Piše: Ognjen Radonjić, profesor Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu
Ilustracija: Darko Grbović
Tužna istina o ekonomskom tigru sa Balkana
Кraljevi i prosjaci
Uprkos tvrdnjama zvaničnika, Srbija 2020. nije imala najmanji pad BDP-a u Evropi. Кao što ni prethodne dve godine nije imala najveći rast. Niti će biti šampion po rastu ostvarenom u 2021. i projektovanom za 2022. Umesto da Srbija vremenom smanjuje zaostatak za zemljama Centralne i Istočne Evrope, taj jaz je sve dublji
Već dugo slušamo priče ove vlasti da je Srbija ekonomski tigar. U to posebno pokušavaju da nas uvere od kada je izbila globalna pandemija virusa korona. Tako je premijerka Ana Brnabić u decembru 2020. zaključila da će Srbija imati definitivno najmanji pad BDP-a u Evropi. Ispostavilo se, prema podacima MMF-a, da ova tvrdnja nije bila tačna i da su neke zemlje i u pandemijskoj godini ostvarile pozitivan privredni rast - Irska 5,87 i Turska 1,79 odsto - dok su manji privredni pad od Srbije (-0,98 odsto) zabeležile Norveška (-0,77) i Litvanija (-0,87 odsto).
Potom je premijerka krajem novembra prošle godine došla do novog zaključka – da će Srbija 2021. i 2022. imati najveći kumulativni rast BDP-a u Evropi. Ako pogledamo predviđanja MMF-a, i u obzir uzmemo samo zemlje Centralne i Istočne Evrope (CIE) koje su članice EU, jasno je da ni ova njena tvrdnja nema uporište, jer će ispred nas biti Mađarska i Estonija sa kumulativnim rastom od po 13,1 odsto, a uz njih i Hrvatska sa 12,5 i Rumunija sa 12,2 odsto.
Ni to nije bilo dovoljno, pa se poigravanje podacima nastavilo kada se, krajem decembra 2021, ministar finansija Siniša Mali dosetio novog rekorda – Srbija ima najveći kumulativni rast BDP-a u Evropi u 2020. i 2021. Кako bismo prekratili ceo proces, u razmatranje uzimamo samo četiri zemlje koje su imale privredni rast ili manji privredni pad od nas u pandemijskoj godini na osnovu čega dolazimo do zaključka da ni ova tvrdnja nije tačna – kumulativni rast BDP-a u pomenutim godinama za Srbiju iznosi 5,5 odsto, dok su ispred nje Irska sa 19,7 i Turska sa 10,9 procenata. Važno je napomenuti da su u pitanju predviđanja MMF-a iz oktobra 2021. i može očekivati da će doći do korekcije privrednog rasta Srbije u 2021. i 2022. nadole zbog energetske havarije koju smo doživeli u decembru 2021.
Vratimo se na činjenicu da je srpski privredni pad bio jedan od najnižih u Evropi, jer je važno postaviti pitanje uzroka, ali i cene koja je plaćena. Naime, najveći pad BDP-a doživele su zemlje čijem bruto društvenom proizvodu značajno doprinose automobilska industrija, proizvodnja trajnih potrošnih dobara, transport i turizam. Sa druge strane, privredne grane koje su u Srbiji doživele rast od pet odsto i to na vrhuncu pandemije imaju značajno učešće u srpskom BDP-u. Prema podacima iz Кvartalnog monitora, poljoprivreda, prehrambena, duvanska i hemijska industrija stvaraju 13 odsto srpskog BDP-a, a njihov udeo u BDP-u EU je samo 5,5 procenata.
Važan aspekt je i pitanje troškova antikriznih mera koje su omogućile nizak pad BDP-a. Prema podacima MMF-a, Srbija je u vrhu zemalja Centralne i Istočne Evrope po antikriznoj fiskalnoj potrošnji od januara 2020. do jula 2021. – za te namene potrošeno je 8,3 odsto BDP-a i ispred nje su samo Mađarska (10,5), Češka (9,6) i Letonija sa 8,7 odsto. Zanimljivo, sve zemlje osim Irske, koje su u 2020. uspele da ostvare privredni rast ili blaži pad od Srbije, imale su nižu antikriznu fiskalnu potrošnju - Turska 2,7 odsto, Norveška 7,4 i Litvanija 7,5 procenata BDP-a. Ali, sve te četiri zemlje imaju i daleko veću stopu vakcinacije stanovništva.
Srbija je specifična i po tome što osim nje nijedna evropska zemlja nije posegla za neselektivnom podelom novčane pomoći svim punoletnim građanima – po 100 evra u 2020. i po 60 evra za sve punoletne građane, plus još 50 evra za sve penzionere u 2021, što nas je ukupno koštalo više od milijardu evra. Taj novac je obezbeđen novim zaduživanjem, pa je delom i zbog toga javni dug od početka 2020. do kraja oktobra 2021. povećan za 5,78 milijardi evra. Sledi još jednokratna pomoć svim penzionerima u februaru 2022, što će nas koštati dodatnih 290 miliona evra.
Na kraju, da bi slika troškova bila upotpunjena, trebalo bi ukrstiti sve ove podatke sa brojem preminulih od virusa korona i stopom vakcinacije stanovništva. Кao pokazatelj smrtnosti koristimo „višak smrtnosti“ britanskog časopisa The Economist (posmatrani period april 2020 – oktobar 2021) do koje se dolazi kada se uporedi petogodišnji prosek broja umrlih na godišnjem nivou u pretpandemijskom periodu sa brojem umrlih na godišnjem nivou nakon izbijanja pandemije. Obrazloženje u prilog korišćenja ovog pokazatelja je da raspoloživi podaci nisu u stanju da pruže celovitu sliku o smrtnosti od ovog virusa iz nekoliko razloga - zanemaruje se da ima umrlih od korone koji se prethodno nisu testirali, najčešće zbog nedostatka testova; ne računaju se sekundarne smrti do kojih je došlo jer hronični bolesnici i urgentni slučajevi nisu bili u mogućnosti da dođu do neophodne zdravstvene nege usled prenapregnutosti zdravstvenih kapaciteta; kašnjenje u prikupljanju podataka. Prvo mesto na svetu po ovom pokazatelju zauzima Bugarska sa viškom od 808 preminulih na 100.000 stanovnika, nižim izdvajanjima za antikrizne fiskalne mere i značajno nižom stopom vakcinacije (27 u potpunosti vakcinisanih na 100 stanovnika) u odnosu na nas. Srbija zauzima peto mesto na svetu i drugo među posmatranim zemljama sa viškom od 606 preminulih na 100.000 stanovnika (ukupni višak od blizu 42.000 preminulih) i svega 46 u potpunosti vakcinisanih na 100 stanovnika. Osim Bugarske, još samo Rumunija ima nižu stopu vakcinacije (40 od 100 stanovnika ) od Srbije, sa takođe visokim viškom smrtnosti, ali i daleko nižom antikriznom fiskalnom potrošnjom. Litvanija je nestandardna sa visokim viškom smrtnosti (593 na 100.000 stanovnika), visokom antikriznom fiskalnom potrošnjom (7,5 odsto BDP-a) i relativno visokom stopom vakcinacije (65 od 100 stanovnika).
Među zemljama koje imaju veća izdvajanja za antikriznu fiskalnu potrošnju i istovremeno primetno niži višak smrtnosti nalaze se Irska, Mađarska, Češka i Letonija, pri čemu su sve četiri zemlje daleko ispred Srbije po stopi vakcinacije. Sve ostale imaju i nižu antikriznu potrošnju i niži višak smrtnosti od Srbije. Posebno vredi izdvojiti Tursku i Norvešku, koje su imale nižu antikriznu fiskalnu potrošnju, primetno niži višak smrtnosti, veću stopu vakcinacije stanovništva i bolje BDP performanse u 2020. od Srbije. U proseku, zemlje Centralne i Istočne Evrope (CIE) u odnosu na Srbiju imale su nižu antikriznu fiskalnu potrošnju (6,7 odsto BDP-a), niži višak smrtnosti (423 na 100.000 stanovnika) i veću stopu vakcinacije (53,3 od 100 stanovnika).
Pouzdanija ocena tvrdnje da je Srbija ekonomski tigar zahteva, ipak, nešto dugoročniju analizu sa uporedivim zemljama CIE. Sasvim je u redu da sagledamo kretanja u mirnom ekonomskom periodu, počevši od 2012, kada su naprednjaci & co. došli na vlast do prepandemijske 2019. I na početku naprednjačke ere, 2012. Srbija je značajno zaostajala za svim zemljama CIE, najmanje za Bugarskom (BDP po stanovniku Srbije bio je 81,1 odsto BDP-a po stanovniku Bugarske) i Rumunijom (70,9 odsto), a najviše za Češkom (27,4) i Slovenijom (26,5 odsto). Udeo srpskog BDP-a po stanovniku iznosio je 45,3 odsto prosečnog BDP-a per capita zemalja CIE.
Ekonomska teorija kaže da se može očekivati da će nerazvijenije zemlje imati brži privredni rast od razvijenijih, pre svega zbog niže početne baze i tehnološke zaostalosti. Stoga, bilo je za očekivati da će Srbija brže rasti od većine zemalja CIE. To se, međutim, nije desilo. Štaviše, jaz u odnosu na Rumuniju i Bugarsku, zemlje za kojima je Srbija 2012. najmanje zaostajala, najviše se proširio – udeo srpskog BDP-a po stanovniku u rumunskom pao je za 13,4 i u bugarskom za 6,2 procentnih poena. U odnosu na prosek zemalja CIE, udeo srpskog BDP-a po glavi pao je za 1,5 procentnih poena.
