Piše Milojko Pantić: Kome u nedelju ne smemo dati glas



Piše: Milojko Pantić, za ''Danas''

U ime generacija studenata Fakulteta političkih nauka kojima je predavao profesor Ratko Božović

U nedelju koja prva dođe, 17. decembra, Aleksandar Vučić i Ivica Dačić, u sadejstvu sa osuđenim ratnim zločincem Huljom Šešeljom, po ko zna koji put, imitacijom izbora, simuliraju demokratiju.

Sada i politički laici vide da oni hoće da stvore naslednu mafijašku monarhiju od svojih potomaka, ratnih zločinaca, kriminalaca, lopova, falsifikatora života i nasilnika svake vrste.

Ta crna trojka srpske političke scene, skraćeno AVID i Hulja Šešelj, odavno je trebala da bude lustrirana i da se njima i njihovim strankama zabrani javno i političko delovanje.

Umesto toga već trideset godina pretvaraju Srbiju u crnu rupu Evrope. Oteli su nam državu, novac, slobodu, kulturu, istoriju, sve do sporta.

Ostalo je još da otmu sve poljoprivredno zemljište, prodaju ga strancima i tako unište život u Srbiji.

Više od tri decenije ne rade ništa drugo nego pod plaštom politike zgrću ogroman novac, obećavaju kule i gradove, lažu, kradu obmanjuju lakoverne građane. To su politički paraziti koji sve to vreme žive na naš račun.

Oni ne plaćaju ništa, ni stanarine, ni struju, vodu, telefone, gorivo. Jedu, piju, voze se, oblače se, zimuju i letuju na potpis. Ukrali su više od tri decenije života srednjoj i starijoj populaciji i unesrećili generacije mladih.

Bogatili su se gazeći zakone i ljude i doveli zemlju do hiperinflacije. Slali su našu decu u ratove huškajući ih protiv svih nacija u okruženju.

Na kraju krenuli su u rat protiv celog sveta i tako uveli Srbiju u sramotu da bude prva zemlja u Evropi koja je bombardovana posle Drugog svetskog rata.

A posle obaranja režima Slobodana Miloševića, čije su oni udarne igle bili, ubili su prvog demokratski izabranog premijera Srbije Zorana Đinđića.

Brzo su se konsolidovali uz pomoć Službe kako kolokvijalnim jezikom zovemo nereformisanu Državnu bezbednost još iz komunističkih vremena, ponovo osvojili vlast i onda krenuli da relativizuju ratne zločine i rehabilituju zločince, proglašavajući neke od njih počasnim članovima sportskih klubova.

Prvi među njima Aleksandar Vučić, kao neostvareni fudbalski huligan, i danas se hvali da je bio u navijačkoj paravojsci kriminalca i ratnog zločinca Arkana. Bolestan od neograničene vlasti, zadojen lažnim kvazinacionalizmom svoga učitelja Hulje Šešelja, negira pogubnost ratne politike Miloševića i proglašava ratne zločince srpskim junacima.

Najveći ratni profiteri, kriminalci, kupci diploma i doktorata, starlete i kafe-kuvarice su na najvažnijim funkcijama u svim državnim institucijama.

Postoji jedna fotografija koja govori više od hiljadu reči. Na njoj su jedan do drugog, na nekom sastanku rukovodstva SNS, tzv. predsednik i njegov najbliži saradnik sa Kosova, kriminalac Milan Radoičić, za kojim je Interpol raspisao poternicu. Njegov svet su dakle ljudi sa one strane zakona: Radoičići, Veselinovići, Belivuci, Mutavi i slični.

Na vlast je došao obećavajući da neće smanjivati penzije, a onda je četiri godine krao ljudima Ustavom zagarantovana primanja. Tajnim ugovorima prodali su strancima sve privredne i prirodne resurse i Srbiju narko-biznisom pretvorili u evropsku Kolumbiju.

Posle svega što su uradili, siguran sam da će i mnogi obmanuti simpatizeri njihovih stranaka glasati protiv zločinačke trojke „AVIDiŠ“. Pozivam međutim sve građane kojima je draga Republika Srbija da izađu na izbore i kažu STOP stvaranju kriminogene i mafijaške kraljevine.

Sedamnaestog decembra dakle nisu izbori već borba za slobodu i verovatno poslednja prilika da se mirnim putem spreče ti lažni kvazinacionalisti da Republiku Srbiju pretvore u svoje mafijaško kraljevstvo i da se Srbija vrati tamo gde pripada – među civilizovane države Evrope.

Zato izađimo svi na te i takve izbore i ni po koju cenu nemojte glasati za liste Vučića, Dačića i Šešelja, jer to bi značilo da se slažete da ne sme da stane njihovo uništavanje Srbije.

Glasajte za sve samo ne za njihova zločinačka udruženja koja su nas zarobila još pre trideset godina. I da na kraju parafraziram našeg dobrog Čika Jovu Zmaja: U glasački boj, u boj za narod svoj.