode Mišića, Karađorđa, Putina, (naravno) Vučića, pa čak i Dačića, ali i doktora Darije KT i Predraga Kona.

Takva jedna svinjarija u Grčkoj - a verovatno i drugde - ne samo da je nemoguća nego i nezamisliva, a čak i kad bi se nekim slučajem neka atinska žutara usudila da objavi takvu jednu budalaštinu, momentalno bi žestoko reagovale i crkva i država, javnost, a najverovatnije i organi gonjenja.

U Srbiji niko nije reagovao. Ono jeste bilo malčice ritualnog ibretenija, cijukanja i primedbi na „neukus“, začinjenih budalastim polemikama da li je „pored Tesle i vojvode Mišića“ na jajima (zašto ne u jajima?) mesto i politikantima i pevaljkama. Kažem „budalastim polemikama“ zato što na uskršnjim jajima ni Tesli ni Mišiću nije mesto, naročito ne Tesli, koji - uprkos dirljivim naporima etnofiletičkih elita - izričito nije bio hrišćanin.

Ne kažem da je idejnog tvorca nalepnica i glavnog urednika ST-a trebalo streljati, pa čak ni ispendrečiti, ali je pres-služba Sinoda SPC, ako to uopšte postoji, mogla izdati saopštenje u kome bi blagim, biranim rečima usprotestovala zbog prostakluka koji će - kako god da ga obrneš i okreneš - biti povezan sa crkvom. I to ne bez razloga.

Evo zašto. Samo po sebi, uskršnje jaje nije nikakva „svetinja“, to je obično kuvano jaje, njegova „vrednost“ je čisto simbolična - što ne znači da nije vrlo važna - ali govoriti o važnosti simbola u zemlji u kojoj malo ko haje za saobraćajne znake isto je što i džaba krečenje.

Još je besplatnije krečenje govoriti o važnosti simboličnog poretka za istoriju i život, ali hajde ipak da kažemo neku. Šta, dakle, znači uspostaviti simbolični poredak. To znači odvajanje stvari koji ne treba da stoje zajedno i spajanje stvari koje treba da stoje zajedno. Kad tog poretka nema - ili kad se pokarabasi - sve odlazi dođavola. Moj drug Novica Milić nije bio lenj, pa je kupio inkriminisane nalepnice, zalepio ih na jaja i podelio prijateljima. Meni je zapalo jaje sa ikonom Ivice Dačića. Ostavio sam ga kao čuvarkuću.