Marčelo: Ako su putevi jedino što imamo, bojim se da služe samo za odlazak



Muzičar i pisac Marko Šelić Marčelo, gostujući u emisiji Newsnight na N1, rekao je da je kod nas dijalog jedna od reči koja gubi na značaju do mere potpunog srozavanja. Kultura dijaloga je, kako kaže, potpuno uništena, te je zbog toga potrebno da ljudi 17. decembra izađu na izbore i u pisanoj formi kažu šta misle.

Prema rečima Marčela, podele su ideološki normalna stvar dokle god možemo da se okupimo oko nekih opšteljudskih vrednosti o kojima se ne polemiše.

„Onog trenutka kada razliku instaliraš kao toliko duboku da više nema nikakvog jezgra oko kojeg možemo da se okupimo i kad to traje ovoliko godina onda dolazimo do ovoga sada“, rekao je on.

Osvrćući se na svoju kolumnu za koju je povod bio intervju predsednika Srbije Aleksandra Vučića za NIN, on navodi da sam intervju nije sporan, već da je sporno to što ga nije bilo šest ili sedam godina.

„Dešava se u trenu kad više, bojim se, ne znači ništa. Taj intervju nipošto nije krivica Ćulibrka, izgleda kao podsmeh i mislim da bi tako prošao i televizijski duel o kojem se stalno priča, a na koje on ne izlazi. Ovaj intervju pokazuje da se ništa ne bi dogodilo ni da izlazi na duele. Ako je ideja tih duela ili intervjua da predsednika suočimo sa činjenicama onda smo mi jako naivni. Mislim da je, nažalost, po naše društvo kasno za tu vrstu razgovora“, kaže on.

Dijalog, kako navodi, ne može da opstane tamo gde nema kulture dijaloga i gde je ona potpuno uništena.

„Ovo sada kod nas treba da se preseli sa usmene u pisanu formu i da ljudi 17. decembra izađu i u pisanoj formi lepo kažu šta misle o tome. Ako se kojim slučajem nama svima to dopada, onda će nam tako i biti“, ističe Marčelo.

Dodaje da mu se čini da se ljudi polako bude, ali da nema garancije.

„Za mene, ulaziti u borbu samo kad ti je zagarantovano da nećeš da izgubiš, nije baš mnogo hrabra stvar. Zato želim opet da pozovem ljude da što masovnije izađu i kažu šta misle u nedelju. Naravno da će tu biti mahinacija, kojih bude i inače, ali što je izlaznost veća, šansa za mutne radnje je manja“, objašnjava on.

„Dozvolili smo sebi da postanemo narod koji danas ne stoji uspravno“

Marčelo ističe da kada bi mogao da utiče da na to da izlazak na izbore bude obavezan, da bi bio za to.

„Mislim da to ljude tera u vrstu odgovornosti koja bi trebalo da je nužna. Priča se stalno o pravima, ali ne i o dužnostima koje dolaze sa time, to je jedna floskula koju nikako da primenimo“, kaže Šelić.

Dodaje da nije normalno da ljudi odbijaju da učestvuju u tome kako će da izgleda budućnost zemlje, ali i da razume zašto se ljudi tako osećaju.

„30 godina, sa vrlo kratkim periodima kada je bilo drugačije, uteravani su u svest da njihov glas ne vredi ništa, da se sve to odlučuje na drugom mestu. Nije mi nejasan sentiment, ali nije dobro i to treba da se promeni. Što reče Ivan Ivanović to je način da nateramo političare da se ponašaju odgovorno – ja kao građanin svoju dužnost obavljam i time vam pretim. To je ono čime ih „držimo“ u šaci – ne mogu da rade šta god hoće, jer ćemo ih smeniti“, navodi on.

Međutim, za to je, kako kaže, potrebno da se „prizovemo i mi pameti i preuzmemo svoje parče odgovornosti“.

„Mi smo kolektivno zagledani u prošlost, i zadovoljili smo se time da je sva slava u prošlosti, a u međuvremenu smo dozvolili sebi da postanemo narod koji danas ne stoji uspravno. Ima još prilika da se setimo da je ovo naša zemlja, da pripada nama, ali to prvo moramo da shvatimo. Ovi ljudi su naši činovnici, ne bi trebalo da strepimo da li ćemo imati posao zbog njih, njihov posao treba da zavisi od nas“, kaže sagovornik N1.

Prema njegovim rečima, problem je i što kod nas postoji navika da je zakon mrtvo slovo na papiru.

„Ako su putevi jedino što ovde zapravo imamo onda, bojim se, oni služe samo zato da klinci, kad odlaze iz zemlje, odu sa manje truckanja. Bolje da smo hodali po oranicama, a da imamo institucije nego da imamo divno izgrađene puteve, koji služe za odlazak“, kaže Marčelo.

Izvor: N1 Beograd