Žarko Cvejić, muzikolog, profesor, oksfordski đak, otac učenice OŠ „Vladislav Ribnikar“
Ovo društvo je zadojeno nasiljem
Umesto sistema vrednosti dobili smo golu silu, nasilje, vladavinu jačeg a ne prava, dobili smo gaženje osnovnih ljudskih prava, normi i standarda, moralnih i etičkih načela. Ta višedecenijska razgradnja i urušavanje ne mogu se ispraviti u četiri meseca niti jednom slobodnom nastavnom aktivnošću. A cilj vlasti i nije otklanjanje posledica, niti uzroka zločina, nego „kontrola štete“ u političkom smislu
Neka deca su pošla u školu. A neka i nisu. Ćerka Žarka Cvejića, profesora muzikologije i oksfordskog đaka, imala je sreće. Na spisku je živih OŠ „Vladislav Ribnikar“. U školu je ušla na sporedni ulaz, ovog 1. septembra. Na glavnom su smrtovnice devetoro đaka i njihovog čuvara.
Mi ovde imamo mrtvu decu. Živimo u toj količini nasilja i zla suviše dugo, da smo bili bez reakcije čak i kada je predsednik govorio o 20 mladića samlevenih u ćevapčiće? I nakon te ravnodušnosti, imamo oglednu školu mahom odličnih đaka, uključenu u evropski program protiv nasilja, pretvorenu u crvenu zonu rata?
Predsednik je govorio o ljudskim ćevapčićima u udarnom terminu na svim nacionalnim frekvencijama, uz upozorenje da sklonimo decu. Ali te iste večeri deca su to videla na društvenim mrežama. To nije način na koji se uče vrednosti i vrline, već se samo oguglava na nasilje ili se ono širi. Nisu se masakri desili niotkuda. To su gorki plodovi vladanja poslednjih 11 godina, a i pre toga, od 90-ih. Кako smo sejali, tako sada žanjemo. Ovo su plodovi razgradnje društva, devastiranog, atomizovanog, usitnjenog na pojedince koji gledaju samo sopstvene interese, udobnost, preživljavanje a ne interes zajednice. Zato nam se dešavaju ovakve stvari. To su plodovi razaranja društva.
To je suštinski problem. Mi živimo u brutalizovanom društvu, u kojem je nasilje normalizovano, u društvu prezasićenom nasiljem i agresijom i to od osnovnih škola, preko svakodnevnog života, do najviših dužnosnika vlasti. Evo, „Elita“, naslednica „Zadruge“, upravo počinje na najgledanijem kanalu, sa nacionalnom frekvencijom, kao da se ništa nije dogodilo. Deca ne gledaju te programe uživo, ali vide na društvenim mrežama snimke najgnusnijih epizoda. Društvo je zadojeno nasiljem i to je problem koji se ne može rešiti u četiri meseca, a na tome se i ne radi. Ta količina nasilja neće biti otklonjena bez korenitih društveno-političkih promena, a nisam siguran ni da će takve promene dovesti do njenog uklanjanja.
Jedino sam siguran da bez takvih promena ovo društvo apsolutno nema nikakve izglede, kao ni naša deca budućnost u njemu.
Oksfordski ste đak, muzikolog i bilo bi tu lepših tema za razgovor, ali mi ovde imamo mrtvu decu. Dete je ubilo devetoro školskih drugara i čuvara i imamo naredni masakr u razmaku od 48 sati u okolini Mladenovca. Imamo taj mračni skor i decu, poput vaše, koja treba da nastave da žive u istom ambijentu, u nepromenjenom društvu prepunom „vrednosti i vrlina“. Da li ste se bojali polaska u školu?
Statistički, hladno gledano, teško da će se takvo ubistvo dogoditi na istom mestu dva puta. Nije to bio strah, već mučnina. Кao i sve dane od dva masakra i ovaj 1. septembar, obeležio je potpuni izostanak solidarnosti sa žrtvama u školi - roditelja, uprave i nastavnika, i van nje. Izostalo je rešavanje dubljih društvenih razloga koji su doveli do zločina. Roditelji preživele dece, one koji nisu očevici, zbog svog komoditeta nisu pristali da se kompletno škola izmesti, to je samo detalj izostanka empatije.
Mi smo postali zveri, nakon, za normalnog čoveka, neprihvatljive količine zla? To govorite?
Tako kako žive divlje zveri, u čoporima, gde, u najboljem slučaju, vlada zakon jačeg. U to je pretvoreno naše društvo. Ustav, vladavina prava, zakoni, republika..., mi to imamo ali samo na papiru. Кako da govorimo deci i studentima o poštovanju zakona, kada ih svakodnevno krše najviši predstavnici vlasti, ako je i Ustavni sud prazna ljuštura koja se ne sastaje, ne daje mišljenja, stavove o iole škakljivim predlozima. Da, govorim o devetoro streljane dece i njihovom čuvaru u „Ribnikaru“ i još osmoro pobijenih sutradan u selima kod Mladenovca - najstariji je imao 25 godina, o dvostrukom ubistvu ispred škole u Futogu, pre nekoliko dana - žrtve opet dvadesetogodišnjaci. O pregaženom detetu u Gornjem Milanovcu... Devojčice su prebijale devojčicu u školskom dvorištu pre neki dan, dok su druge navijale...
Razgovarala Tanja Nikolić Đaković
Opširnije u štampanom izdanju NIN-a od 7.9.2023.
