Post festum



Ljubomir Živkov, kolumna ''Retrovizor'' za portal Istinomer

Izborna svetkovina je minula, dolaze sumorni, jednaki dani, nalik koloni Hitlerovih vojnika na kraju rata, vojnika iznurenih, prisilno ostarelih, mršavih i, gle, pogurenih, bez uprtača, gologlavih, a šta je zapravo ta izborna svečanost? To je obred u kojem Vrhovno biće iz masovnosti događaja obnavlja vlastitu snagu, otklanja nakupljeni umor i čisti organizam i duh od neznatnih nesavršenosti pojavivših se u vremenu nakon prethodne svetkovine. Takozvani izbori – ko ih ne zna skupo bi ih platio – služili su, davnym davno, da se ispolji i ovaploti volja birača, i jesu svojevremeno bili smišljeni da se, nakon nekoliko godina, staranje o dobrobiti zajednice poveri nekome ko je ostavio utisak da bi zajednicom mogao rukovoditi još bolje nego ovi koji su shodno zakonu izbore raspisali, avaj, bolesna ideja o smenjivosti vlasti u Srbiji je zatučena kao zmija koja je u vinogradu mučki zasiktala između dva čokota: izborna svetkovina služi da pokaže podanicima da u našem raju nema dijalektike, nema promena, pogotovo ne na samom Olimpu zvanom zbog nečega Predsedništvo.

Istorija i politička teorija ne poznaju nijedan način podvaljivanja na izborima koji nije primenjen kod nas: od samovoljnog raspolaganja zvaničnim i crnim budžetom i svim državnim resursima, od monopola na javnu reč i samoreklamu na režimskim televizijama i u tabloidima (televizije na večitoj i neograničenoj usluzi vladaru takođe su tabloidne, uključujući i starofrajlinski RTS, koji još i prinudno svakog meseca plaćam!), preko podmićivanja birača (penzionera, omladine…), preko pretnji članovima partije da će ostati bez posla ne budu li primerni vojnici, preko pretnji celokupnom stanovništvu da će, ukoliko ne glasa za vladara, sutra ostati bez plata, bez posla, bez Kosova, bez grejanja, bez ruskog gasa i ne znam čega sve još, pa do dovođenja živih bića iz druge države u Beograd, da protivzakonitim i protivprirodnim glasanjem pridonesu trijumu cara-sultana! Prestonica je dobila ne zna se koliko, deset hiljada, petnaest hiljada, novih tobožnjih žitelja, koji su to postali samo na papiru i samo u svrhu i slavu glasanja, i nakon kolosalne nameštaljke i spektakularne lagarije careva desna ruka Anuška pozvala je saučesnike na slavlje, a trijumf je malo docnije potvrdio i sam car, da bi nakon ne znam koliko meseci sveprisutnosti i neumoljivog samoreklamiranja potpuno iščezao u, evo, tri dana, koliko traju protesti, plač i škrgut zuba onih koji su izigrani!

Domaći podvaljivači, kojih ima ne znam koliko hiljada, potpomognuti su i iz međunarodne zajednice. Moj brat u Hristu, i u slavenstvu, Vladimir Bilčik koji je kao izaslanik preslavne Evropske unije nadzirao izbornu svetkovinu poslao je poslodavcima, ali i svetu, urbi et orbi, izvješće da su izbori protekli glatko! Šta je gore, ako ovaj sin Evrope nije sposoban da razluči istinu od laži, dobro od zla, poštenje od kriminala, ili ako raspolaže osrednjom moći opažanja i osrednjom rasudnom moći, ali su mu obe pomućene nečim što je od nadziranih dobio? Oho, bih li pre nekim od naših nezavisnih sudova, ili pred ubogim sudijom za prekršaje, mogao da belodano i nedvosmisleno dokažem kako je visoki predstavnik visoke unije korumpiran?! Nemam nikakav presretnuti razgovor, ni dokument, ali se pitam radi li se ovde o nedoraslosti zadatku, ili o nečem još ružnijem, pri čemu se te dve pretpostavljene mogućnosti međusobno naravno ne isključuju: da je činovnik EU, i ravnodušan prema životu građana Srbije, u čemu dakako nije usamljen, i da je dodatno odobrovoljen na terenu koji je u ime naprednije civilizacije trebalo da nadzire!

Imamo, doduše, i drugog posmatrača iz prebilog svita, Stefana Šenaha, koji je izbore nazvao šokantnim, te ga u nemogućnosti da mu se neposredno obratim na ovaj način pozdravljam, ali ne pozdravljam Anuškinu imenjankinju iz Italije koja mudro reče kako ima još prostora da se izbori u Srbiji učine još boljim, još savršenijim, ciao for ever!

Ali pustimo furešte, i pozabavimo se još malo našima i nama! Svaki dvadeseti birač polaže sve nade u Nestorela, pulmologa koga je podsmevanje koroni učinilo preslavnim, izborna svetkovina obelodanila je da praznoverje, lakovernost, mitomanija i neprosvetljenost imaju u Srbiji jako uporište, preradosni i prenasmejani Nestorović je u trenucima trijumfa i ekstaze uzviknuo da se neće priključiti ni Srbiji protiv nasilja, ni sultanovoj besprekornoj mašineriji, da bi već dva dana docnije rekao kako bi se moglo desiti da u nekim stvarima podrži SNS: da li će podupirati dalje gaženje Ustava i morala, ili će SNS, iz zahvalnosti što mu jedan tako harizmatičan čovek osigurava većinu, zakoračiti u čarobni svet paranormalnog – bumo videli.