Draža Petrović, kolumna za portal N1
Najnoviji predizborni spot Srpske napredne stranke u kome glavnu ulogu igra dobitnik Oskara za najgoru glavnu mušku ulogu u filmovima sa frižiderom, naš proslavljeni glumac-predsednik, ovog puta spada u žanr - horor komedija sa elementima uvaljivanja kite cveća.
Spot govori o predsednikovoj poseti mladoj porodici Stanković u Leskovcu koja živi u stanu na čijim belim vratima je veliki broj osam. Predsednik Vučić kuca na bela vrata sa velikim brojem osam i otvara mu gospođa Branka, kojoj predsednik Vučić uručuje veliki buket cveća.
Potom kreće izuzetno spontani razgovor predsednika sa porodicom Stanković u njihovoj dnevnoj sobi.
– Lepo vam je ovde – kaže predsednik Vučić – A bio sam beskrajno srećan kada sam saznao da ipak ostajete u Srbiji.
Saša Stanković (35) mu onda kaže kako je bio na razgovoru za posao u Nemačkoj.
– Kada sam bio na razgovoru za posao u Nemačkoj, to je bilo za naš Božić. Ne mogu da vam opišem taj osećaj. Hvala Bogu, javile su se nove šanse u našem gradu – kaže Saša..
Vučić ga pita: „Šta radite u APTIV-u?“, a Saša mu odgovara da radi kao inženjer.
– Je li bar pristojna plata, znam da nisu? – pita ga Vučić, a Saša mu odgovara: – Jeste, za naš normalan život sasvim dobra.
– Za mene je vaša kuća, vaša porodica, vaš život, sve ono za šta smo se borili. Tako da sam mnogo zadovoljan što ste ovde i što možete da planirate i proširenje porodice i hvala što i svoju snagu i svoju energiju dajete za našu zemlju, jer to je za nas najveća pobeda – kaže im predsednik Vučić.
Snimanje spota bilo je pakleno, kao i kod svakog snimanja horor komedije sa elementima uvaljivanja kite cveća. Najpre je predsednik Vučić pozvao gospodona Sašu Stankovića da ga pita kada bi mogao da svrne.
– Ma svrnite kad oćete, ja i ovako ništa ne radim, čekam posao u Nemačkoj, sedim kući po ceo dan i blejim – rekao mu je domaćin.
– Dobro, onda ću doći oko podne. Koji vam je broj stana? – pita predsednik Vučić.
– Predsedniče, nisam lud da vam kažem koji je broj stana! – odgovori domaćin.
– Molim!? Zašto nećete da mi kažete broj stana? Da niste vi glasač ove tajkunske opozicije? – pita predsednik.
– Ma ne predsedniče, nego ako vam ja kažem da je stan broj osam, vi ćete meni onda da kažete ono što se rimuje sa osam – kaže domaćin.
– Što se rimuje sa osam!? Šta se to rimuje sa osam!? – zapanjeno pita predsednik.
– Na ….. te nosam! Ahahahaha! – nasmejao se domaćin.
Predsednik onda upita reditelja spota: “Jes ti siguran da baš kod ove porodice treba da idemo da snimamo spot?”
Reditelj mu onda objasni da je scenario napisan, da su domaćini svoje replike naučili napamet, te da ništa ne brine. I ispriča predsedniku sinopsis: “Znači, predsedniče, u prvom kadru vi kucate na bela vrata na kojima piše broj osam!”
– Na ….. te nosam! Ahahaah… – poentira predsednik.
-Dobro, predsedniče, molim za malo ozbiljnosti bar dok ne završimo snimanje. Dakle, dok vi kucate na vrata broj osam, engelski eight, u ruci držite jednu veliku kitu cveća! – nastavi reditelj.
– Veliku kitu! Pa nemojte, molim vas, nije baš zgodno da snimamo predizborni spot u kome ja dolazim da građanima poklonim kitu… Makar i cveća! Meni je to kontraefekat! Opozicija će da nas rasturi – uzjoguni se predsednik.
– Hm – uzdahne reditelj – Evo, možete da umesto kite cveća kucate na vrata sa buketom cveća u ruci. Mada su vam kita i buket isto, ali kad već insistirate – objasni reditelj.
Predsednik onda rekapitulira: “Dobro, dakle, ja sa buketom, nikako sa kitom, kucam na vrata broj osam…”
– Na ….. te nosam! – poentira sada reditelj.
– Auu, bree, pa gde ovo vodi? Pa što niste našli neki stan broj sedam, broj pet, broj devet, nego od svih stanova nađete baš taj broj… Čije ime neću da pominjem iz principa – bio je predsednik iznerviran, ali oprezan.
I onda se predsednik pojavio ispred zgrade porodice Stanković. Sa velikom kitom cveća u ruci.
– Predsedniče, kome nosite tu kitu? – pitao ga je lokalni poštar koji je upravo prekinuo štrajk i koji je takođe imao utisak da mu je država dala jednu veliku kitu, možda ne baš cveća, ali jednu veliku kitu ničega.
– To nije kita, to je buket – ispravio ga je predsednik.
– Dobro, kad ste već tu, na kom spratu je stan broj osam? – rekao je predsednik.
Onda mu je poštar rekao ono što se uvek kaže kada neko ničim izazvan pomene broj osam.
I predsednik je užurbano & ljutito otišao u pravcu stana porodice Stanković. Pokucao je. Predao cveće domaćici. Seo u dnevnu sobu.
– Lepo vam je ovde – rekao je predsednik Vučić – A bio sam beskrajno srećan kada sam saznao da ipak ostajete u Srbiji i u decembru, jer u decembtru su izbori, a ako nam svi glasači odu u Nemačku u decembru, neće imati ko da glasa za Srpsku naprednu stranku, a najvažniji zadatak mene kao predsednika je da zadržim što više ljudi koji će da glasaju za nas.
Saša Stanković (35) mu onda kaže: “Kada sam bio na razgovoru za posao u Nemačkoj, to je bilo za naš Božić. Ne mogu da vam opišem taj osećaj sreće da ću pobeći iz ovog sr.nja od države”.
Reditelj se onda ubaci: Tu ga secite kad pomene “taj osećaj…”
-Hvala Bogu, javile su se nove šanse u našem gradu, počeo sam da raznosim hranu biciklom kao kurir Wolta! – nastavi Saša.
Reditelj: Secite ga na “pojavile su se nove šanse u našem gradu…”
Predsednik ga onda pita: “A šta ste po zanimanju?”
– Inženjer! – odgovorio je Saša.
– Lepo je što ste zahvaljujući Srpskoj naprednoj stranci našli posao u struci! – zadovoljno zaključi predsednik, pa reče domaćinima: “I kada se 17. decembra zatvore birališta, zajedno ćemo moći da proslavimo veliku pobedu nad tajkunskom opozicijom!”
– Super, predsedniče, a kad se zatvaraju birališta? – znatiželjno ga upita domaćin.
– U osam! – rutinski reče Vučić.
Posle sledeće replike domaćina, koja nije za javnost, predsednik uze onu kitu cveća i ljutito napusti snimanje spota.
– Vala, ovu kitu ću odneti nekom drugom! – reče besno i otrča iz stana broj osam u pravcu bolje budućnosti.
