DRAŽA PETROVIĆ - Brojanje Vučića i SNS-ovaca



Draža Petrović, kolumna za portal N1

Brojanje ovaca je bio najbolji pronađeni tradicionalni prirodni recept da zaspite ako ne možete da zaspite. Kažu da su još pastiri u srednjovekovnoj Britaniji brojali ovce, brojali, brojali, pred svako spavanje, i tako na kraju dolazili do SNA.

U savremenoj Srbiji sličnom brojačkom metodom možda nećete baš doći do SNA, ali ćete svakako doći do nečeg mnogo važnijeg, do SNS-a.

Od kad je Srpska napredna stranka učlanila u svoje redove, što milom, što silom, čak 700.000 Srbije, popularnih SNS-ovaca, brojanje ovaca je palo u drugi plan, jer oni britanski srednjovekovni pastiri su imali stada od po 100 ovaca, a mnogima to nije bilo dovoljno da dođu do SNA. Tako da je brojanje ovaca otišlo u istoriju najboljih metoda za uspavljivanje, a došla je nova metoda – brojanje članova partije, živih ljudi, takozvanih SNS-ovaca, kojih ima taman toliko da i građani sa najjačom nesanicom mogu zaspati, ako im nije dovoljno brojanje do 100, već to može potrajati i do lagodnih 700.000, ili šatrovački rečeno – sedamsto soma.

Ko ne zaspi brojanjem SNS-ovaca do 700.000, taj ili je neizlečiv primerak građanina Srbije, ili je Aleksandar Vučić, čovek koji nikada ne spava, a ne spava čak ni kad spava, koji radi noćima i danima, i samo svakog jutra ode kući iz kancelarije, rekavši saradnicima da se brzo vraća.

- Idem kući da ustanem – zna da kaže Aleksandar Vučić kada napusti Andrićev venac oko pola sedam ujutru, da bi se vratio u pola osam, dok u međuvremenu, jelte, za tih sat vremena, skokne do kuće da ustane, jer ustajanje je uvek logičan početak radnog dana.

Naročito je početak radnog dana za ljude koji puno rade, takoreći se otkidaju od posla, pa je Aleksandar Vučić postao zadužen za svaki segment našeg slobodarskog društva: on brine o spoljnoj politici, o bočnoj politici, o stočnoj politici, o unutrašnjoj politici, o čituljama u Politici, o sportskoj politici, o kulturnoj politici, o informisanju, o Informerisanju, o telegrafisanju, o Srpskom telegrafisanju, o asfaltiranju seoske džade u Pakovraću, instaliranju trafo stanice u Karajukića bunarima, o taktici Crvene zvezde u Ligi šampiona, o ceni jaja pred Uskrs, o deci zaglavljenoj u smetovima, o Draganu J. Vučićeviću zaglavljenom u zatvoru, o Goci Uzelac zaglavljenoj ko zna gde (pogodite sami), o vezenju Vilerovih goblena, o goblinima, o uzgoju pingvina u železari Smederevo, o nalazištima zlata koja niču kao pečurke posle kiše i kao zlato posle zlatnog doba, brine o umovima, drumovima, litijumima, o Pesmi Evrovizije, o Pesmi Hipokrizije, bdi na čučavcima po osnovnim školama koje menja već 10 godina i nikako da ih sve zameni, brine o svemu, brine o svačemu, o svakom, o vanzemaljcima, o zemljacima, o kumovima kojih ima 75, više nego što ih je imao Kopola, te se kao takav ne skida sa naslovnih strana dnevne štampe, jer priznaćete, sve i da hoćete, nema šanse da ga izbegnete.

- Od kolevke pa do groba sa vama će biti Sloba – glasi stara pesmica, a sada je u modi nova: “Od sabajle pa do večnosti sa vama će biti Vučićeve vesti”.

I onda se Ana Brnabić setila da broji koliko se puta taj i takav predsednik Vučić pojavio na naslovnim stranama Danasa i lista Nova, kako bi dokazala da u Srbiji cveta sloboda štampe.

Mada bi bilo logičnije da je zaključila da u Srbiji sveta Vučić, što bi Kinezi rekli – neka cveta hiljadu svetova Vučića.

Brojanje Vučića po naslovnim stranama, metod koji je smislila Ana Brnabić, izgleda da je takođe bolji metod za uspavljivanje od brojanja ovaca, jer brojanje Vučića i služi zbog prebrojavanja SNS-ovaca, koji svi redom misle da su u Srbiji bukvalno sve dnevne novine – osim Aloa, Novosti, Informera, Srpskog telegrafa, Politike, Kurira… – one koje ne daju predsedniku mira, već ga stalno kritikuju turajući ga na naslovnu. U pitanju su, dakle, dve dnevne novine – Nova & Danas.

Za koje predsednik i premijerka stalno tvrde da ih niko živi ne čita, pa ni oni, tako da su Ana Brnabić i predsednik Vučić ljudi sa paranormalnim sposobnostima – oni znaju šta piše u novinama koje ne čitaju, takođe znaju šta je na naslovnim stranama novina koje ne mogu očima da vide. Njih dvoje su čist paranormalni i parapsihološki fenomen.

Al’ što najviše brine – izgleda da im nisu baš sve ovce na broju, što bi rekao srpski narod.