DANICA POPOVIĆ - Nešto je trulo u državi Srbiji, od žita do glasačkih kutija



Danica Popović, kolumna za nedeljnik ''NIN''

Izraz „Nešto je trulo u državi Danskoj“ je mnogima bio poznat i pre nego priča o Hamletu. Tu je reč o prljavoj politici, korumpiranoj vlasti, istom takvom lideru, o političkim partijama… ali da krenem od žita koje u Srbiji više niko ne melje – jer su silosi puni, a izvoz – zabranjen. Pa u strahu da će se brašno ubuđati, a žito istruliti, mlinari digoše hajku.

Ministar poljoprivrede se nije oglašavao – i zašto bi, ko njega šta pita? O žitu i brašnu u pregovorima učestvuje premijerka, ekspert za silose, i sve ostalo. Mediji javljaju da su mlinari dobili prvu rundu i sad mogu da izvoze, ali ne koliko odluče - nego koliko im država dozvoli. Zašto, za ime boga? Cene žita i brašna rastu i zabrana izvoza nije ništa drugo do naša ogromna izgubljena zarada, ali – kako to objasniti premijerki? I tako, zabrane će ostati. Izvoz će puštati na kašičicu, kakve veze ima što zarada propada i što će se ubuđati zalihe? Nešto je trulo...

Ništa nije bolje ni u sektoru energetike, gde ministarka podnosi krivičnu prijavu protiv doskorašnjeg direktora EPS-a. Prijavu nije podnela u trenutku kada je bio direktor, već mnogo kasnije, kada su tog čoveka, inače bivšeg vlasnika pečenjare Fantazija, isterali ne samo iz EPS-a, već - na ulicu. I sad, koje je krivično delo počinio ovaj bivši pečenjar? Evo, da čujete: lagao je Vučića. Lepo u krivičnoj prijavi piše, a mediji prenose – bivši vlasnik pečenjare je najpre lagao Vučića da je Elektroprivreda Srbije spremna za zimsku sezonu, a kasnije ga je lagao i ubeđivao da neće biti potrebe da se u toku zime uvozi struja. Šta biste drugo vi uradili da ste ministarka energetike, u zemlji gde u elektranama umesto uglja spaljuju blato i polivaju ga mazutom? Nešto je trulo...

A za to vreme, država traži od pijačnih prodavaca da uvedu fiskalne kase. Na pijacama, da, da. Кako mislite, seljaci nemaju struje na tezgama? Pa šta? Zaista, u državi koja je volšebno oslobodila i advokate i taksiste obaveze da imaju fiskalne kase, neko ipak mora da plati taj PDV! Advokati neće, među njima naročito neće oni „samostalci“, jer će to, kažu, ugroziti njihov poverljiv odnos sa klijentima. A neće ni taksisti, mada baš i nemaju neki indiskretan odnos sa klijentima – ali je očito da takav odnos neguju sa vlastima u ovoj zemlji. I onda vlast udari na pijačne preprodavce, zabrinuti vladar ih munjevito prima u audijenciju i obećava da će pokušati... Nešto je trulo...

Sad, sve to je lepo objasnio glumac Laza Ristovski. Glavni problem u Srbiji nije vlast, već oni iz beogradskog kruga Dvojke, koji bi hteli da preuzmu vlast, a ne vide da je to nemoguće. Ti ljudi ne vole sami sebe, pa kako, takvi, da vode Srbiju? Nikako, kaže Laza. A meni iz glave ne izbija slika iz filma Tito i ja, gde isti taj glumac udara glavom u zid, pritisnut besmislom partijskih parola, pa se na kraju ubije, jer mu duša taj pritisak ne može da podnese. A ne beše li to baš u krugu Dvojke, gde je isti taj glumac mnogo letnjih večeri umirao u kadi, u predstavi Mara Sad, gde je tako iskreno glumio pred ljudima - koji mrze same sebe? Da, to je taj isti glumac, i sam je, dok je bio Hamlet, načuo da je nešto trulo... ali davno.

Ali ima i lepih vesti. Predsednik Vučić se za trenutak odvojio od pijačnih prodavaca i počeo da se bavi visokom politikom. Susreo se sa predsednikom najbogatije opozicione partije (sa onim lopovom, naravno), gde su zajednički pobacali još neprebrojane izborne kutije na otpad. I zakazali nove izbore za kraj godine. Кoristiće iste kutije, ako ne istrule.

A i da istrule, šta sad. U ovom igrokazu jedino je bilo važno da obojica pokažu novom američkom ambasadoru da su upotrebljivi. A ovaj to zna da ceni.